Z-ozovača, šljivovica i votka ofarbana demagogijom

Koje piće najviše udara na mozak? Dobro, de, vlast u rastvoru vazelina je najgora, ali nešto dostupno svima nama, običnim ljudima?

Matori alkosi bi rekli „beton“ (ono vinjak + pivo), moj predlog je „rigoleto koktel“ (kuvano pivo sa rumom i mastikom), ali nedavni događaji pokazuju da najgore kombinacije ne truju mozak kroz jednjak, nego kroz oči i uši izložene medijima.

Stvarno, koliko nečiji mozak mora biti oštećen ako dečije glavice spljeskane betonom posmatra različito u zavisnosti od geografske lokacije i uzroka rušenja zgrada? Ako su u pitanju Turska i Sirija, zemljotres i zidarski fušeraj, onda se skuplja pomoć, liju suze i aplaudira za svakog spasenog iz ruševina. Ako je u pitanju Ukrajina, bombardovanje, „specijalna operacija“, onda… šta? Tišina, okretanje glave od užasnih prizora i mahanje nekakvim rezolucijama kao papirima za brisanje savesti... Pošto ovde obična ljudska saosećajnost ni posle godinu dana nije uspela da se izbatrga iz ruševina ratom oštećene normalnosti, hajde da (umesto proglašavanja kliničke smrti i godišnjeg parastosa) pokušamo da je oživimo. Ili bar da stanemo pred ogledalo i suočimo sa uzrocima svoje bezdušnosti i bezumlja. Pa makar se pri tom, na sudu savesti, vadili na neuračunljivost. Ono „bio sam pijan, majke mi!“ I „sipali mi drogu u piće, ne znam šta mi bi?!“

Zato je, godinu dana posle prve ruske granate na Ukrajinu (pravoslavnu zemlju, članicu Ujedinjenih nacija koja nikada nije priznala Kosovo) neophodno da odradimo analizu obe stvari:

a) sastav otrova koji nam se neprestano servira (a mi besomučno cevčimo), i
b) našu sklonost ka šljokanju baš svake brlje koja nam se ponudi.

Prva na spisku pogubnih kombinacija „opijum za mase & masovna histerija“ je – putinofilija. Da li je potreba za velikim moćnim vođom rezultat 500 godina klečanja pred raznim Veličanstvenim Suljama, kolektivno sećanje na Dušana Silnog, nerazrešeni pubertetski odnos sa ocem ili evoluciona potreba pripadnika majmunskog čopora za alfa mužjakom, trebalo bi da bude predmet multidisciplinarnog proučavanja. Rezultat tog ispitivanja morao bi da uđe u sve školske programe tako da svaka punoletna osoba, uz biračko pravo, bude svesna mehanizma manipulacije. Na paklici cigareta stoji upozorenje o štetnim posledicama, zašto na partijskim flajerima i TV promocijama političkih svemoćnika ne stoji slična poruka? Nešto kao: „Pažnja! Konzumiranje bezgrešnog vođe izaziva zavisnost, zaglupljivanje i trajnu nezrelost“.

Sledeća pogubna kombinacija je „koktel Kuba libre & salonski anti-globalizam“. Oni koji su od srpa i čekića imali u rukama jedino dedinu partijsku knjižicu, gledaju u Putinu novog Lenjina, borca za pravedniji svetski poredak, nekog ko će zlim zapadnjacima da jebe nanu naninu, da iskoreni zadnju semku kolonijalnog poretka, da donese slobodu svima koji su „prezreni na svetu, svi sužnji koje mori glad“. Pri tome zaboravljaju dve stvari:

• Glad (uključujući i ukrajinski golodomor) je neuporedivo više morila one koji su bili pod petokrakom, krv se slivala isključivo niz istočnu stranu Berlinskog zida, a žrtve su bili nesrećnici željni da, po cenu života, prebegnu iz sovjetskog „carstva slobode“ u „trulež zapadne eksploatacije“.
• Današnji antiglobalisti (Putin, Si Điping, Erdogan, iranski ajatolasi…) su svi, do jednog, prihvatili kapitalizam kao najefikasniji privredni model. Pri tom oni nikako ne žele da se planeta pretvori u rajski vrt slobode malih zemalja! Jedino što žele da oni potčine slabijeg i capnu svoj deo imperijalističkog kolača.

U vezi sa tim, od vladarskih namera neuporedivo je zanimljivija iščašena psihologija naivnih sledbenika. Naravno da svaki diktator želi globalnu dominaciju ali njegov primarni cilj su nesrećnici koji su mu direktno pod čizmom. Zato je Hitler nudio tupavim Švabama žvaku da su „viša rasa“, Staljin sirotim proleterima bajku o „vlasti radničke klase“, ali šta, aman, današnji pripadnici diktatorske internacionale nude svojim pristalicama? O, narode moj, tvoja najveća i jedina sreća je da ti ja budem Bog, batina i apsolutni vladar! Šta vam još nudim uz to? Pa, moj penis u vašim dupetima sprečiće prodor zlih pedera, moja KGB legitimacija je najbolja odbrana pravoslavlja…

A da je pri samozadovoljavanju masa desnica podjednako efikasna kao i levica najjasnije je iz završnog primera:

Koktel „Pijani udbaš“ gde se naša plemenita šljivovica skrnavi sibirskom krompirušom, ovde je u zadnjih 12 meseci uzrok masovnog trovanja Z-ozovačom. Mada je u prvobitnoj verziji u koktelu bila crnogorska loza (ono „nas i Rusa 200 miliona“), decenije teških poraza (jedini remi u ratovima 90-ih je američka mirovna donacija u Dejtonu), učinile su svoje. Umesto identifikacije sa sopstvenom, malom, gubitničkom nacijom, bekstvo u tuđi nacionalni identitet dobilo je razmere epidemije. Da, Ukrajina je sravnjena sa zemljom, ali rusofilski autošovinizam je upravo ovde zgovnio do temelja duh ponosnih predaka. „Dogodinaši“ iz beogradskih kafića ne sanjaju sebe na čelu kolone koja ulazi u Prizren. Sanjaju ruske tenkove da im ostvare vlažne snove.

I za kraj:

Apsolutno je nebitno da li će nekakav Bahmut biti sutra „oslobođen“, „okupiran“ ili „sporazumno podeljen“. Nama koji živimo na Balkanu je mnogo bitnije da se  slepilo našeg naroda više nikada (ali baš nikada!) ne dogodi. Pogotovu da ne bude prouzrokovano otrovima koji nekakav Zoza flašira ili nekakav Marić distribuira. „Da, život je suva balega, teško se guta bez pića“ veli siroti pesnik. Pri tom ne kapira prostu činjenicu: smrad sveta u kome živimo se ne spira alkoholom, sprečava se mentalnom higijenom i zdravim razumom!