Il’ su glupi Il’ su pokvareni – a ne verujem da su glupi

Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse, kako prenosi list Danas, je izjavio “da se slaže sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je potrebno oživeti demokratski dijalog”, a najavio je i skoru posetu Beogradu.

 “Slažem se sa predsednikom Vučićem. Potrebno je da revitalizujemo demokratski dijalog. Vidimo se uskoro u Beogradu“, reče Berse iz čega bi se dalo zaključiti da je reč o jednoj od diplomatskih inicijativa našeg predsednika za vreme nedavnog boravka u Americi i učešću na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Barse je pomenuo i predlog o „novom demokratskom paktu za Evropu“, objavljenom na sajtu Saveta Evrope, kojim se ukazuje “da demokratsko nazadovanje, dezinformacije, nekažnjivost i autoritarizam potkopavaju demokratiju u Evropi, te da su ljudi sve više uplašeni i frustrirani, jer se međunarodni poredak zasnovan na pravilima koji je izgradio i osigurao savremena demokratska društva raspada pred njihovim očima.”

Konstatacija sa kojom bi se složili svi razumni svetski delatnici, ali je u konkretnom slučaju ključno da li je Evropska unija (EU), ovakva kakva je, a posebno generalni sekretar njenog najvišeg organa – Saveta  Evrope, taj koji o tom problemu treba da govori i  više od toga – da li gospodin Burže, kao prvi evropski izvršni zvaničnik, sa te funkcije treba da zastupa pomenuti predlog “demokratskog pakta”, jer logično je zaključiti da je on na toj funkciji učestvovao i u njegovom kreiranju, a ako je tako – a moralo bi da jeste, od tog posla nema ništa, jer takođe je normalno za pretpostaviti da je predlog tog dokumenta istovremeno i odraz politike EU u kojoj se demokratija raspada zbog neprimereog licemerstva kao njene tekuće politike.

A u prilog rečenom je i ono što gospodin Berse reče – “Slažem se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je potrebno oživeti demokratski dijalog, pa će u skladu sa tim u realizaciju pomenutog demokratskog pakta krenuti od Srbije – kojoj je najavio skoru posetu, kao zemlji koja je po rečima njegove šefice Ursule fon der Lajen, najviše zvaničnica Evropske unije, “jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i posvećena je provođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije“ (više u tekstu Demokratija na seljački način – opancar.com).

Greške nema, jer primeri licemerstva su brojni. Čemu beše posvećena nedavna sednica Saveta Evrope na kojoj se raspravljalo o Srbiji, sa svim onim što je od strane ogromne većine članova evropskog saveta o stanju u Srbiji rečeno, uključujući tu i Martu Kos, evropsku komesarki za susedstvo i proširenje, čiji je zaključni govor drugog dana zasedanja bio znatno blaži od kvalifikacija koje je prethodnog dana saopštila, pa ne treba  biti mnogo mudar i zaključiti da je taj veleobrt natupio posle njenog brifinfa sa šeficom Ursulom fon der lajen koja u svom govoru na kraju zasedanja ni jednom rečju ne pomenu Srbiju, već samo u opštem kontekatu – zemlje  zapadnog Balkana, gde razume se i Srbija spada, a očito je da tu problemi nisu svuda isti. Čemi onda čuđenje što je podrška ove zemlje pristupanju Evropskoj uniji manja neg ikad.     

Ne bih ovde da nabrajam koji su to sve primeri nesklada između zvanične evropske demokratske politike i njenih konkretnih poslovnih interesa prema ovoj zemlji, ali ću ukazati samo na ključni razlog licemerstva – na jednoj strani je Evropa sa principima svoje deklarisane demoktratske politike koja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji godinama Srbiju (opravdano) drži na dugom štapu, a na drugoj strani u sukobu nosioca takve politike sa onima koji se tome bespomoćno protive drži stranu onim prvima, kažnjavajući time ove druge.  Ako su namere Evrope prema ovoj zemlji iskrene, neka nas Evropa primi u članstvo prekoredno – onako kako su bez posebnih otvaranja klastera svojevremeno primjene Bugarska i Rumunija, na primer.

A da me neki bespogovorni Evropljanin ili neki drugi Radoman (vidi tekst – Rusofili da vam nešto kažem, portal Koreni 19.8.2025) zbog ovog teksta ne bi odmah diskvalifikovali kao rusofila, rećiću samo da  sam ja pre njih svih postao Evropljanin – i to zvanično, jer pored srpskog imam i britansko državljanstvo.

Dragiša Čolić