Kandidati - Riba ribi grize rep

Mutne predizborne vode uzburkane su kretanjem krupnih i sitnih riba, ali neke ribe uporno jedna drugoj grizu rep, a njihova Jin i Jang borba dobiće kulminaciju na ovim izborima. Skandali, optužbe i turbulencije između Parovića i Obradovića, ali sami nemiri u njihovim redovima ne pokazuju da će dobiti naročit broj glasova, koliko pokazuje samo okončanje sukoba u korist jednog od njih dvojce. Jang riba će umreti, a Jin će otplivati dalje i priključiti se novom jatu. Svoj novi Jang pronaćiće u lakovernom narodu koji još uvek veruje u priču Dveri, samo pod novim nazivom Narodni slobodarski pokret. Može biti da je ova priča davno započeta i završena i da će se posle izbora obelodaniti samo njen ishod. Razlog zašto bi Obradović bio umiruća riba leži u tome što je on svojim potezima obesmislio sve što je godinama stvarano pod imenom Dveri. Pritom, ne radi se o tome da su Dveri predstavljale neki naročit pravac, sve i da je bio najgori i najcrnji, opet je sa stanovišta strukture imao do pojave Obradovića svoju vernu publiku, koja je linearno rasla i neku priču koja je garantovala situaciju bez podela među njihovim ljudima. To su danas mogli biti glasači koji možda ne bi mnogo promenili izborni rezultat, ali bi predstavljali jaku političku struju naspram Naprednog zaveta, tj. najverovatnije bi sa te pozicije istisli Radikalni zavet. Jedino što je od stupanja Obradovića na čelo Dveri linearno počelo da raste su njegovi lični apetiti, koje stranci ažurno podmiruju. Jedini njegov poznatiji politički potez vredan komentara, i to negativnog, je čuvena koalicija sa DSS koja mu je omogućila ulazak u parlament. Postoje indicije da je Obradović stupio u tzv blok koji žutokrate iz nekadašnje DS pokušavaju da sprovedu nakon izbora kako bi doveli situaciju do usijanja u zemlji. Posle, izbora od DSS neće ostati ništa, jer su ionako slabi i veoma rascepani, da tu ni Obradović ne može mnogo da im pomogne. Ta koalicija se nikako ne bi mogla smatrati eksperimetom„neukog“ Obradovića, koji prosto voli da se pravi malo nevinašce i Kalimero opsednut pravdom koji pijuče na Vučića da mu izađe na duel, već smećarenjem i podelom kontejnerskog švedskog stola između dva ulična konzumenta. On samo može da skače iz dronjaca u Armani odelo. Ali njegova kočija će se posle ponoći pretvoriti u bundevu. Ili će preći po preporuci stranaca u žuto tajno društvo jer mu je koalicija sa DSS bila samo inicijacija i dokazivanje. Tako je nastala podela među pristalicama Dveri tako da ne zauzmu mesto Šešelju. Međutim, ni za Parovića se ne može reći ništa lepo, osim što će hteli ne hteli, on plivati i opstati. On je primer toga koliko se isplati biti žutomrzac. Videvši žutokratsku zarazu u svom gnezdu, rešio je da ga napusti i da se priključi SNS-u. Koalicijom Treće Srbije i SNS u Novom Sadu, osigurao je svoj opstanak. On nije imao dovoljno ljudi od gorepomenutih podeljenih pristalica Dveri, ali ono što je imao ponudio je kao poklon Naprednom zavetu. To se pokazalo kao dobar potez, jer je Parović učio jednu veoma povoljnu stvar-njegove pristalice se razlikuju samo u nekim tehničkim nijasama od pristalica Vučića, dakle ako Parović ne prođe drugi krug, ako do istog dođe, njegovi glasači mogu postati Vučićevi. A, za to će Parović biti jako lepo nagrađen. Njegova sudbina nakon izbora biće da okuplja žutomrzce pod svojom kapom i da ih oblikuje tako da služe njemu, potom i Vučiću, ali ne zauvek. Zanimljivo je to da Šešelj nijednom nije spomenuo Parovića u negativnom kontektu, verovatno zato što je svestan njegove prestrojenosti i uloge u Vučićevom režimu, kao i da mu on neće biti smetnja na putu da SRS postane jaka politička struja u Srbiji, prešla ona u drugi krug ili ne, jer to više nije bitno, jer postoji veoma mala mogućnost da bude drugog kruga, a pobednik se već unapred zna. Bitno je da se stvori atmosfera i utisak da postoje dve jake političke struje koje se bore jedna protiv druge, jer to ostavlja prostor da se u naredne četiri godine stvore glasači koji će to i potvrditi i učvrstiti svojim glasanjem. Šešelju je to jako bitno, jer ne želi da se nađe u istom košu sa smećarima, a ni da se priključuje tajnim organizacijama. Ako on ne bi postao druga jaka struja, onda bismo bili u pravom vučićevskom apsolutizmu. Parović to planira u nekoj budućnosti, najverovatnije kada Vučiću istekne mandat. Kao što je gore spomenuto, neće doveka njegove pristalice biti i pristalice Vučića, već će godinama raditi da to postane obrnuto. Tada će, ako mu plan uspe, riba ribi grizti rep na relaciji Parović-Vučić.

Radmila Stolić