Buna

Glavno dostignuće protesta mladih do sad je to što su zadali udarac poražavajućim stanjem u kome se nalazi Srbija posle 2.aprila. To stanje u kome je nedemokraktski, diktatorski, antinarodni režim oličen u arhineprijatelju građana, Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima dobio puni legitimitet. Mladi demonstranti su masovnim izlaskom na ulice ispravili ogromnu grešku koju su napravile stranke i pojedinci sa opozicionim predznakom, koje su opet pristale da učestvuju u nameštenoj kompromitujućoj i nadasve antigrađanskoj izbornoj trci sa unapred poznatim rezultatom, sve nadajući se da će svako od njih izvući neku političku korist i samim tim su diktatoru Vučiću dali izbornu pobedu na tacni. Samim izlaskom na takve izbore su dali demokratski legitimitet tim i takvim izborima. 2. aprila jesu pokradeni glasovi, bez svake sumnje, ali najmanje je toga bilo izbornim materijalom. Najveći deo je diktator dobio kidnapovanjem stotina hiljada građana Srbije kojima je ucenama, zastrašivanjima, direktinim pretnjama, medijskim manipulacijama i na kraju kupovinom glasova, oduzeta politička volja da glasaju po savesti. U situaciji kad mafijaška organizacija SNS ima 600 hiljada članova, među kojima je najviše profitera, dupelizaca i kad je u medijima predstavljen kao sveopšte dobro i najmanje zlo, nije bio neočekivan ovaj rezultat. Tim rezultatom ti naši sugrađani su se svrstali u podanike, u sirotinju raju koja radi kako joj se kaže, glasa kako joj se naredi i po potrebi za crvenu ili dve, putuje po Srbiji, na izlete podrške voljenom sinu naroda. Jeste opozicija ukazivala na to, ali je saučestvovala u tome svojim nečinjenjem. Mislim da protesti mladih imaju ograničene domete i da sama činjenica da su im zahtevi preširoki i idu od levog ka desnom, a najviše su upućeni svim političkim činiocima čime su odustali od prvobitnih zahteva. Isto tako sam mišljenja da ove i ovakve političke stranke moraju proći kroz katarzu ili potpuno nestati, jer su saučesnici u kartelskom udruživanju protiv građana Srbije. Dakle nove stranke novi ljudi nove ideje. Kao što je jedan moj prijatelj to dobro primetio u naronoj pesmi “Početak Bune protiv dahija” se kaže: "svaki svoga ubijte subašu...", tako i mi, svako u svom mestu treba da krenemo sa čišćenjem okruženja od političkog zla koje je zajahalo Srbiju. Dotle ćemo pomagati mladima da održe plamen pobune. Međutim, na dan ustoličenja diktatora na mesto predsednika mi građani treba da izađemo na demostracije u svim gradovima Srbije u što većem broju. Treba učiniti sve da Srbija stane tog dana. Ne samo radi nas i pokazivanja koliko nas ima, već i da pokažemo svim tim strancima, pogotovo EU koja se pravi mrtva u slučaju diktature i diktatora, da ćemo i njima isto tako okrenuti leđa. A na demonstracije je potrebno izaći sa zahtevima sa jasnim rokom od odmah. Ti zahtevi treba da su potpuna promena izbornog zakona, smena članova RIK, smena rukovodstva RTS i RTV i na kraju, prelazna vlada sastavljena od stručnjaka koja bi u vremenskom roku od jedne godine pripremila Srbiju za potpunu promenu sistema. Onaj ko me prati zna i redosled koraka koje predlažem u toj budućoj promeni sistema. No, o tome u sledećem tekstu. Dakle 30. ili 31. maj je dan za početak bune!

Dragan Murar