Cenzualna predizborna predigra

„U pitona moga ima
skoro 5 santima,
pa mi život ljubavni
nikako ne štima!
...
Da se draga ne muči,
da draga ne pati,
dal' bi mog'o, doktore,
malo da se skrati?”

Ne znam da li je u pitanju bolesna mašta drtavog perverznjaka (ili je u pitanju zrela spoznaja da su seks i politika srodne aktivnost?), ali mene je vest o smanjivanju izbornog cenzusa sa 5 na 3 procenta asocirala upravo na gorenavedenu stihoklepinu! Naravno, politika je kurvarluk („izvin'te me što psujem“), u kome se biračko telo bari obećanjima samo da bi političari imali uredan seksualni život. Prelistavanje istorije razvoja demokratije u Srbiji nepobitno potvrđuje prethodnu misao.

Sećate li se Šećeroskog? Stranke jogi letača? Partije „Supermen“?

Sada kada su Vučić, Dačić, Vulin, zajedno sa foteljama zauzeli mesto u prvom redu vremeplova u devedesete, redno je da se podsetimo porođajnih muka višestranačja u Srbiji. Kada je Sloba u svojoj božanskoj milosti blagoizvoleo da svoj, razgaženi i udobni jednopartijski sistem bezbedno konvertuje u višepartijski, to je uradio na sledeći način:

• Imovinu organizacije svih zaposlenih (tzv. Socijalistički savez radnog naroda) je ujedinio sa imovinom svoje partije. Tako je nastao moćni, bogati SPS.
• Snižavanjem uslova za osnivanje političke partije (osnivački cenzus) srozao je na nivo jedne ture pića u većoj kafani. Tako je nastala jadna i žalosna opozicija.

Razni ego-manijaci, pijani zezatori, agenti Službe za očuvanje jednoumlja ili paćenici sa otpusnom listom psihijatrijske ustanove postali su deo faune u političkom zverinjaku Srbije. Gledali smo (i krstili se) slušajući nesrećnog Šećeroskog kako u svom predizbornom terminu na državnoj televiziji nudi narodu „metle i četke“. Posmatrali jadnike kako u lotos-pozi, uz korišćenje samo guznih mišića, skakuću po strunjači. Slušali lupetanja raznih obnavljača vaseljensko-svesrbskih pretenzija na teritorije „od Milvokija do Tokija“. Upijali svakodnevno obećanja o boljem životu i slušali gorilsko bubnjanje pesnicama u grudi junačke... Jedino je Sloba, tadašnji gospodar naših sudbina, izdao saopštenje „da nema potrebe da koristi svoj predizborni televizijski termin, jer je njegov rad, kao i rad njegove stranke, više nego poznat narodu putem izveštavanja u redovnim terminima“.

Rezultat medijske papazjanije je bio takav da se, čak i ono malo pametnih kandidata, pogubilo u moru budaletina. Time je, ujedno, i postignut cilj: u očima prosečnog birača stvorena je predstava da je samo jedna partija ozbiljna, prava i nezamenljiva a da su sve ostale samo obična sprdačina. Rezultat? Pobednička partija uzima 50% glasova, prvi konkurent 16%, a sitnurija ostatak.

Zašto onda vlast danas, kada joj je medijski monopol (TV kanalizacija i tabloidi) već obezbedio apsolutnu pobedu, uopšte poteže smanjenje cenzusa? Razlozi su prosti:

• Apsolutna pobeda (sa procentima koji podsećaju na severnokorejske) je indikator bolesnog stanja u društvu. Krvna slika u kojoj pink krvna zrnca toliko dominiraju mora malo da se retušira, makar zbog lekarske komisije za prijem u EU.
• U Evro ligi fudbal se igra sa timovima koji imaju približno isti broj igrača. Ako su u prethodne 4 godine igrači opozicije neprekidno trpeli kostolomačko fauliranje (a pri tome ih je sudija redovno isključivao – kao i mikrofone u Skupštini), bojkot od strane preživelih i premlaćenih preti da učini direktan prenos nezanimljivim.
• Poslušna, deklarativna i dekorativna opozicija raznih Čedošešelja izgubila je u očima svojih birača i ono malo kredibiliteta. Zato, daj da ih malo nagradimo! Pošto su progutali sopstveni ponos i sažvakalisvoje političke principe (dakle, pojeli ono što se ne jede!), nek se bar malo zaslade sendvičima u skupštinskom restoranu.
• I, najzad, hajde da obnovom jogi-letačkog umesto preletačkog mentaliteta i očuvamo privid demokratije. Šećeroski i razni Supermeni nikad nisu uspeli da uđu u Skupštinu. Nije fer da od svih rijaliti igrača u njoj budu samo Rističevići i Šešelji.

Snižavanje cenzusa „mišu do ramena, žabi do kolena“ nužno nosi sa sobom neke posledice. Svako ko je kampovao zna da visina praga na ulazu u šator drastično smanjuje mogućnost da vam se štetni glodari i opasni gmizavci ušunjaju. Ako na direktnim i demokratskim izborima za opstanak u Parovima neka napupela silikonka (ili jeburljivi delija) može da napabirči stotine hiljada glasova, ulazak u Skupštinu Stranke rijaliti igrača mu dođe – siguran događaj. Poslanička plata je redovniji izvor prihoda od Hepink honorara, posao u skupštinskom Imaginarijumu lakši, a do izbacivanja dolazi tek jednom u 4 godine. Osim njih, raznim „žestokim momcima“ i „kontraverznim biznismenima“ poslanički imunitet mu dođe – uz kevlarski pancir ispod „versačice“ –  baš fensi modni detalj.

Najava „kontraverzovanja Skupštine“ desila se svega par dana posle otvaranja akcije „Cenzus  za hendikepirane“. Zemljak iz Dačićevih, „dvopadežnih“ krajeva, koji je napravio uspešnu karijeru u biznisu rezervisanom uglavnom za škaljarske đetiće, javno je istakao političke pretenzije. Trgovina praškastiim materijalom organskog latino-porekla je prilično isplativ posao, tako da je pomenuti Gagi mogao sebi da priušti  svadbu sa tri najskuplje pevaljke - Cecom, Acom i Mirom. Ukupan ceh njegovog venčanja sa venecuelanskom misicom iznosio je pola miliona dolara, a političku cenu je platio je i ministar argentinskog pravosuđa, jer je u trenutku stavljanja burme mladoženja nosio tamošnju kaznenu nanogicu.

Gagijeva prekjučerašnja ispovest novinaru „Blica“, prezentacija predizbornog plakata i otkriće da je on u stvari veliki patriota, podseća na vremena kada je cela Srbija bila Arkanzas. Pitanje zašto je patriotizam neuporedivo jače ispoljen među kontraverznim biznismenima nego među lekarima, pekarima i šoferima je, naravno, retoričko. Patriotizam je opijum za mase koji donosi najveći profit svakom uspešnom političaru.

I za kraj…

U zemlji u kojoj su ustavni principi pretvoreni u prah i pepeo, u kojoj sveznajući Predsednik zna poimence svakog krimosa, ulazak Stranke praškastih preduzetnika u izbornu trku je samo bacanje prašine u oči običnog naroda. Jer, da se ne lažemo, jedina stranka u kojoj će običan narod biti i posle izbora je – jebana stranka!