Uniforme – da ili ne?

Ovih dana se naveliko vodi rasprava o tome da li treba vratiti u škole đačke uniforme. Koliko vidim, rasprava je uzela maha i teritorijalno i verbalno.  Svako iznosi svoje viđenje stvari koje se svodi, uglavnom na jedan odgovor, a to je da u škole treba vratiti uniforme i to što pre.  Tek poneko mišljenje izmiče uniformisanju svake vrste, pa je onih koji su protiv toga, veoma malo. Da li ne žele da se izjašnavaju, da učestvuju u raspravi takve vrste, uopšte, ili je u pitanju nešto treće-ne znam.

Pristalice vraćanja uniforme u škole zdušno se pozivaju na to da se nošenjem uniforme brišu razlike između dece. Svi će biti jednaki, bez obzira na materijalni status. Argument broj dva je... Pa, nema ga. Eventualno bi mogao biti onaj da uniforma štiti odeću od prljanja.

Površnim analiziranjem pomenutog stava, dolazimo do zaključka koji mu ne ide u prilog. Sirotinja se ne može sakriti! Ni materijalna ni duhovna! Opet će oni bogatiji imati bolje uniforme, a ako ništa drugo, lakše će ih priuštiti svojoj deci, nego ljudi sa manje novca, jer o tome da ih škola daje đacima, znamo i sami da nema ni govora. I nije tačno da svako dete ima mobilni telefon koji bi se svrstao u kategoriju „dobar“, što ujedno znači skup, a potreba za mobilnim telefonom i uniformom se ne može porediti. Uostalom, ako neko želi da pokaže svoju garderobu, skinuće uniformu i pokazati je na odmoru ili bilo kojoj drugoj pauzi. Možda bi ovde pokušali da me demantuju time da deca mogu od kuće da dolaze u uniformama, onim za koje ne treba odeća ispod, jer su same napravljene kao odevni predmeti, ili da se u školi obezbedi prostorija za presvlačenje, o čemu, opet, nema govora! Ako bi išli tako obučeni od kuće, koliko je uniformi potrebno, jer se ne može nositi svaki dan ista, zar ne? Valjalo bi je nekada oprati. A prostorija za presvlačenje? Pa, to bi bio pravi hit u uslovima gde škole prokišnjavaju, gde nemaju salu za fizičko, a opremljenost pomoćnim sredstvima u nastavi je na nivou negativnih vrednosti, tj. ispod nule.

Reforme su neophodne, u svakom pogledu, ali uvođenje uniformi neće ništa promeniti, bar ne stvari od suštinskog značaja, a moje mišljenje je, što ne znači da sam u pravu, da iz zagovornika istih, govore diktatori i ljudi čiji svet nije makao dalje od osamdesetih. Ne kažem da sam izričito protiv uniformi, samo mislim da one nisu na listi prioriteta, ako zaista želimo neke promene.

Nisam čula da se iko zalaže za to da svaka škola ima školsku kuhinju ili, bar, kantinu, gde bi deca mogla da dobiju čaj, mleko, voće, ako ništa drugo. To im je neophodnije od uniformi. Takođe, nisam čula, da se iko zalaže za to da deca treba da nauče da plivaju. Ipak je to veština koja je potrebna i koja bi mogla nekad da spasi nečiji život.  Nisam čula da se ljudi zalažu da se u školu uvedu aktivnosti koje bi omogućile deci, kroz radionice ili na bilo koji drugi način, da se upoznaju sa izazovima buduće profesije za koju se opredeljuju... E, moji stavovi idu u tom pravcu, jer su to stvari daleko jeftinije od uniformi , a sa mnogo više pozitivnih efekata.

Donekle mi je jasna nostalgija za nekim vremenima, iako je ja ne praktikujem,  ali ne mislim da promene polaze iz prošlosti. Promene treba da budu okrenute budućnosti, da počnu u sadašnjosti, a prošlost treba poštovati, ali je ostaviti tamo gde joj je mesto-u prošlosti.  Kad nam škole budu imale pijaću vodu, čiste toalete,  kad se uspostavi sitem gde će se radno mesto dobijati na osnovu znanja i kvalifikacija, možemo pričati o drugim stvarima, pa i o školskim uniformama, koje će imati funkciju uniforme sa svim svojim prednostima, a ne funkciju maske, radi ostavljanja utiska da se nešto, ipak, promenilo.