Nolegodišnja žurka i konfete od pravnih papira
To što je na južnoj hemisferi sada leto, pa je tamo Deda Mraz u svoje saonice upregao leteće kengure umesto irvasa, ima za posledicu 2 stvari: pokloni malkice kasne, a ludilo novogodišnjeg bančenja i dalje traje. A kako su svi plodovi današnjeg ludila posledica nekakvih ranijih setvi, hajde da malo razgrnemo opalo lišće sa buđavih kalendara. Stvarno, kako je došlo do toga da prvak sveta u tučkanju žutih loptica bude tretiran kao dimljeni osunećenik na mađarskoj granici?
Suvereno je pravo svake države da podigne zakonsku (a u slučaju Mađarske i žičanu) barijeru da bi smanjila priliv nepodobnih uljeza, bilo da su u pitanju teroristi, verski fanatici ili antivakceri. Takođe, suvereno pravo svakog pojedinca je da poštuje zakone neke zemlje ili da snosi zakonske posledice svoga stava. Na primer, ja obožavam da u kajganu roljnem režanj slaninice, ali sigurno neću pokušati da u Iran ili Avganistan prošvercujem omiljene delove gude iz pušnice. Ili rakičetinu od 20 gradi, bez obzira što sam gradsko dete i ljubitelj flaširanih žestina.
Jer, kako u sportu, tako i u zakonodavstvu važe relativno prosta pravila. Na Mojsijevim tablicama ih je bilo 10, „Pravila tenisa“ su knjižica od 20-ak strana, a u savremenim pravnim sistemima hijerarhijski su klasifikovana, po stepenu važnosti, od Ustava, do podzakonskih uredbi. Dakle, ako loptica, pri drugom servisu, dodirne mrežu i ode u polje protivnika, udarac se ponavlja, ukoliko ode u aut, poeni idu protivniku. Takođe, ako je za ulazak u neku zemlju potrebno ispuniti neke uslove (viza, vakcinacija ili potvrda o preležanoj bolesti) papir koji se podnosi trebalo bi da, automatski, obezbedi prolaz. Osim, naravno, ako carinski službenik ne posumnja u validnost podnete dokumentacije!
Zato, da ponovim pitanje iz uvodnog pasusa: Kako je uopšte došlo do toga da dremljivi pripadnik granične policije posumnja u podnete papire i time pokrene lančanu reakciju australijskih institucija, bilo pravnih, bilo izvršnih? Do tog trenutka jedina dodirna tačka sporta, medicine i pravosuđa bilo je pitanje ilegalnih supstanci, dakle – dopinga. Otkud onda, u celoj priči, prokleti virus? Da, taj koji mi je, koliko sam uspeo da prebrojim, za 2 godine odneo desetak dragih prijatelja, kolega, poznanika, komšija…
Može li iko da kaže kada i kako je naš Nole, od sportskog supermena postao antivakcerska ikona? U uzročno-posledičnom nizu aktuelnih nevolja upravo je antivakcerstvo je produžilo agoniju cele planete bar za jednu godinu. Da smo 2020 svi nosili maske, vakcine ne bi bile potrebne. Da smo se prošle godine svi vakcinisali, danas bi samo Grci i matematičari znali da postoji nešto što se zove omikron.
Roditelje, naravno, ne možemo birati, ali zašto je Nole, uz blesavog tata Srđana, dozvolio da ga deka Nestor javno klacka na kolenu i tako zadovoljava svoju staračku pohotu za medijskom pažnjom? Naš šampion nije ni malouman, ni maloletan, a stavovi ostale petorice pretendenata na njegov teniski presto su njihova intimna stvar. Takođe, da li iko zna šta o vakcinama misli naš drugi sportski velikan, Jokić? Ili kako se zove Jokićev otac?
(Mel)burna reakcija australijskih vlasti na Noletov šmekerski pokušaj šverca pokazala je nekoliko stvari:
- U zemlji kengura sudstvo je nezavisno od izvršne vlasti. Kod njih nema potrebe da se raspisuju bilo kakvi referendumi.
- Diskreciono pravo izvršne vlasti da koriguje sudske odluke upravo služi da sudijama zagledanim u papire objasni prostu stvar: ne, nije sve što piše na tarabi Maca Diskrecija.
- I, naravno, Nole je žrtva politike. Politika njihove vlade je bila da 245 dana dugim zatvaranjem sačuva stanovništvo od pandemije. Takođe je politika to što (neki mesec pred izbore) štiti svoje birače od obesnih stranaca koji sa visine svoje slave i bogatstva pišaju po krvavim ranama nastalim od okova dugotrajnog utamničenja.
I to je suština! Ma koliko se naš najveći pisac (jbg, vaga ne laže!) trudio da napiše nastavak svog remek-dela „Smežurano kengurovo mudo…“, ma koliko se ovdašnji rodoljupci trudili da u vitrinu nacionalnih mitova uguraju novi pehar osvojen na prvenstvu sveta u paćeništvu, istina je mnogo prostija. Ne postoji tradicionalna mržnja Australijanaca prema Srbima, a broj naših ljudi u kolu potvrđuje da imigraciona politika Australije ne pati od anti-srpskih predrasuda. Pred zakonom su svi ravnopravni, bilo da su Srbi ili Sirijci, bilo da su Bred Pit (Sampras) ili Novak Đoković.
Zato, dragi Nole, mi, tvoji navijači ti poručujemo:
Zajebi da budeš „Isus“, „Spartak“, „inkarnacija Tesle“ i sve ono čime te lože mama, tata i deka Nestor. Ti si dovoljno velik da ti takva foliranja (ili lažni papiri) nisu potrebni. Medicinu prepusti doktorima, politiku političarima, a ti, Nole, budi svoj, budi šampion!