Društvo

U svojoj predstavi o prosperitetnosti, prolazili bi pored mene, nekakvi jadnici i glupani, sa nekakvim ponosom, da bi se nakon neuspelog pokušaja i propasti te i takve bedne zamisli, neostvarene i neuspele ambicije, ponašali kao crvi, puzili, postajali religiozni i tražili savet… Bedni stvorovi.

„I tako teče naša svakodnevica u kojoj, priznali ili ne, sve počiva na skrivanju-od podočnjaka preko emocija do skrivanja iza uniformi, položaja, principa...“

(Šta reći, koju posluku porati?)

Čoporima ovih zveri preplavljena je Planeta, a pošto je strast njihovog zla moćnija od bilo kakve potencijalne ljubavi, a njihova pljuvačka toliko otrovna da je dovoljan samo „ujed“ da masu „plemenitih“ stvorenja neizlečivo zarazi, ljubavi se i ne nazire prosperitet, perspektiva i mesto u bliskoj budućnosti.

Svi su odjednom postali Če Gevare, a put odmetništva nije put mržnje prema svojim greškama preko nasleđenog diskursa današnjih neoliberalnih moralnih čovečuljaka, već put intelektualne diverzije i kontinuirana pobuna protiv pljačkaške filozofije prema običnom čoveku.

Ljudi ili lešinari, pitanje je sad? Teško je ne sretati ih svakodnevno i na svakom koraku. Ima ih u svim sferama života. Opstaju u svim okolnostima. Oni su… Lešinari!

Zemlja koja je postojala pre nekoliko decenija je uz pomoć današnjih prijatelja sadašnjeg rukovodstva ove države sistematski razbijana.

Nema demokratije, kriminalna banda sa niskim stanjem mentalnog razvoja se silom nametnula i silom pritiska da stanje sve nižeg obrazovanja i životnog standarda u bilo kom obliku postane normala, a „službe“ koje bi mogle to da rešavaju i da sprečavaju ne rade ništa. Bezbednost u ovoj državi ne postoji.

Kažu da autizma ima koliko i autistične dece. Svako od njih je poznata, a opet nova priča.

Kevćemo, sinko, kao psi lutalice na ulicama Kraljeva između Muzeja i parka jureći za točkovima automobila, ali ne grizemo više. Tek ponekad ujedemo sebe, za jezik i za dušu i prećutimo, propustimo priliku da se oglasimo.

Pages