Niško šibicarenje

Na početku, obnova gradiva:
„Džeparoši, mađioničari, šibicari i političari su profesije čija se aktivnost zasniva na odvlačenju pažnje.“
Međutim, ono što se ovih dana događalo u Nišu prilično odstupa od tog šablona. Vučić, naš veliki politički manipulator, prvi put je bio – šibicarska kuglica!

Kako je šibicarenje, pogotovu u Nišu, delatnost tradicionalno vezana za etničku grupu „dimljeni Srbi*“, nastavak obrazloženja ide uz korišćenje slenga (meni vrlo drage), romske zajednice:

Aj, gospon, aj dodži, dodži, aj pronadži di je naš precednik. El na burek, el u autobus, el u kasarinu? Ak‘ potreviš, ži-mi-deca, će uzneš sve pare!

Stvarno, kako je umesto veličanstvenog mitinga, stotina autobusa krcatih sendvičima i navatanim obožavaocima, ova poseta prošla, da prostiš, kao prdež u liftu, džeparenje u autobusu ili šibicarsko šetanje kuglice ispod poklopaca „vegete“? Da, bio nam preCednik, da, postoje dokazi, ali taj performans je obavljen isključivo za sočiva kamere i naslovne stranice „Kurfomrera“, nikako za građane Niša, uključujući i vatrene sledbenike.

Razlog je više nego razumljiv:

Mogućnost da građani Niša umesto onog, tradicionalnog, „ljubičice bela“ i „ljubičice plava“ zaspu Velikog Vođu kokošijim embrionima i zvižducima, naterala je Voljenog PreCednika da se kreće poput stanovnika Sarajeva 90-ih pod snajperskom vatrom. Znači, cik-cak, sad ga vidiš – sad ga ne vidiš…

Ti misliš otvara fabriku, a on već u kasarni. Ti misliš jede burek, a on već ušao u gradski autobus Eseneskspresa. Ti misliš on krka u kafani (za koju niko u Nišu nije čuo), a on šeta sa gradonačelnikom u strogo kontrolisanom okruženju, tamo gde je najbliži slučajni prolaznik (a ne zaposleni bezbednjak ili radnik Medijane) udaljen stotinak metara.

Pri tom, našem gradonačelniku ne daje šansu da se isprsi za bilo kakve lokalne investicije. Šta se ti, siroti Dale, vataš za gradski novčanik i hoćeš da obnavljaš most? Ne vi, bedni južnjaci ste suviše mali, jedino ja, Veliki Vučić, dajem pare, uključujući i one koje su se sa juga Srbije slile u republičku kesu. I zato ja, a ne ti, nekakav nebitni, lokalni gradonačelnik, ima da skupljam političke poene. Uostalom, nisi ti, Dale, nekakav Đulijani pa da građani Njujorka glasaju za tebe, ti si poslušni pripadnik partije, na glasačkom listiću, ako se sećaš,  bilo je moje, a ne tvoje ime!

Utešna stvar u srozavanju Juga je to da je Niš, nekadašnji gigant elektronske i mašinske industrije, ponovo postao centar inovacija. Umesto džiberske, gvozdene ograde beogradskog Ćacilenda, u Nišu su, po prvi put, postavljeni temelji „dinamičkog Ćacilenda“. Ekonomično i bezbedno okruženje za Malog Aleka (ili Velikog Manipulatora) koje više ne zahteva desetine hiljada sledbenika, stotinu autobusa, policiju sa štitovima, kriminalce pod kapuljačama…  Plus nema sendviča, nema dnevnica, dovoljno je da se u pogonu za proizvodnju zvanične, gebelsovske istine, koristi Hitlerova metoda „blic kriga“. Iz blindiranog automobila, uz efekat iznenađenja, napraviti desant u stvarnost, i uz pomoć par kamera i nekoliko mikrofona poslati poruku:

Evo, „u inat“ blokaderima koji su tvrdili da neću smeti da izađem među građane, ja sam prošetao!

Čekaj, voljeni precedniče, pa istom metodom je albanski Ramo (Ramo, druže tvoj) mogao da dokaže da je Niš deo Velike Albanije! Iz blindiranog automobila, uz skrivanje identiteta, uz kamere svoje televizije, mogao je ode na burek kod Antona, na bakljavu kod Pelivana, da se slika sa pe-šes pripadnika svoje partije i fiktivne Oslobodilačke vojske Albanskog Ponišavlja, pa da pošalje sliku za CNN kako ga Nišlije neizmerno vole!

Zato, umesto što šmirglaš uši gradonačelniku, hajde, Vučiću, dokaži svoju političku superiornost tako što ćeš se prošetati i jednim drugim delom Srbije, takozvanim srcem, koji je decenijama bio sa simptomima kardiološke demagogije.

Jer, kada si zadužio Srbiju (u smislu preuzeo od prethodnika), mogao si da se švrćkaš po kosovskim selima, recituješ im imena i deliš traktore podobnima. Danas, 13 godina kasnije, kada si zadužio Srbiju milijardama dolara kod belisvetskih banaka, nema šanse ni da prismrdiš Severu!

Šta, nisam u pravu?

OK, ako si toliki frajer, ako toliko voliš da se kurtiš, odradi prost eksperiment:  mesto 100 metara od niškog, tvrđavskog mosta, hajde prošetaj se ovim novim, Kurtijevim, taze otvorenim mostom u Mitrovici. Ne mora danju, može i noću, tajno, šibicarski. Čik, bate, čik ako smeš!

Ili, još hrabrije – raspiši izbore!

________________________

* Termin „Dimljeni Srbi“ je specijalitet leskovačkog humora. Gazda pušnice i roštiljdžija je satiričar Mija Kulić

Autor Zoran Petković