EU i Srbija

A od pronalaska baruta u staroj Kini u periodu vladavine dinastije Han (206. pre Nove ere – 220. posle Nove ere), a posebno crnog baruta u periodu dinastije Tang (618. - 907.) pitanje fitilja je više nego aktuelno.

Jedna takva destinacija je Srbija. Zemlja koja se kroz vekove praznila, ima danas šansu da privuče veliki broj dobronamernih stranaca, kao i svojih potomaka raštrkanih po svim kontinentima.

Razumljivo opčinjeni svojim temama, onim što nam smeta i što nas boli, a tek nametnutim nam kroz medije koja u rasponu od pridvoričkih do takozvanih manje zavisnih sva u suštni duvaju u istu sviralu, o nekim manje zvučnim temama tek možemo da saznamo sa blogova i portala. Na svu sreću.

Posle svih bubotaka, a bogme i noževa u leđa koje nam je Evropa znala aplicirati, ne čudi me što tle pod sobom vidimo počesto i kao gacanje po dnu euros(k)eptičke jame. Domaći političari danas su, međutim, saglasni da "evropske integracije nemaju alternativu"; sem one nekolicine friško obrijanih, uglađenih klerikalnih neodesničara, koji uglavnom skrušeno mirišu na tamjan.

Dilema između ljubavi i kontejnera za smeće će za sigurno obeležiti i period pred nama.

Srpska armija prosvećenih je malobrojna i indoktrinirana. Neobučena za moderno ratovanje i bez efikasnog komandnog kadra. Armija individualaca sposobnih za akcije terorističko-diverzantskog tipa sa ograničenim dejstvom.

Daleko smo od slobodarskog duha u svetu boga Mamona, ali smo takođe daleko i od nekritičke poslušnosti.

„Pojam nacionalna manjina“ se pominje i koristi u nekim dokumentima Saveta Evrope, kao i u konvenciji o pravima čoveka.

Istorija Evrope je naizmenično krojenje. Od ratova do imperija i suprotno. I svako je stanje prolazno. Stara dama je izgubila svetski primat. Sadašnja EU je skup antagonizama svedenih na minimalni zajednički činilac. Trpljenje.

Nemamo namere da se bavimo analizom, Za i Protiv. Jednostavno, evro-fanatika kao i evro-skeptika je podjednako. I u zemljama Unije i u Srbiji.

Krah će poslužiti stvrstavanju u redove.