Opančar „agencija“: Vino i gusle

Pozajmljena objava: Moja fb prijateljica AĆ komentarisala je na izuzetan način jednu od trenutno najaktuelnijih afera u zemlji iz serije – Vidi šta nam Šiptari rade. Pošto ja ne umem bolje, uz njeno dopuštenje, prennosim objavu u celosti: 

“Blizu mog stana je jedan bife. Mali, neugledan, ali je bio uvek pun. Jeftine kafa i rakija, bilo je tu i roštilja. Sada ne radi. U šali kažem:

Da radim u fabrici gde mi propada zdravlje ne mogu, od pisanja knjiga ne može da se živi, uzmem bife, obujem "borosane" i to je to!

Dok klinci ne završe fakultet.

U suštini, ne stidim se ni jednog posla, u ovoj Srbiji za protivnike vlasti nema nekog izbora i zbog toga znam da bi mi posle deset dana došla inspekcija.

Zamislite da mi nađu pola litra rakije kupljene od nekog domaćina koji nema registrovanu firmu!

Sledilo bi zatvaranje i astronomska kazna.

Na Kosovu Srbin nema registrovanu firmu za proizvodnju vina, a proizvodi samo tako!

Dođe policija, oduzmu vino, njega primi predsednik koji kuka nad njegovom sudbinom i obećava pomoć.

Ne sećam se da je kukao nad sudbinom bake koja je prodavala šustikle na betonu ispred pijace i koja je kažnjena velikom novčanom kaznom koja je preinačena u zatvorsku, jer nije mogla da plati!

Ne sećam se ni da je kukao zbog oduzimanja kupusa nekim ljudima koji nisu imali registrovanu firmu, a hteli su da prodaju svoj kupus!

Ne sećam se da je primio penzionera koga su uhapsili poput narko dilera, jer je prodavao rezani duvan (našli mu čak 2 kg)!

Uzalud se branio tako što je rekao da ne može da preživi od penzije, da je bio prisiljen da preprodaje duvan da bi živeo!

Kružili su snimci komunalne policije koja baki oduzima luk i narcise ispred pijace.

"Hoćeš da prevariš državu, zakupi tezgu!"

Ona jedva kupila kartu do grada i odnela da proda ono što ima da bi platila račune za koje nema.

Svi ovi slučajevi su se desili u užoj Srbiji.

Svi ovi ljudi i danas grcaju.

A predsednik...

On ima razumevanja samo za one koji rade na veliko.

Koji imaju tone marihuane ili hiljade litara vina.”

Ova objava je naišla na neviđeni prijem. U momentu dok ovo pišem ima 553 “lajka”,  44 deljenja, 80 komentara – izdvajam samo jedan: “A dete lečeno u Turskoj umrlo, roditelji nemaju para da telo vrate u Srbiju i sahrane, tu država ćuti“ (RS)

* * *

A gde je vina, tu je i guslara.

U tekstu pod naslovom:  “Zašto su Šiptari opljačkali vinariju Petrović u Velikoj Hoči i podnaslovima – Pljačka vinarije Petrović, burad sa vrhunskim vinom se drsko otimaju od strane Šiptara uz prisustvo carine i policije Rosu – Carina i policija Rosu oteli 40.000 litara vina srpskoj porodici Petrović – Ispovest Srđana Petrovića iz Velike Hoče: „Moje vino su odvezli u vinariju iz koje sam oteran“, (Koreni 11.12.2022), dati su i ostali detalji ovog nemilog događaja.

Poenta ovog teksta je u različitosti tretiranja, a potom i postupanja između ovog slučaja i slučajeva koje pominje AĆ u gore citiranom tekstu. Prvo, jasno je, prema propisima koji važe u Srbiji, da bi ovaj slučaj i ovde bio procesuiran na isti način kao što je to učinjeno od strane šiptarskih vlasti na Kosovu, naravno pod ptretpostavkom da nije u pitanju neko svoj – na primer, svojevremeni slučaj rakije „Tomovača“ koju je u slobodno vreme proizvodio tadašnji ptredsednik države Tomislav Nikolić, podrazumeva se ne za prodaju, vrć za svoje lične potrebe. Čovek poručio u paraćinskoj fabrici stakla čak i specijalne boce sa sopstvenim logom – kad pije da ne pije iz kojekakvih flaša, već iz svoje specijalno dizajnirane boce.

Nema informacija koliko je kod nas takvih slučajeva proizvodnje za sopstvenu upotrebu bilo, a proizvodnja i promet alkoholnih pića su regulisani propisima – u najkraćem: „Proizvoditi možete, prodavati ne možete. Kada su jaka alkoholna pića u pitanju radi se o akciznoj robi pa su posledice koje možete snositi veće u odnosu na ostalu robu.”

Sudeći po onome kako se brani vlasnik vinarije i kako ga brani predsednik Vučić koji je očito informisan o detaljima slučaja, dalo bi se zaključiti da je to na Kosovu regulisano kao i kod nas – smeš da proizvodiš, ne smeš da prodaješ ako nisi registrovan za prodaju, jer  time kršiš poreske  propise.

Međutim, čini se da njihova odbrama nije uverljiva kod onih čiju pažnju treba da pobudi – evropskih zvaničnika, kao još jedan dokaz o maltretiranju srpskog življa na Kosovu od strane šiptarskih vlasti, jer kako poverovati da neko proizvede 40.000 litara vina i 4.000 litara rakije, a to ne prodaje – ne prodajem ga još od korone, kaže vlasnik. A proizvodi i dalje – a šta da radim sa grožđem iz svojih vinograda, pita on.   

Još je manje uverljiva odbrana predsednika Vučića – oduzeli su mu vino samo zato što su na nekim flašama pronašli etiketu sa akciznim oznakama Srbije, jer  iz toga bi  se moglo zaključiti da se vino proizvodi na Kosovu, a prodaje u Srbiji, a to bi onda bilo i krivično delo krijulčarenja sa Kosova u Srbiju. Ako se tome doda i navod da su Petrovićima našli deset boca vina na kojima piše ćirilicom: „Metohijsko crveno, proizvedeno u Velikoj Hoči, Kosovo i Metohija, Srbija”, onda ta odbrana postaje krajnje neosnovana.

Vučić nije glup čovek, uz to je i pravnik, pa bi mu to moralo biti poznato, tako da ostaje da bi takva odbrana mogla ostaviti  utisak samo kod njegovih vernih pratilaca kao još jedan dokaz  brige za ljude na Kosovu. Sve ostalo je nebitno, jer oni veruju u sve ono što on kaže, drugi dokazi im nisu ni potrebni.

Ovo bi mogla biti i druga poenta ovog teksta, pogotovu ako se ima u vidu da Vučić ne propušta ni jednu priliku da uputi poruku i svojoj upornoj kritičarki Radi Trajković – koja se takođe upustila u odbranu Petrovića sa zahtevom da bi mu trebalo vratiti vino, „a nema pojma da je to nemoguće, jer kako vratiti  vino proizvedeno od sedam sorti grođđa koje je odvezeno u istim cisternama“, kaže Vučić. Tu je i jedino u  pravu, jer izgleda da ni Rada Trajković nije htela da propusti ovu priliku a da se ne deklariše kao zaštitnik Srba na Kosovu. Blago Srbima kod takvih branilaca.

Bilo kako bilo, Vučić je u svem svom nedostatku vremena zbog danonoćne borbe o sudbini nacije, našao vremena da primi i porodicu Petrović koji su mu na poklon doneli flašu vina. Taj susret je uredno propraćen preko televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Da, obećao je i da će im šteta biti nadoknađena! Dokle!  

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić