Jaje na oko kao očigledno nastavno sredstvo

U trenutku dok fakulteti stoje, u trenutku dok „ćaci koji oće da uču“ masovno bacaju čekiće i fantomke (pa trkom beže sa časova Odbrane i zaštite jadnoumlja) masovna nastava se uspešno odvija. Vulin, Dačić, Gašić, itd. uveliko rade prijemni ispit za (koitalni) Pokret za opstanak na vlasti, a štreberka sa mentalnom i govornom manom sprema recitaciju: „Alo, šofe, ovo rovolucija je baš obojena. I to jojima…“

Uloga jaja u istoriji čovečanstva je do sada je tek par puta zabeležena. Samo su Tesla i Kolumbo uspeli da jajima zapuše usta skepticima tako što su, svako na svoj način, učinili da jaje stoji na šiljatom vrhu i prkosi gravitaciji. Ovde je, 4 meseca od početka studentske bune protiv partijskih (kaba)dahija, obično jaje postalo simbol prkosa protiv velikaške nedodirljivosti. Takođe, i oftalmološko pomagalo  za sagledavanje trenutne situacije. Ako Veliki Vođa iz motelske sobe na periferiji Niša histeriše i preti policiji – a pri tom nema kohones (jaja, na španskom) da, zaštićen Kobrama, uđe u grad i usreći sledbenike svojim prisustvom – onda je očigledno: on više ne vlada ni sobom, a kamoli zemljom!

Jer, autoritet vlasti održava se samo na dva načina – voljom naroda ili metodama prinude. Mudar vladar će uvek imati podršku naroda, onaj ko prosipa budalaštine jedino može da opstane pomoću represije. A on je u zadnjih nekoliko meseci prosuo toliko budalaština, da, u najmanju ruku, zaslužuje boravak u „Topaji“ (psihijatrijska klinika) a ne u „Naisu“ (motel iz koga se obratio narodu). Da se podsetimo:

• „Nije bilo radova na nadstrešnici – ups, ipak bilo – evo vam kompletna dokumentacija – ne, sad je kompletna… – ne, ne, sad baš kompletna, majke mi!“
• „To bivša vlast… – ma evo počeli smo i da hapsimo – pa puštamo – dobro, de, opet hapsimo – ma, idemo u borbu protiv korupcije – stvarno, to što smo je do sad tolerisali, puj, pike, ne važi!“
• „Ne, mi nemamo nikakav zvučni top – ma imamo 16(!) ali stoje u magacinu – ne, nismo ga vadili – ma vadili (iz gaća?), al ga nismo koristili – evo, i oni kojima smo platili za njih, kažu da to što je korišćeno nije njihovo…“
• „Zli Zapad hoće da ruši Srbiju (tj. mene!) – a mene baš voli Trampov nakot – voli i FonderLajava… – bogami, i svi ostali Briseljaci – ma, kažem, mrze me, 100% oće me ruše...“

Što bi u okolini Niša rekli: „Lupaš, bate, ko otkačena sajla“.

Dakle, da li je „jajčana kanonada“ kojom su zasipani sitni funkcioneri SNS-a opravdana? Jaja kojima su zadnjih meseci isflekani versaće-plaštevi niže partijske vlastele bila su namenjena A(psolutnom) V(ladaru). S tim što je on, na vrhu vazelinske piramide nedostupan gnevu prevarenog naroda. Farbanje naroda krenulo je od vrha, farbanje jajima završilo je na sitnoj boraniji. Poneki mućak je pogodio nekog lokalnog mućkatora, poneki je završio na glavi naivnog poslušnika.

Čekaj, a šta ćemo sa tim što su, uz jajca, letele i kamenice?

Da raščistimo: Kamen je oružje kamenog doba, a kamen u glavu je kriminalni akt. Kamen može da ubije čoveka, jaje jedino ubija iluziju da su pojedinci u vlasti (osim što su iznad zakona) i van domašaja narodne volje. Kamenom je David srušio Golijata, naš Goli Car sarapičastom propagandom pokušava da utiša decu koja – petnaestominutnim ćutanjem ili jajima – otkrivaju njegovu golotinju. I pri tom goli vladar, žestoko, baš žestoko priželjkuje krv! Jer njemu je sramota zbog sopstvene golotinje neuporedivo jača od snebivanja zbog krvavih ruku kojima se vadio iz smese ljudskog mesa, novosadskog betona i partijskog javašluka.

Jaja u kosi (ili na reveru skupocenog odela) su ujedno i lekcija svima onima koji su se, bilo zbog vlastoljublja ili koristoljublja, uhvatili u vrzino kolo partijske poslušnosti. Možda bi mnogi koji su ušli u SNS iz nekakvih „patriotskih razloga“ ili radi realizacije sopstvenih ideja „za dobrobit naroda“ (neostvarivih mimo uzurpiranih institucija) posle proteinske terapije na bazi žumanaca  sada pobegli iz partijskog inkubatora i preleteli u nekakve legalne i ustavne okvire? Šta ako partijski drugovi skapiraju da Vučićev poziv za osnivanje Narodnog P(re)okreta znači da odrekao SNS-a? Šta ako policija i tužioci, koje Vučić baš žestoko proziva, stave stave prst na čelo? I pošalju Ivicu u tužilaštvo, a maricu na  Andrićev venac? Osim kršenja Ustava, za 12 godina apsolutne vlasti,  valjda se nakupilo dovoljno materijala za bar 10-ak ozbiljnih optužnica.

Šta, dakle, Vučiću preostaje? Navatani „pokretni akademici“? Šaka ćaka? Ili famozne „Kobre“? Samo što bi „najbolji student Pravnog fakulteta“ morao malo da zna i biologiju: 

Kobre nisu kokoške ali takođe nose jaja.

Autor Zoran Petković