Društvo

Govna plivaju i to se zna, pa, reklo bi se, nije toliko sporno koliko je poražavajuća činjenica da vredno uglavnom tone ili ostaje na dnu, biva preplavljeno govnima, a da često nema moć da bilo šta učini, ili makar mogućnost da ostane tu gde jeste čuvajući svoju vrednost da je Sranje ne zagadi i upropasti.

Nikada nisam bio za to da se nekome dozvoli da drugima uvaljuje gudru, bez obzira u kakvoj bedi kašio svoju estradnu ili uličnu njušku. A što se tiče pasioniranih šmrkača koke, duvača pevca i svih drugih punoletnih konzumenata praškastih ili zeljastih materija za koje se osnovano pretpostavlja da su....itd. nikako mi nije jasno šta je tu sporno.

U svojoj predstavi o prosperitetnosti, prolazili bi pored mene, nekakvi jadnici i glupani, sa nekakvim ponosom, da bi se nakon neuspelog pokušaja i propasti te i takve bedne zamisli, neostvarene i neuspele ambicije, ponašali kao crvi, puzili, postajali religiozni i tražili savet… Bedni stvorovi.

„I tako teče naša svakodnevica u kojoj, priznali ili ne, sve počiva na skrivanju-od podočnjaka preko emocija do skrivanja iza uniformi, položaja, principa...“

(Šta reći, koju posluku porati?)

Čoporima ovih zveri preplavljena je Planeta, a pošto je strast njihovog zla moćnija od bilo kakve potencijalne ljubavi, a njihova pljuvačka toliko otrovna da je dovoljan samo „ujed“ da masu „plemenitih“ stvorenja neizlečivo zarazi, ljubavi se i ne nazire prosperitet, perspektiva i mesto u bliskoj budućnosti.

Svi su odjednom postali Če Gevare, a put odmetništva nije put mržnje prema svojim greškama preko nasleđenog diskursa današnjih neoliberalnih moralnih čovečuljaka, već put intelektualne diverzije i kontinuirana pobuna protiv pljačkaške filozofije prema običnom čoveku.

Ljudi ili lešinari, pitanje je sad? Teško je ne sretati ih svakodnevno i na svakom koraku. Ima ih u svim sferama života. Opstaju u svim okolnostima. Oni su… Lešinari!

Zemlja koja je postojala pre nekoliko decenija je uz pomoć današnjih prijatelja sadašnjeg rukovodstva ove države sistematski razbijana.

Nema demokratije, kriminalna banda sa niskim stanjem mentalnog razvoja se silom nametnula i silom pritiska da stanje sve nižeg obrazovanja i životnog standarda u bilo kom obliku postane normala, a „službe“ koje bi mogle to da rešavaju i da sprečavaju ne rade ništa. Bezbednost u ovoj državi ne postoji.