Higijena protiv hijena

Za početak, mali kviz. Imate tri reči istog značenja, izaberite onu koja vam zvuči najpoznatije, prevedite je i odredite zemlju porekla:
1) koku
2) doft
3) parfem

Ukoliko se ne zovete Emir, Jusuf, Nils ili Sven odgovor će, najverovatnije, biti „miris, Francuska“. Bravo, čestitam, osvojili ste Skočka*!

Stvarno, da li ste se ikada zapitali zašto je baš francuski termin „parfem“ globalno poznat? A ne, na primer, švedski „doft“, nemački “duft”? Ili naš, milozvučni „miomiris“?

Odgovor leži u tami vekova. Za razliku od Turaka koji su se smrada oslobađali redovnim jurišima u toplu vodu amama ili Šveđana koji su u svojim vikinškim pohodima junački trpeli miris lešina i sopstvene guzice, u Francuskoj, u doba Luja XIV, smrad je bio redovno suzbijan štrckanjem parfema.

Čekaj… Luj, redni broj 14? Jel‘ to beše onaj „Država, to sam ja“?

Da, naravno! Upravo to je i razlog što se ovaj tekst bavi sojkama pakovanim u male flašice, one koje koštaju višestruko više od sapuna. Jer trenutni smrad autoritarnosti u Srbiji se suzbija Lujevom proverenom tehnologijom – kad zasmrdi, štrcni nešto lujkama u nozdrve!

Ako  nesrvršeni student trenerske škole, samozvani „najbolji student Pravnog fakulteta“, svemoćni gazitelj paragrafa (koji mu zabranjuju da bude svemešajući margarin), svoje (i sve druge!) krvave ruke tako manično plakinje u septičkoj jami medijskog prostora, to znači samo jedno:

Ništa Hitler, ništa Staljin, ništa Enver Hodža, ništa Čaušesku… Srbija se u trećoj deceniji 21. veka strmeknula u doba Luja XIV.

Stvarno, koliko ste puta, u zadnjih 6 meseci, čuli da je zahtev za kažnjavanjem krivaca zbog pogibije nedužnih putnika na stanici sa javašluk-nadstrešnicom „napad na Srbiju“? Ili, zaboga, „napad na ustavni poredak“?

Danas je u Srbiji je Lujev mrtvački sanduk razvaljen, njegovo „država, to sam ja“ reciklirano, a smrad vampirskog legla zataškan šaniranim parfemima. „Šanel 5“ je zamenjen sa „Expo ‘27“, a šanerska SNS družina na maznutim TV kanalima, redovno objašnjava pokradenima da je:

• Krađa obavljena za njihovo dobro! Novac (i demokratija) kvare čoveka.
• Da im je odžepareni novčanik, koji se zadnjih 13 godina puni kineskim kreditima, fušerski, kineski plastikaner, uvaljen od strane prethodne, zle, proevropske  vlasti.
• Da će postojeća drpačina biti poništena sutra, prekosutra… ma, najkasnije 2027. Eto, EXPO kad dođe, ne trebaju nam čak ni nemački bageri da kopaju litijum. Stiže blagostanje, tako mi Sarape, Marića i Jovane Jeremić!

U vezi zadnje stavke, malo podsećanje:

Čaušesku, rumunski diktator je, neku godinu pre svog pada (i rafala u vitalne organe!), obećavao podanicima da će, najkasnije za 2-3 godine, u Rumuniji biti ostvaren – komunizam. Idealno, bajkovito društvo u kome će svako raditi koliko hoće, a u kome će imati sve što poželi. U tom trenutku Rumuni su 12 sati dnevno bili bez električne energije, struja se izvozila da bi, koliko-toliko, bio prikrpljen budžet. Kineski krediti bili su tada nedostupni jer su Kinezi  slavili Vođu, bubali njegove citate i tamanili vrapce „koji zobaju pirinač“ da bi se spasili od gladi!

Zašto su onda studentski zahtevi danas tako nepodnošljivi vladajućoj garnituri? Zašto im je trenutna borba za normalnu državu neuporedivo bolnija od svih prethodnih „krvavih košulja“,  protesta zbog izbornih marifetluka, pobune zbog pišanja po prostrelnim ranama dece u „Ribnikaru“ i seljačkih rovova protiv ofanzive austro-nemačkih bagera na prirodna bogatstva Srbije?

Zaboga, ako je vlast toliko uspešna, ako umesto Čaušeskuovog neostvarenog komunističkog raja mi već imamo „zlatno doba“, zašto ne raspiše izbore? Zar je veći problem nekoliko kontejnera na kolovozu od gomile đubreta u sopstvenim redovima? I šta više koči (blokira!) zemlju: šačica studenata par sati na nekakvoj raskrsnici ili čopor alavih političara koji su godinama zaglavljeni na visokim položajima?

Zato, umesto zaključka…

Za zdravlje pojedinca je neophodno da redovno menja čarape i gaće. Za zdravlje jednog društva neophodno je da se povremeno promeni vlast. Posle 13 godina više ne pomaže Pinkov parfem, krajnje je vreme da se štrokave gaće i uneređeni presto jednom (i zauvek!) razdvoje.

_______________________

* Skočko je bio džoker nekakvog prastarog kviza. U vreme bajkovitog samoupravljanja, kada znanje nije bilo baš totalno potčinjeno partijskoj poslušnosti.