Hipokrat i hipokrizija - deo drugi

Dokle će u Srbiji prava pacijenata na život da se mere novcem i vezama? Busamo se evropejskim težnjama, a koristimo srednjovekovne metode lečenja. I nikada nema dovoljno para u kasi za zdravstvo, jer je kasu pojela nezasita vladajuća kasta, koja će reći da nam nikad bolje nije bilo, ali će okrenuti slepo oko na sve gore uslove po bolnicama. Ladno će da zaborave na bolest, jer je to ružno, ne ide uz imidž Srbije kao evropske Meke za noćni život.

Sestrama plate minimalne, a poslovi u uslovima nemanja osnovnog alata, više nego katastrofalni. Te žene bi zbog njihovih umeća, spretnosti i sposobnosti u svetu plaćali desetostruko (što i rade, jer odlaze i one zajedno sa svim sposobnim življem, trbuhom za kruhom i glavom bez obzira).

Na državnim klinikama rade lekari koji su uspeli da se ubace u privatne poliklinike, klinike, ambulante, ordinacije, pa ako uzmemo u obzir da još važi zakon o nezapošljavanju novih kadrova, a u penzije se odlazi, kako onda da jedan lekar uspe da izleči sve svoje pacijente na državnoj klinici, a onda i sve one na privatnoj u kojoj radi dodatno radno veme. Odakle mu snage da se svakom pacijentu posveti savesno i profesionalno. Vrlo lako dođemo do zaključka da je to fizički nemoguće.

Srbija je sve bolesnija, a vrhuška za to krivi masne kolače i loše navike prosečnog Srbina i stalno se apeluje na dijete i razna pomoćna medicinska sredstva, trave, baba-kurane i bacanje ugljevlja, jer je u preventivi lek, kako kažu vajni stručnjaci, bolje sprečiti, nego lečiti. E, gospodo stručnjaci, supermeni i nadljudi, niste uzeli u obzir koliko košta prosečna dijeta, na primer dijeta sa puno voća, ili dijeta sa dosta nemasnog mesa, pa koliko košta dodatna vitaminska potpora za jačanje imuniteta. Da ste seli malo i sa prosečnim Srbinom progovorili shvatili biste da mu je mnogo izvan kućnog budžeta i obična minimalna potrošačka korpa, a na dijeti je često i to onoj prinudnoj, na belom lebu i vodi...

Hipokrat se u grobu prevrće, gledajući šta oni koji se u njega kunu čine sa bolesnima. A, Srbija je bolesna od rata, od krađa, od dugova, od uterivanja, od maltretiranja i saginjanja, od nemaštine koju je počistila pod tepih i obukla nedeljno odelo, jer je veliki vođa odlučio da budemo kupler majstori belosvetskim pijandurama u potrazi za jeftinim ženama i provodom.

Svaka čast belom mantilu, časna je to profesija, jedna od najbitnijih, jer po svojoj definiciji podržava život, ali da li je tako? Bolestan samo jednu želju ima, a ja pitam kada će Srbija ozdraviti od spuštanja glava, od depresije i malodušnosti, od lažnog života?!

Hipokrtatova zakletva koju polažu svi u momentu prijema u medicinske struke :

• Svečano obećavam da ću svoj život posvetiti službi čovečanstva;
• Odajem poštovanje i zahvalnost mojim učiteljima;
• Svoju struku obavljaću savesno i dostojanstveno, zdravlje mog pacijenta će biti moja prva briga;
• Trudiću se da znanjem i svim mogućim sredstvima koji su u mojoj moći očuvam čast i plemenite tradicije medicinske profesije, moje kolege će biti moja braća;
• Neću dozvoliti da religija, nacionalnost, rasa, partija ili političke i društvene prilike, utiču na moj rad i moje obaveze prema mojim pacijentima;
• Imaću maksimalno poštovanje prema ljudskom životu od vremena začeća, čak i pod pretnjom, neću koristiti svoj medicinsko znanja suprotno zakonima humanosti;
• Svečano i svojevoljno se obavezujem pozivajući se na moju čast.