Društvo

Koga se plašiti? Zar je protiv zakona biti normalan? Nije, dragi moji, niti će ikada i biti.

Mi nismo neki zadrti Španci kod kojih ništa ne prolazi...

“Ideologija sponzoruša” se propagira preko medija i utiče na maloletne devojčice. Neke od njih, pod uticajem tih istih medija, baš u vreme srednjoškolskog uzrasta, “shvate” da se može prečicom i kreću u “materijalizaciju svojih potencijala”.

A mi, ponosni na svoje nebesko poreklo, progutamo knedlu, srećni što to, ipak, nije u našem dvorištu, guramo dalje...

Baš me interesuje koja bi to vaša rečenica bila za zaključak životnog puta?

“Onome ko je u svoj rad uložio sebe, emocije, poslednje pare, nadajući se da će nešto zaraditi, nisu potrebne prazne reči, nego kupci ili ljudi koji će bar poštovati uloženo, a ne prevrtati jednom rukom po tezgi, a u drugoj držati burek i jesti ga sve vreme!”

Tog umišljenog stvora zbog koga neko pati i ako je karma u pitanju, ni budući životi na novim planetama sledećih trista hiljada godina neće oprati! Gde su granice te i takve slobode?

Mehanički i taktički se udružuju, spletkare, rovare, podmeću, kleveću, mažu, lažu, puze, sline, jedu govna i prave smicalice.

Tu gde mozga nema, snage treba na njive trošiti

Ima smisla razmišljati o njihovoj solidarnosti sa onima koji nastavljaju život.

Pages