Može i ovako

S' obzirom da građanska svest počinje stidljivo da podiže glavu, očekujem novu turu raskopavanja i preturanja po kostima predaka, naročito u vrlo službenim tabloidima i medijima. Pre nego što u vene ubrizgamo novu dozu emotivno – ideološke manipulacije (diler svoju lopovsku ideologiju ne menja), ne bi bilo zgorega da se podsetimo nekih istorijskih činjenica:

Španci su imali jezivi građanski rat. Zemlja im je bila duboko podeljena, bilo je strahovitih zverstava, masovnih streljanja, grobnica, pljačke, silovanja... Nakon Frankove smrti, shvatili su da neće nikada postati demokratsko uredjeno društvo ako negde ne podvuku crtu.
Doveli su kraljevog sina iz egzila, koji za razliku od oca, nije imao kad da postane fašista - zbog svoje mladosti. Doneli su Zakon o ćutanju, tj. vrhovni akt, kojim je bilo zakonski kažnjivo govoriti o zločinima u gradjanskom ratu. Zakon je pri donošenju bio oročen na 50 godina.

To je bilo otprilike projektovano vreme da se smire strasti suprotstavljenih strana, da stasa nova generacija, neopterećena krvavom prošlošću, da se izgrade demokratske institucije koje će biti u stanju da objektivno i nepristrasno zločinu daju IME I PREZIME; da se stvore uslovi za početak rehabilitacija žrtava, povraćaj njihove konfiskovane imovine...

2007. za vreme vlade Sapatera, donet je novi Zakon o sećanju, imenovan Specijalni istražni sudija - čuveni, nepotkupljivi Garson i počeli su, strogo kontrolisano, da kopaju (bukvalno i metaforički) po svojoj užasnoj prošlosti.

Do 2008. (do tada sam intenzivno pratila) su rešili oko pet hiljada slučajeva ratnih zločina, uključujući obeštećenja žrtvama. Mislim da je ostalo preko 50.000 ratnih zločina koji tek trebaju da se reše, ali po načinu i ozbiljnosti rada, sigurna sam da će sve biti rasvetljeno.

Poenta: gradjansko i demokratsko društvo "ne pada sa neba". Iza toga uvek stoji koncenzus istinskih patriota, bez obzira na ideološku pripadnost, pre svega, zbog sopstvenih potomaka Zamislite šta bi se sa Španijom desilo da su pustili izvesne "urednike" da bdiju nad njenom budućnošću?

Tadašnjs španska intelektualna i crkvena elita, sa obe strane barikada, je pokazala istinski patriotizam i trasirala je put stvaranju moderne, civilizirane i društveno odgovorne države.

Ps. Kuriozitet: Havier Solana je zajedno sa Felipeom Gonzalesom, kao opozicioni političar, predvodio anti- NATO demonstracije.
(Iako je živeo u bivšoj kolonijalnoj sili, prosečan posleratni Španac je - sve do kraja 80 -ih, bio uboga sirotinja, ekonomski emigrant, koji je prao sudove diljem sveta.)
Osvojivši vlast na izborima, stavili su prst na čelo, uveli zemlju u NATO i EU (Mastriht) i danas žive više nego pristojno.
Ima krize i kod njih, ali to znači da umesto dva ili tri automobila voze samo jedan, ali nov i da se odmor, umesto na Baliju, provodi na Tenerifima.

Da li jedna zemlja ima budućnost ako se iznova i iznova deli ...po horizontali, vertikali, dijagonali...? Mislim da odgovor znate i sami.