Narodni poslanik

Neumereni broj poslanika u Skupštini Republike Srbije dovodi nas do zaključka da je lakše oprostiti se opšteg dobra, tuđeg, zajedničkog, nego lične dobiti.

Ni pad nataliteta i smanjenje broja građana, niti deo teritorije pod okupacijom, a još manje potreba za uštedom na svakom koraku nisu odlučili srpske poslanike da se pogledaju u ogledalo pred odlazak na radno mesto, u Skupštinu.

A i zašto bi? Oni ne predstavljaju narod, ne predstavljaju izborne jedinice, nisu glas i savest zanemarenih, prevarenih i potlačenih. Oni predstavljaju svoju stranku ili partiju i na mestu poslanika su se našli po volji vođe ili izbornog tima stranke.

Obavezali su se da će dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu. I da će po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi.

Po definiciji, Narodni poslanik je termin koji u demokratskim društvima označava osobu koja predstavlja celokupno stanovništvo određene oblasti, koju biraju građani te oblasti. Oni ga biraju kao svog opunomoćenika, da raspravlja u njihovo ime sa poslanicima iz drugih oblasti zemlje o vođenju društva i države. Dužnost poslanika je da ozbiljno proučava sva postavljena pitanja i sva predložena rešenja. Kada je ponuđeno rešenje u skladu sa njegovim ubeđenjem, on treba da glasa za njega, a ako ga, s druge strane, njegovo ubeđenje osuđuje, treba da glasa protiv.

U naprednim društvima, sa druge strane, postoji praksa, za razliku od naprednjačkih, da poslanik bude blizak građanima izborne jedinice iz koje je potekao. Po toj nepisanoj, ali moralnoj stavci, Vi, ja, svi mi treba da lično poznajemo ženu ili čoveka koji zastupa naše interese u tom zakonodavnom telu.

To nije teško organizovati. Bar jednom nedeljno, u određenom terminu, poslanik ordinira, prima na razgovor građane iz svoje izborne jedinice. Sa njima razmenjuje mišljenja i stavove, ali uglavnom sluša i zapisuje njihove potrebe, žalbe, probleme. Iz istih crpi argumente i činjenice za svoj poslanički rad: problemi nasilja u društvu, potrebe novih prosvetnih ustanova, usklađivanje ljudskih težnji sa svestranim ciljevima nacionalne zajednice ...

Tako se radi, kao što rekoh u naprednim za razliku od naprednjačkih društava.

Ova druga su armija poslušnih, interesnih „bojovnika“. U njima vladaju lakomost i uobraženost, glad za vlašću i otimačina, pokvarenost i neobrazovanje.

Posle Nušića vrlo je teško išta dodati. Tek moderne spravice i stogodišnje iskustvo.

Fariseji u klupama, naduveni od važnosti sprovode zakonodavni teror nametnut  od gubitnika iz dva prethodna svetska rata. To je realnost Skupštine Republike Srbije u drugoj dekadi dvadeset i prvog veka.

Čemu služe poslanici? Ili kome služe srpski poslanici?

Služe monopolistima svih boja i fela. Ulaganja su toliko značajna da ni jedna ozbiljna korporacija ne može sebi da priušti nekupovinu uticaja interesa.

Sve gore pomenuto ne bi ni bilo strašno da su isti volonteri i da se bave tim zvaničnim i značajnim poslom kao dobrotvornim, patriotskim radom. Ne bi bilo na odmet predložiti da se za poslaničko mesto ne može primati nadoknada. To bi amnestiralo poslanike od optužbi za sve navedeno. I mogli bismo biti prvi u svetu. I primer drugima za mudro ponašanje. Ovako, taj skup značajnih neće da zaseče granu na kojoj sedi. Nekima je mesto u Skupštini i jedini posao. Nemaju u knjižici ni dana rada. Drugima, pak, tek jedna od mnogih plata uz mesta u Upravnim Odborima.

Koje su šanse da se u Skupštini Srbije izglasa zakon po potrebama građana? Vrlo male. Zakoni u većini slučajeva služe usklađivanju sa istima iz EU. Kada bi Nemačka, na primer  tražila da se izglasa Tijanin zakon, isto bi bilo urađeno po hitnoj proceduri. Ovako, u praznoj Skupštinskoj sali, nekoliko glasova za, nijedan protiv i ogromna većina koja nije glasala, jer prosto nisu bili prisutni i građani Srbije su još jednom ostali uskraćeni za svoje ustavno pravo. Za ljudskost i dostojanstvo.

Važno je da se izglasaju zakoni sa protestantsko-skandinavskim matricama. Zakoni suprotni ljudskoj prirodi. Zakoni o deci budućim nasilnicima, zakoni o propasti jednog naroda. Spremljeni u kuhinji zoofilskih nasilnika.

Prateći ih stičem utisak da postojim radi njih. Da ih nije i moje postojanje bi bilo suvišno. Usta su im puna naroda, narodnih interesa i još čega. Sede u klupama igrajući se sa svojim mobilnim aparatima i šaljući poruke.  Danas su članovi jedne većine, a sutra će već biti neke druge. Po potrebi. Sa istim žarom se kunu, napadaju ili brane, podsmevaju se i spremaju zavrzlame.

Ima ih više nego potrebno. Primaju visoke nadoknade i koriste široka ovlašćenja i udobne beneficije. Služe prvenstveno sebi, čast izuzecima, partiji čiji su verni vojnici i ženskom Fireru Angeli Merkel čije zahteve izglasavaju.

A Tijana i sve Tijane ove zemlje Srbije, sačekaće drugu priliku. Sačekaće još 48 sati, dana ili godina.

Dragan Pajović