Opančar agenciija pita - Da li je Srbija napustila opredeljenje za prijem u Evropsku uniju?

Mnogo je dokaza za tvrdnju da Srbija radi sve suprotno od ključnih uslova koji se traže za pristupanje Evropskoj uniji (EU) i to na jedan prilično perfidan način – Dokumenta koja se potpisuju, zakoni koji se donose…sve je to mahom u redu, ali su njihovo izvršenje i primena u praksi svakim danom sve gori i gori. Vi nećete naći ni jedan propis koji kaže da država i njeni eksponenti – vladajuća koalicija, imaju bilo kakav prioritet u medijskoj sferi, dok je u praksi to drastično izraženo.

Navodim ovaj primer, jer od informacija koje se javnosti plasiraju, zavisi i sve drugo, pošto su nam istine različite. Nije sve jedno ako, na primer, na javnom servisu i medijima koji su pod kontrolom države, a takvi mediji čine ogromnu većinu, saopštite podatak da je Srbija lider u regionu po brzini ekonomskog razvoja, a ne saopštite podatak da se po prosečnoj zaradi zaposlenih nalazi na začelju. Ja ovde govorim o stvarima tipa – zemlja je okrugla, a to nije prijatno, jer me  možete optuži da otkrivam “rupu na saksiji”, ali je nažalost to u praksi tako – ogromna većina stanovništva ima pravo samo na istinu koju joj država plasira, što se u praksi dalje reflektuje i na sve druge oblasti života.

I tu onda dolazimo do dileme u naslovu – ako je ravnopravni protok informacija i medijski pluralizam u osnovi svih poglavlja koje treba ispuniti u procesu priključenja Evropskoj uniji, a vi u praksi radite sve suprotno od toga – čak i kod zakona koji u normativnom smislu nisu hendikepirani u odnosu na takve zahteve, onda se logično postavlja i pitanje – da li vi zaista želite da budete članovi EU, ili je u pitanju simulacija takvih navodnih nastojanja. I tu se krug zatvara – vaša istina može da prođe kod zaluđenog naroda, ali ne i kod onih koji odlučuju o prrijemu u EU. Možete vi da pričate koliko god hoćete da su jedini razlog zastoja u pregovorima takse koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije – one će kad tad biti ukinuie, ali to ne znači da će nama, ovakvima kakvi smo, biti i otvoren put ka EU. U tom smislu dovoljno je pročitati i samo deo onoga što je preneo Blic iz autorskog teksta za NIN Tanje Fajon, šefa Delegacije u Parlamentarnom odboru za stabilizaciji i pridruživanje EU i Srbije, pod naslovom Demokratija i sloboda medija OZBILJNO UGROŽENI u Srbiji (Blic vesti, 23.1.2020).

I tu onda dolazimo do nečega što je i mnogo važnije od toga da li smo članovi EU ili nismo – lepote apsolutne vladavine su veoma privlačne, ali za one koji vladaju, a ne i za one nad kojima se vlada. A mi nezadrživo idemo tim putem i već smo došli u situaciju da najveći politički klovn u Skupštini Srbije traži smenu jedinog sudije koji o ovim stvarima otvoreno govori u javnosti.

Nažalost, klovnova ima svuda, a ne samo u Skupštinni – izvesni Radomir Ilić, čovek koji se izdaje za državnog sekretara u Ministarstvu pravde, svesno prihvata ulogu “stručnog klovna” (ovo stručno sam dodao iz dva razloga – na jednoj strani da pojačam dozu gluposti koju taj čovek javno iznosi, a na drugoj strani da u slučaju tužbe to lakše i dokažem). Naime, o tri nezavisne grane vlasti – zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, se uči u “prvom raazredu” pravnih nauka, svih parlamentarnih demokratija sveta gde i mi prema statusu državnog uređenja definisanog Ustavom spadamo, pa ja ne verujem da pomenuti Radomir Ilić to ne zna i da ne izigrava svesno stručnu budalu – da sudije treba da bira i razrešava predsednik države. Koja je to sila i cena koja te tera da javno izgovaraš takve stručne gluposti, a ne da se uspraviš i kažeš - Izvinite gospodine predsedniće, ali ja to ne mogu javno da kažem smejaće mi se ljudi, vi ste predsednik, veći ste autoritet od mene, vama će možda i poverovati, pogotovu što znaju da ste i vi pravnik – najbolji u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, kako svojevremeno reče onaj veselko, tada na mestu dekana tog faakulteta – koji sam i ja završio bog te ….

A tu onda dolazimo i do pojma lustracije – neko bi trebao da beleži gafofe pomenutih, kako sutra ne bi ponovo došli na iste ili slične pozicije, jer kad tad, na ovaj ili onaj način, do promene vlasti mora da dođe.

U svakom društvu ima svakojakih ljudi – nije to svojstveno samo ovima koji su sada na vlasti. Delimo se po tome ne gde ko kojoj partiji danas ili sutra pripada, već po pameti.

Dragiša Čolić, 24.1.2020.