Paralelni univerzum 2

... Došao im i taj dan, buduća mama u narkozi čeka žetvu ćelija, dok budući tata trči u firmu privatnog snabdevača laboratorijskom opremom, zgodno smeštenog tek neki blok van bolničkog kruga, po sistem neophodan žeteocima za sprovođenje procedure. Jbg... i to je tal, al' neka. Onda brzo ,,davanje uzorka" u bivšem spratnom (nikad opranom) toaletu bez vrata, na prometnom hodniku, baš preko puta čekaonice... Onako, nekako dostojanstveno.

Posle trećeg urlika medicinske sestre: „Oće li to?“ i podsmešljivih pogleda svih prisutnih ka tom improvizovanom drkatorijumu, budući ponosni tata je na jedvite jade nacedio svoj doprinos budućim fetusima. Žeteoci završavaju svoje i dozvoljavaju mladom kolegi da bude uz svoju voljenu dok se budi iz narkotičnog sna, čisto da je drži za ruku, da je poljubi i zagrli. Sve to i radi, ali uz njeno ječanje  zbog povrede nanesene tokom prenošenja sa nosila u krevet.

I danas ožiljak na njenoj koži podseća na preživljenu humanost. Pozvaju ih posle nekoliko dana da buduće potomstvo smeste u sigurnost njene posteljice, pri tom ne znajući da par ima informaciju o broju požnjevenih jajnih ćelija.

Tada im se saopštava da će implantirati 2 buduće bebe, jer veći broj nisu dobili. Na pitanje o preostalih 4 budu izbačeni iz Mega-ustanove, a njihovi pozivi Mega-stručnjaku blokirani. Megastručnjak je u pravoj partiji i to mu dođe da je zaštićen k'o beloglavi sup. Nekako tih nedelja se stalno priča o ilegalnom tržištu upravo tih reproduktivnih sirovina. A ako se pitate o ishodu... naravno ćorak.

Sledi odlazak kod priznatog stručnjaka za tu oblast, koji je napravio toliku decu raznim (ne biste poverovali kojim) VIP ličnostima. Brzo shvataju pilićarski pristup dotičnog, ali započeta stimulacija se ne prekida, pa guraju do kraja.

Ponovo analize (u tal-labu, ovog puta u drugom kraju grada), stimulacije, metrija, žetva, tranfer...

Samo  žele da se farsa završi bez obzira na ishod i da zapale u inostranstvo na ponovni tretman. A proslavljeni stručnjak za tu oblast... posle par godina pod istragom zbog korupcije, zloupotrebe položaja, skrivanja i uništavanja dokumentacije. Ko mu je kriv što ne zna da predvidi partijsku smenu. Tipično.

Tek odlaskom u EU, ne baš tako mlad i lep par, spoznaje kako se njihova težnja za stvaranjem potomstva prvenstveno poštuje i podržava. Iako im je za svako putovanje treba viza (oni iz EU su to tražili ako ste iz pravoslavne džamahirije) dobijali su je brzo, sa osmehom i lepim željama još u ambasadi.

Onda im se izlazi u susret oko datuma putovanja (cena avio karata varira od jednog do drugog dana)... njihovi profesori i drugi stručnjaci dobro znaju kako je teško u Srpskoj zabiti zaraditi. Savetuju ih oko odabira smeštaja, pišu im recepte da ne plaćaju lekove (a oni u Srbiji plaćali terapiju 180€ dnevno, 20 dana u mesecu, svakog meseca), delove tretmana ne prikazuju obračunskoj službi da bi manje koštalo...

I svaki put im požele konačan uspeh. Kao da je njima u interesu da natalitet u Serbistanu poraste. Tamo, par ponovo dobija nadu da će imati potomstvo, da će ispuniti svoju želju, da će se ispuniti iskrena želja tima koji ih tretira. Tamo, sve analize na jednom mestu bez laboratorija u talu, stimulacija odmerena i dozirana bez prekomernog davanja štetnih sintetskih hormona, merenja folikula onako usput, pažljiva žetva sa oporavkom u krevetu umesto ranjavanja i sedenja na klupi čekaonice, embriotransfer bez čekanja i sa decidiranom terapijom odmah nakon, račun za svaku uslugu sa opisom iste i potpisom odgovornog stručnjaka... sve to u univetzitetskoj bolnici, sve to uz nepojmljivu ljubaznost i motivisanost osoblja. I bez urlanja u stilu: 'Oće li to? Nekako se tada i pritisak neizvesnosti konačnog ishoda smanjuje. Par se konačno oseća kao deo civilizovanog sveta, a ne kao da je u paralelnom univerzumu.

Pitam se jedno: Zašto to u Srbiji nije tako?

Na prvom mestu, lamentiranje u medijima na temu nataliteta zvuči kao plač plaćenih narikača. Srbija ne čini ništa da bi svojim delima pospešila priraštaj. Vlast ima sreću da srpski živalj ima pamćenje kišne gliste, prizemne potrebe i interesovanja... i mentalitet retardiranog deteta koje sopstvena majka voli samo pred gostima.

Srpska vlast dobro zna da će konstantnim podgrevanjem morbidnog nacionalnog mentaliteta (od grčevitog držanja za istoriju do forsiranja religioznosti umesto prosvećenosti) lakše upravljati slučajnim produktima ,,sirotinjske zabave".

To se bestidno čini u sprezi sa visoko profitabilnom (i neoporezovanom) organizacijom prodavaca magle u smešnim uniformama. Zato se i ulaže u hramove umesto u bolnice i univerzitete (pri tom ne mislim na ove nove ,,štanc" univerzitete).

Srpska vlast dobro zna da bi se i urušila kada bi iskorenila korupciju. Samo bi isekla granu na kojoj i sama sedi. Treba joj zaposliti tolike svoje kadrove, a takav ,,modus operandi" prolazi kod stada koje ne ume da misli svojom glavom. Oni malobrojni misleći, ako i ostanu u Srbiji, su svedeni na nivo statističke greške.

Srpska vlast samo ume da podržava razne ,,mesijade" ,,povrćijade" ,,voćijade", kao i druge etno-vašarijade, jer od drpanja, muljanja i pranja para nema kad da modernizuje naučne institute, putnu mrežu, škole. Čemu sve to kad  ulogu zatupljivanja nacije svakako preuzima ne-sekularni koalicioni partner  (indoktrinacijom još od najranijeg životnog doba). Neće valjda da izazivaju sukob interesa.

Bitno je da se i dalje vlada. To što opada brojnost stada i nije tako važno. Za svog života će se dobro obezbediti... sebe i svoj okot. Trtljanje o padu nataliteta je i onako namenjeno samo onima koji bez problema mogu imati potomstvo, po mogućstvu gluplje i nesposobnije od roditelja. Ono malo mislećih će svakako umreti ili emigrirati.

A onaj par...?

Pa, za njih i sami možete smisliti scenario. Ja lično verujem da žive srećno i bez potomstva koje bi morali oterati od sebe zarad njihove sreće. Verujem da će mnogobrojna deca kojoj su pružili primer, dali dobar savet i pomogli da se oslone na sopstvene potencijale, postati izvanredni ljudi.