Društvo

Praznici stižu u avetinjske gradove koji smrde na roštilj i blješte neonskim kičem. Raduj se Srbijo.

Kako čujem, sada se o Kraljevu priča i u Sidneju, Torontu, Karakasu…, zbog semafora, naravno. A građani kao građani, već pišu podneske lokalnim vlastodršcima, u kojima traže da im svečano otvore obore, svinjce, kokošinjce, ambare, poljske klozete….

Jer ovo se desilo danas tamo, a ja sam ćutao. Ko će dići glas kad se desi meni?

Koliko pamtimo, toliko nam se i vratilo. I vraća nam se. I preko mere.

Priroda ništa lepše nije napravila od žene, kada je prava žena u pitanju, u periodu koji podrazumeva njen aktivan psihofizički život devojke, majke, ljubavnice, negovateljice svog poroda i, prosto rečeno, princip nežnosti, ljubavi, plodnosti i otelotvorenja života. Ali babe…

Međuljudsko šarenilo postoji od kad je sveta i veka. Suprotno od šarenila su osobene krajnosti mnogih. Te krajnosti su mržnja.

Lažni profili na društvenim mrežama vam više nisu potrebni. Jedna savremena, dobro opremljena torba ispunjava sve vaše potrebe.

Danas se rečima razbacujemo, a previše reči ubija misao i anatemiše suštinu. Previše je neskladno, koliko i premalo.

Jedan dan igre sa decom sa smetnjama u razvoju.

Vlast i politika, sama laž i prevara. Robovanje sistemu. Nezaposlenost. Porezi. Ludnice. Ratovi. Zločinci na slobodi. Kriminal. Prostitucija. Vječita trka za novcem, vječiti očaj, nezadovoljstvo, vječiti strahovi, brige i problemi kako dočekati sutra, novi dan, nova borba, kako platiti račune, šta jesti.