Foto: 
Zoran Petković

Kumova sekira u crnoj hronici

Znate onu igru gde šestorica odraslih muškaraca uđu u sobu, pa prva trojica vežu drugu trojicu za stolice? Onda im postavljaju pitanja, pa oni koji ne znaju odgovore  bivaju oslobođeni, a zadnji, koji sve zna, dobije batine? I, pri tom još i nepristojnu, homoseksualnu ponudu? Ne znate? Pa nisam znao ni ja, do juče...

Tada je celokupna javnost Srbije saznala da se upravo takva igrica igrala u prostorijama Tajkunske Izdajničke Partije, uz učešće šestorice funkcionera jedne od malobrojnih opozicionih opština. Događaj se zbio krajem maja prošle godine, a iznenadno obnarodovanje se – gle čuda! – desilo upravo dan pošto je jedan od učesnika skinuo ikonu svetog Aleksandra Koridorskog sa ulaza u taze otvoreni tunel. Gnev Gospodnji zbog svetogrđa se ispoljio se tako što je – gle čuda! – Sveti Duh pokajništva ušao u lemanog učesnika igrice. Posle godinu i po dana iskušenija, on je otvorio dušu islednicima i TV voditeljima i objasnio im kako je:

- godinama reketirao one koji su zidali bez građevinske dozvole,

- nosio pare svome Kumu (Bastaćio Markorleone),

- zavrnuo ga za jednu kovertu,

- zbog toga bio podvrgnut šamaranju, boksovanju, vijačenju (lemanje vijačom) i dureksovanju (navlačenje plastične kese na glavu),

- nikome nije ništa rekao zbog straha za svoju porodicu

- ...koju je napustio i otišao u inostranstvo da rmba,

- a onda je saznao da na tržištu rada u Srbiji postoji ozbiljna nestašica kadrova za radno mesto – uzbunjivač u službi vladajuće partije

- i eto njega nazad, da sa pesmom na usnama, „propeva“.

Pesma je odmah postala hit. Stanice sa nacionalnim frekvencijama su se otimale da je puste u (v)etar. Dirljiva lirika, tabloidealna za distribuciju na toaletnom papiru koji se prodaje po trafikama kao štampa, postala je štivo miliona. A onda su i portali koji hrane svoje miševe sendvičima prosuli preostale mrve po mreži internetskoj.

Da li zbog toga što nikada nisam bio član ni jedne partije, da li zbog toga što sve što mi sa ekrana uđe na oči najpre procedim kroz gusto sito skepse, meni je cela ova priča zapela za moždane vijuge već kod onog „...a onda smo seli na stolice pa su nas oni vezali onim plastičnim trakama“.

Alo, bre, čekaj...! Imao sam u životu mnoge šefove (od polupismenih poslovođa, do doktora nauka) pa nikad  nikom ne bih dozvolio da me vezuje za stolicu. U kumovima takođe ne oskudevam, ali nikad mi ne bi palo na pamet da sa njima igram igru vezivanja. Celokupna priča o tome šta se dešavalo te majske noći u partijskim prostorijama kao da je scenario za nekakav sado-mazo-bondidž-gej pornjak! Pornjački scenaristi i onako nisu baš previše privrženi uverljivosti radnje (bar ovi hetero koje sam prcepirao), ali ovo što je prikazano, reprizirano i sarapizirano teško da može da prođe i na „Pink Porn“ kanalizaciji. Mada, Pink je Pink... U septičkoj jami Imaginarijuma dno je bezdan. Baš kao što je beskonačna i želja za apsolutnom vlašću.

Malo ljudi zna da reč „fašizam“ potiče od italijanske reči „fascio“ (čita se „fašo“) koja znači „snop“. Na Musolinijevoj zastavi nalazio se snop štapova uvezanih zajedno sa sekirom – simbol snage pojedinaca ujedinjenih oko jedne ideje (i čoveka). Sekira mu tu dođe kao simbol snage pravne države. Ujedno i kao efikasna naprava kojom se skidaju glave grešnika.

Daleko od ovih antičkih korena, upotreba sekire kao alatke za uklanjanje neposlušnih glava dobro je poznata i u ovim krajevima. Najpoznatiji slučaj obezglavljivanja političkih oponenata desio se u 19. veku kada je kum otfikario Karađorđu glavu da bi je trampio kod vladara za neku paru ili privilegiju.

Ovo današnje prinošenje kumove glave je, hvala bogu, samo simbolično. Ovdašnji „plišani fašizam“  ne zahteva krv opozicionih vođa.  Dovoljno je, kao što u zaključku „Crne hronike – specijalno izdanje“ intervjuisani pokajnik, uzbunjivač i donosilac kumove glave zahteva: „da im mi ne dozvolimo da ikada više dođu na vlast“. Uh… Preletači svih partija, zbijte svoje redove! Napravite mesto čoveku.

A u novoj partiji čeka ga blistava karijera. Mada je tek pion u partiji Aleksandar Veliki protiv opozicije, njegovo povlačenje na tabli političke scene je dobitnički potez koji će vlasti doneti više poena od svih digitalizacija i koridora. Onima koji slepo veruju svemu što vide na ekranu, ova „Crna hronika“ biće dodatno svetlo na kraju tunela koji vodi u raj. Onima koji uočavaju gomilu nelogičnosti u iskazu, potez lažnim uzbunjivačem probudiće sumnju i u sve druge uzbunjivače.

Uzbunjivač ili  zbunjivač? Površnom posmatraču razlika je u jednom slovu, ili, numerički, u par desetina procenata u izbornim torticama. S tim što je pink-šlag već odvano počeo da se sliva sa njih, i što će na narednim izborima, uz cerekanje skupštinskih klovnova, celokupna torta (sa Lešnjacima) biti zafrljačena u lice  Srbije.

Jer, sezona berbe (mlaćenja?) Lešnjaka se tek očekuje u narednim mesecima. Snimci gole Tepičke, Ser Geja kako se bode u venu, Boškića sa stubićima porodičnih  vrednosti u čmaru, Đilasa kako džepari na pijaci, itd. u najveće se razvijaju u foto-laboratorijama za očuvanje poretka. Sale „Prangija“ postao je opet uvaženi građanin Janković onoga trenutka kada je prestao da ugrožava snop vlastodržaca i medijskih vazelinaca. Sekira u snopu garantuje im med bar još 4 godine.   

A o tome zašto poligraf nije nigde prihvatljiv na sudu kao dokaz, nekom drugom prilikom.

Komentari

Komentari