Zakon smetnje

Već decenijama, a neki i vekovima, posmatraju kako se ljudi na ovim prostorima šire na osnovu zakona smetnje. Taj zakon je koliko jednostavan toliko i bazičan. On se pre svega ne oslanja na znanje, misao o prosperitetu celine, niti na pomisao o boljitku, već samo na njuh i krv. Krvno srodstvo je presudno, ali se stvaraju i veštačka srodstva poput kumstava, prijateljstava i tako dalje i tako bliže. Njuh je presudan u toj priči, jer ako vonja ko „onaj moj“, onda je moj, a ako kojim slučajem nosi drugi miris, onda nije moj i treba mu smetati. To je zakon smetnje.

Po tom smradno-rođačkom principu se u ovoj državi rešava sve. Tako jedan bulumez može da postane gradonačelnik ovećeg grada u Srbiji, jer mu je tata predsednik države koji dinamično obljubljuje „ruskog brata“, da bi mu taj isti brat zabio kurac u vezi „posla veka“ samo par meseci kasnije.

Tako polupismeno pijano govedo može da muca na stranom, a da peva na maternjem jeziku, tako brat jednog žvalavog može da bude prevarant, a da mu se ništa ne može...

Oni su „naši“, ma koliko debilni bili, oni mogu i smeju da kradu i svoje govnjive rite da zamene najskupljim odelima. Razmestili se svojevremeno u najtužnijoj vojsci na planeti i u svim državnim ustanovama (kojih je bilo daleko manji broj, nego što ih ima danas u daleko manjoj državi) i dan i dan drže „svoje“ ljude po policijama, vojskama, skupštinama, vladama, resorima, agencijama i raznoraznim čudima, otimajući pare, a ne radeći ništa, već samo smetaju.

Čim vide da bi neko mogao u nečemu da uspe odma se prikače kao čopor i ako taj neko neće sa njima u govna, oni ga ili proteraju, ili mu smetaju do te mere da potpuno unište sve što je moglo da se napravi. I zato su na ovim prostorima toliko uspešne pljuvačke kampanje, kojima se obasipaju svi koji nisu u milosti „naših“. Shvatila goveda da se ružna reč lakše pamti i da svako može da se napljuje. Koliko ste puta na primer čuli: „On je dobar lekar, ali puno pije...“, ili „Ma zna posao, ali žena mu se švaleriše...“, ili „Dobar pisac, ali glup čovek...?!“ i da ne nabrajam dalje sva ta čašćavanja mahom polupismenih koji se „grle i ljube“ sa predsednikom jedne od svetskih nuklearnih sila, da bi potom izvodili na vojnu paradu decu i unuke u prvi red, kao da je država njihova privatna svojina, pa eto da pokažu i celokupnu familiju.

Zaboravila goveda da je priroda, a pre svega istorija, ciklična i da će onaj ko je na račun narodnog nezadovoljstva seo u „fotelju meku“ o isti račun svoje prdalo morati i da skloni odatle. Strašno im zazvučalo kad se spomenula REVOLUCIJA, kao da do juče ti isti kreteni nisu čitavu jednu deceniju provodili na ulici jureći za vlast. Strašno im je danas kad im se kaže da su goveda, a kad je sadašnji predsednik, njihov tadašnji šef partije, izgovarao u toj istoj skupštini: „Govno jedno, jebaću ti mater ja na replici ...“ oni su to pozdravljali aplauzom.

Vezani po nacističkom „krv i zemlja“-principu ponašaju se gore od svih okupatora koji su zauzimali ove prostore. Sprovodi se genocidna politika koja ne samo da ruši natalitet, već i proteruje, tako da u zbiru u ovoj zemlji od jedva nešto preko sedam miliona ljudi godišnje ima oko šezdeset hiljada ljudi manje. Oko 30 hiljada ode u inostranstvo (da se ne vrate), a 30 hiljada je negativnog priraštaja. E, to su rezultati njihovog velikodržavničkog poslovanja. Ali, njihov smradno-rođački klan ni time nije zadovoljan, već smanjuje plate u obrazovanju, ponižava advokate i vaskoliko studentsko mnjenje, jer pored svih ilegalnih poslova im još para treba.

I verovatno po prvi put se slažem sa njima. Šta će prosvetarima plata? Rezultati njihovog rada se vide danas i da mene neko pita (kao što me niko nizašta ne pita), ja ne samo da im ne bi dao platu, već bi im uzeo sve što imaju, jer da nisu radili naopako, idući po sistemu negativne selekcije, danas ne bi bilo ovih polupismenih i blago do ljuto retardiranih u svim državnim ustanovama. Šta će advokatima bilo šta? Da su radili svoj posao, država ne bi bila u rukama „kriminalaca u odelima“. Sve im treba oduzeti i pohapsiti tu bundžijsku bandu, jer se debelo omastila o taj isti javašluk na koji danas kukaju. Šta će penzionerima penzije (naročito one beneficirane), kada su to upravo ti isti ljudi koju su ovu državu pretvorili u prćiju. I na kraju krajeva, šta mi ima i da živimo kad nismo „naši“, jer je u ovoj našoj državi najveća prepreka u postizavanju grandioznih uspeha njen narod.

A sad odo da prostrem kravama...