Trtična kost

Kada je pre neki dan u Kraljevu procurela vest da je radnica jedne trgovinske prodavnice propala u magacinu kroz neobezbeđenu šipku i polomila trtičnu kost, kao da to za ovdašnji svet ništa nije bilo novo. Da li će epilog uslediti na sudu ne zna se, jer je vlasnica  prodavnice zamolila radnicu da je ne prijavi, a ona će joj nadoknaditi troškove lečenja kako ne bi platila dodatne kazne i odštetu. Međutim, nakon internog dogovora, pomenuta vlasnica je momentalno raskinula radni odnos i tvrdila da se radnica i nije povredila na radnom mestu, pokušavajući da pobegne od odgovornosti. Pisci kao i svake budale, zamišljaju šta bi se desilo da je vlasnica propala i polomila trtičnu kost, a odgovornost bila bačena na zaposlenog. Možda dobar motiv za literaturu u kojoj bi bajkovito bilo prikazano kako Bog ne udara samo po raji.Dok povređena radnica leži u bolnici, računi će i dalje da stižu, a ako po nju bude negativan ishod, ne daj Bože, pojaviće se neki izvršitelji da naplate nagomilane dugove. Tako mi ovde funkcionišemo.

Moglo bi se reći sasvim običan slučaj iz arhiva rešetkidivljačkog korporativnog kapitalizma kroz koje već više godinavirimo kroz svoj život. A izbori su prošli. Oni izbori na kojima se odlučivalo ko ima najsjajniju obrvu i privlačniji mig. O uspostavljanju zdravog sistema nije bilo ni reči.

Ovaj, a i još stotinu ovakvih svakodnevnih slučajeva, otvaraju pitanje svrsishodnosti sistema. Sa jedne strane šapuću glasovi da je ovoj zemlji potrebno poštovanje zakona i procedura i sve će doći na svoje mesto. I to govore oni koji su sistematski poslednjih petnaest godina donosili antisrpske zakone i vršili progon akcionarskih društava, kapaciteta domaćih fabrika i izvršili genocid nad srpskom privredom. Onda su posle njih došli oni koji nezaustavljivo gaze po čoveku. Sa druge strane pomalo plaši i ova poplava nekakve umišljene partizanštine, novokomponovane izlučevine postpetooktobarske budžetske histerije, mrzitelјa svega što počinje na srb, plјuvačasopstvenih propalih ideja, peščanik-ratnika, drugosrbijanskih eskadrona primitivizma, komunonostalgičara, malograđanskog etablišmenta i odomaćenih poštovalaca lika i dela Čedomira Jovanovića, Teofila Pančića, Jova Kapičića i ko zna još čega sve, jer oni i nekako najglasnije bacaju anatemu na onaj raniji plan da Srbima treba skinuti osmeh. Tako velečasni sociolog Jovo Bakić, koji se do skoro zalagao za hitno uvođenje bezalternativne Srbije u novoj Evropi, viče sa verande kako se korejski poslodavac ponaša prema radnicima kao prema belom roblju. Svi su odjednom postali Če Gevare, a put odmetništva nije put mržnje prema svojim greškama preko nasleđenog diskursa današnjih neoliberalnih moralnih čovečuljaka, već put intelektualne diverzije i kontinuirana pobuna protiv pljačkaške filozofije prema običnom čoveku. Taman na vlasti bio i rođeni brat.

Zbog takvog bahatog odnosa prema sopstvenim resursima desio nam se balkanski ustoličeni današnji vođa, i za samo nekoliko meseci stvoren njegov kult spasitelja. Nemojte da budete iznenađeni ako sutra ova vlast, kada ode u opoziciju, počne da napada Briselski sporazum, Beograd na vodi, zakone o radu, arapske i korejanske investicije ili slobodu ili neslobodu u medijima. Sve se vrti u jedan isti krug, u krug očuvanja političkih kompanija. Dogovor političkih elita oko uspostavljanja nekih elementarnih načela zdravijeg sistema nikada nije bilo, niti će biti. Uglavnom se nasleđuju prethodnikove ideje i zamisli negovanja investitora i investicija. Ovde je važniji Majkl Devenport sa svojim sjajnim srpskim jezikom, sa večitim implementiranjem nekakvih programa i poglavlja, od svakog nadarenog i talentovanog srpskog naučnika, kao što je važnije šta će da odbleje Zmaj od Šipova i vlasnik Informera od bilo kakve zdravoekonomske, kulturne ili filozofsko-nadahnute emisije u kojoj će da se govori o suštinskim problemima jedne nacije.

Ideologija nove evropske Srbije nije ideologija zaštite hranilaca porodica, već zaštita kapitala pojedinca. Sto polomljenih trtičnih kostiju jednako je jednoj polomljenoj nekog novokomponovanog kapitaliste. Korejanska trtica verovatno vredi i više, možda i do hiljadu onih namučenih radničkih.

Neka im je prosto, do rađanja nekog novog Đorđa.

Ivan Novčić