Avaksi nad Srbijom

Ne, nisu to oni „avaksi“! Kada su nam 1999. „kučke agresorske“ napadale zemlju, to su bile špijunske letilice koje su pomagale bombarderima da seju svoj smrtonosni tovar. Današnji „avaksi“ ne napadaju sa neba, oni pospešuju smrtnost putem društvenih mreža. Da, pogodili ste, u pitanju su – antivakseri.

OK, već čujem povike: Čekaj, čoveče, da nisi malo preterao? Kako možeš da zlikovce NATO patka (ne, opet nije slovna greška!) porediš sa brižnim, dobronamernim ljudima koji se trude da naš narod poštede zle farmako-mafije, čipova kojima Bilgejc hoće da nam kontroliše misli i pomora usled nuspojava nedovoljno testiranih vakcina?

Brojke govore same za sebe: tokom 78 dana besomučnog bombardovanja poginulo je oko 2500 ljudi (sramotu zbog toga što nije utvrđen tačan broj prepuštam tadašnjoj vlasti). Prosečno, to mu dođe 32 sahrane dnevno. A prosek umrlih od posledica kovida u zadnjih desetak dana je 38. Dakle, danas imamo skoro petinu više žrtava nego onda. A da je neko tokom NATO agresije laserima navodio bombe na bolnice bio bi proglašen za izdajnika, svakako i uhapšen, a da li bi izbegao streljanje zavisilo bi od strogosti i efikasnosti pravosudnog sistema tokom ratnih dejstava.

Je li onda jučerašnji upad snaga policije u stan istaknute pripadnice 5. avaks kolone opravdan?

Naravno da nije! „Izazivanje panike i nereda“ – krivično delo za koje je osumnjičena – sigurno nije radila u svojoj kuhinji ili bračnom krevetu. Njena aktivnost je više nego javna i dobro je dokumentovana na društvenim mrežama, antivakcerskim sajtovima, televizijskim i Jutjub kanalima. Upad u stan je, dakle, oblik zastrašivanja političkih protivnika. Jer dotična Joka-Stojka nije samo avaks-aktivistikinja već i pripadnica jednog marginalnog desničarskog čopora.

Pošto se, od bračnog para Milošesku naovamo, zadovoljavanje biračkog tela obavlja dvoručnim tehnikama, sam idejni prelazak sa migranata na špriceve i nije neočekivan. Političari uvek nude narodu ono što želi da čuje: „najsmešniji virus“, „najbolji u regionu“ (dakle, žvake krnute u uši naroda od strane vlasti) samo su varijante desničarske, antivakcerske teze da virus ne postoji i da su zato maske, epidemiološke mere i vakcine nepotrebne.

Jer danas u Srbiji postoje samo 2 jasne, glasne i ideološki suprotstavljene grupacije: vakseratori i antivakseronje.

Ako naš „ozbiljni i odgovorni“ Vođa zavrće narod i 2 meseca izvrdava da zavrne rukav (i primi „e baš tu vakcinu za koju vi stranoplaćenički mediji tvrdite da je loša“) zašto bi se sledbenici ponašali drugačije? Em nema sendviča, em takvo ponašanje vlasnika naše države (i života!) jasno šalje poruku da je primanje vakcine samo propagandni potez. Nešto u između uobičajenog otvaranja beogradskog metroa i presecanja ko zna koje crvene trake na nedovršenom gradilištu.

Dakle, pošto se i represivna vlast, i totalitarna opozicija, pozivaju na fundamentalnu slobodu mišljenja postavlja se pitanje – gde su granice te slobode?

Tu postoje 3 jasno razgraničena sloja:

1) Onaj gde je svaki učesnik u pravu: Prasetina ili jagnjetina? Špricer ili pivo? Crnke ili plavuše? Dakle, što bi drevne knjige rekle – O ukusima ne treba raspravljati.

2) To što neko misli da je Zemlja ravna ploča, da je Isus hodao po vodi, da masoni (templari, iluminati...) vladaju svetom, da posle smrti idemo u raj (ili pakao) ili da se ponovo rađamo kao maharadže (ili smrdibube)... OK, to su gluposti, ali one koje ne ugrožavaju nikoga. Sloboda veroispovesti (uključujući i veru u svetlu budućnost) Ustavom je zagarantovana.

3) I, najzad, imamo slučaj gde nečiji stavovi debelo ugrožavaju druge! Da li su Jevreji, Srbi i Cigani niža rasa koju treba istrebiti? Da li nečije pravo da konzumira alkohol (i time ugrožava svoje zdravlje) iko ima pravo da ograničava? Čak i u slučaju kada sedne za volan? Da li zbog (pre)glasnog razmišljanja da su vakcine i epidemiološke mere štetne i neefikasne, neko treba da bude uhapšen? Uz olakšavajuću okolnost da se je to uradio u najboljoj nameri? I bez obzira na to što je tako povećao mogućnost da neka nova mutacija virusa satre čovečanstvo?

Jer, ključno pitanje je – koliko su nam vakcine uopšte potrebne i svrsishodne?

Od pre neku nedelju odgovor je svima dostupan. Masovni medicinski eksperimenti dr Mengelea nad Jevrejima tokom II Svetskog rata dobili su početkom ove godine još masovniji nastavak od strane države Izrael.

Rezultat?

Na prvenstvu sveta u broju mrtvih od posledica pandemije prekjuče je skor Izrael – Srbija iznosio 9 : 37 (u broju novozaraženih 302 : 4810). Pošto su obe zemlje približno iste veličine, kako je moguća tolika razlika? Odgovor je prost: u Izraelu je vakcinisano 60% stanovništva, kod nas („najboljih u regionu, drugih u Evropi“) oko 3 puta manje.

Dakle, za obaranje ovih i ovakvih avaksa nisu potrebne PVO rakete, ni hapšenja, ni urlanja po društvenim mrežama. Dovoljno je samo malo, malo istine...