Inauguraše li ga više

Pre nešto više od osam godina bila je prava pomama oko „Crnog Princa“, Baraka Huseina Obame. Mnogi, čak i u Srbiji, nisu mogli da sačekaju inauguraciju, pa da najzad počne da obnaša funkciju prezidenta Sjedinjenih Država. I onda na jednom forumu lik naslovi temu Inauguraše li ga više!?Početkom ove godine bilo je sve suprotno sa aktuelnim predsednikom Trampom. Ikona „levičara“ (i teoretičar zavere!) Majkl Mur čak je širio naivne nade da će isti odustati od predsednikovanja. No, ovo nije tekst o Trampu, ima on dosta svojih problema…

Svojih problema ima i Rusija, baš to reče moj evroazijski prijatelj. Ima i svojih interesa. Mnogi naši rodoljupci ne malo se iznenadiše (i razočaraše, no pitanje koliko trajno) kada je Putin primio Mesiju baš pred izbore. Nema direktnijeg načina da se izrazi podrška. Ali koga drugog da podrži? Moj komšija Vojvoda ionako kao da je radio kampanju za zvezdu rijalitija. Drugi „desničari“ još gori!

Bilo kako bilo, dobismo predsednika koji se do sada nije kandidovao za tu funkciju. Nije čak preterano dobro prolazio kada je kampanja bila lična (bitka za mesto gradonačelnika Beograda sa Đilasom, 2012). Sad je pobedio glat u prvom krugu, sa izašlih više od polovine glasača. Posle kampanje koja je bila kakva je bila. Znam vrlo malo ljudi koji su glasali za njega (kad kažem „znam“ mislim i na „društvenu mrežu“, onih koje znam u životu je još manje). No, to su sve stvari na koje ne vredi trošiti reči.

Biće u skoroj budućnosti zanimljivo pre svega ko će biti sledeći premijer. Oko toga će se verovatno lomiti koplja njegovih satrapa i trabanata. Takođe, inauguracija nije stavljena u naslov slučajno. Biće zanimljivo koliko će Vođu ispoštovati lideri iz okruženja, diplomatski kor, EU birokratija, braća Rusi… Još uvek aktuelni predsednik Nikolić imao je s tim izvesnih problema. Takođe, barem još neko vreme prezident-elekt (američki izraz, smatram ga neprevodivim) biće ujedno i premijer. Biće na najjačoj (efektivno, prema Ustavu) poziciji i čekaće da pređe na onu koja u smislu predstavljanja naroda jeste br1, ali u smislu ustavnih ovlašćenja je malo jača od pozicije engleske kraljice. No, ni pomenuta kraljica nije baš bez uticaja (kao ni Huan Karlos), a možemo misliti koliki će biti realan uticaj ovog „našeg“. Veoma je indikativan odgovor Mesije na poređenje s Tadićem – on reče da za razliku od Tadića spava pet sati dnevno. Dalje nije ništa rekao, pa nam ostaje da čitamo između redova kako će on Srbiji biti i otac i majka, batina i bog, pravedan i strog… Uostalom, kampanju su počeli time da ne sme vlast da se deli (podela vlasti valjda beše osnova demokratije).

Reč-dve o neuspelim kandidatima, koliko zaslužuju. Beli je iznenađenje, mada ne preterano. Mislim da sam u procenat pogodio koliko će dobiti. Uostalom, takvih ličnosti i pokreta ima dosta u evropskoj politici (npr. Pokret pet zvezdica, Bepe Grila u Italiji), to skoro da postaje trend. Kod nas konkretno, Beli je dao legitimitet Mesiji time što je doveo na glasanje klince koji inače ne bi nikad glasali. Time je broj izašlih premašio polovinu glasačkog tela što ima psihološki (da li samo psihološki?) značaj. Naravno, ne tvrdim da je Belom baš to bio cilj.

Neuspeh „desnice“ me je malo iznenadio, mada izgleda da su tu pogodile naše vajne agencije za predviđanja. Zajedno imaju malo više od cenzusa (da su bili parlamentarni izbori), a razdvojeni ne bi ušli uopšte u skupštinu (i ne bi im bio prvi put da tako prođu). To ne znači da je samo nekoliko procenata onih koji ne žele u EU, oprezni su po pitanju trgovanja nacionalnim interesima, ne podnose NATO, vole Rusiju i slično… Prema istraživanjima manje od polovine građana je za ulazak u EU, broj onih koji su eksplicitno protiv se skoro izjednačio, a Evroazijska unija kao opcija je blizu.

To znači da je Mesija uzeo skoro sve njihove glasove. To dalje znači da on sada predstavlja takve glasače, iako (osim propagandnih trikova) ne zastupa tu opciju, a u praksi je ne sprovodi uopšte. To dalje znači da je on uverio glasače „desnice“, a da vajni „desničari“ to nisu uspeli. Uostalom, slažem se sa mišljenjem da svaki kandidat koji je dobio manje glasova od Belog (bez obzira na opciju), nema šta više da traži u politici.

Ivan Vukadinović