Hrana za stoku

Ne ide mi u glavu da još uvek živimo u 19. veku. Iako se gradi na primer Beograd na vodi, ja samo vidim vodu – za koju ne postoji ni pristojan nasip, ili neka brana da zaštiti grad od poplave. Često idem auto-putem Beograd – Požarevac, i zaprepastim se koliko je loše urađen, iako su pojedini funkcioneri brdo love trošili navodno na sanaciju puteva, a realno na svoje ljubavnice - pevaljke...

Ne želim da budem kreten i da klimam glavom kako je sve super urađeno i kako se radi! Da, radi se, ali kvalitet urađenog je očajan, kao i narod u Srbiji. Da bi i došlo do nekih ozbiljnijih pomaka u ovom društvu, mislim da bi narod pre svega trebalo da bude malo prosvećeniji. Imali smo mi velike prosvetitelje, dok se danas pojedini  trte i odlučuju u ime svih nas, tripuju da su neki državnici i prosvetitelji, a zapravo sve rade naopačke, možda su tako rođeni... Pustimo njih, obratimo pažnju na nas, prosvetimo se sami!

Bilo bi super kada bi više radili na sebi i kada bi slušali pre svega sebe. Nije uopšte teško promeniti ružičaste kanale i pogledati neki obrazovni program... Verujte, nije naporno na Internetu umesto Stanijine zadnjice, koju prepoznajemo i bez potpisa autorke, pogledati kako na primer neki drugi narodi žive: standard, ko su njihovi političari, zašto građani pojedinih uređenih država nemaju potrebe da se bave politikom – već žive život. Verujte mi na reč, fantastičan je osećaj kada znate da ste uradili nešto korisno za sebe, što može da vam pomogne da shvatite gde živite i ko vam daje „život na kašičici“…

Nema ničeg lepšeg kada se prosvetite, osvestite i shvatite da živimo u jednoj velikoj laži punih 25 godina! Hrane nas kojekakvim sisatim pevaljkama, latino-turskim sapunicama, jeftinim “tok šouvovima“ i pričaju bajke, jer to je deo njihove stratregije - kako narod učiniti što tupavijim i odvratiti ga od pravih vrednosti.

Prija vam da budete deo tog jeftinog projekta? Meni odavno ne, i zato živim kako ja hoću, a ne kako mi oni kažu da treba.  

Miljan Paunović