Opančar „agencija“: Boss na glupost ... i bezobrazluk

Najpre me je privukao naslov na portalu Direktno – „Sad  kad se zna ko je Boss na borbenu opoziciju nisu više bitni bolji izborni uslovi - daće ih Bog”. Nije  mi se dopao, a nisam ga ni razumeo, pa pogledah ko je autor – Ratko Femić. Ne znam čoveka – ne zamerite, ja sam pisac naturščik, pa počeh da guglam po intenetu i bih fasciniran – u sunce ti, što bi rekli oni zozoni na kladioničarskim reklamama, koja faca – ima i slika, u totalu pa anfas, pogled strog. Prekrstio ruke ko svi veliki ljudi, gleda strogo, naslovi ... karijerni novinar, profesionalac. Smem li dalje?

Ima i profil na tviteru - Journalism, fishing, scuba diving, qi gong... ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ, king Leonidas. Ono prvo - journalism i fishing sam razumeo, mada ne znam ni koga ni šta, ono drugo  - scuba diving, qi gong... ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ, king Leonidas, nisam – please explain!

Ima još nešto što nisam razumeo – Ratko Femić je bio dugogodišnji urednik Kurira, a od skoro, zamenik glavnog i odgovornog urednika Nova.rs! U Kuriru je bio i u vreme onih volšebnih transakcija Telekom - Mondo - Žeželj i ugovora po komre Žeželj kao vlasnik Kurira i novi vlasnik Monda treba Telekomu da vrati Mondo, sa sve Kurirom, što ne bi moglo drugačije da se razume već kao nastavak akcije osvajanja medija, po modelu “Kopernikus”. Da podsetim:

“Državna – čitaj naša, u vlasništvu svih građana Srbije, firma Telekom, kupuje državnim – dakle našim parama, parama svih građana Srbije, marginalnog kablovskog operatera Kopernikus, čiju su tržišnu vrednost eksperti procenjivali na oko 10 miliona eura za 195 miliona eura, da bi potom bivši vlasnik – srećni dobitniik, od tih para za 180 miliona evra kupio dve televizije sa nacionalnim frekvencijama – Prva i O2 (bivši B92), kao i par manjih kablovskih operatera – Radijus vektor i dr. po istom modelu, koje odmah prihvataju programsku šemu koja je pod kotrolom partije na vlasti. Slično se uradi i sa novinskim medijima – Kurir, do tada oponentski medij (sve ima svoju cenu) i tako država, čitaj mi, našim parama, u naše ime i za naš račun, ovlada kompletnim medijskim prostorom, jer pravo je njenih građana, dakle nas, da znamo sve. Operativna primena opisanog modela poslovanja poverena je gore pomenutoj firmi Telekom. “ (iz teksta U čemu je razlika između korupcije i lobiranja – Opancar.com) 

No, dobro – ko shvati, razumeće, da vidimo o čemu se ovde radi, pa da pokušam kao moj omiljeni Danilo Kiš u Času anatomije:

„Sad  kad se zna ko je Boss na borbenu opoziciju nisu više bitni bolji izborni uslovi - daće ih Bog” – kaže već u naslovu RF

To što on već zna ko je „Boss na borbenu opoziciju” – ne bih da komentarišem ovu jezičku duhovitost u pokušaju, ostalo, da. “Borbenu opozicija” – da, borbena, za razliku od vas koji 12 godina radite na slučaju boljih izbornih uslova, pa ćete i sledeće četiri, a dok je vas tako borbenih ko zna i dokle ćete (Đekna još nije umrla, a kad će – ne znamo), a ne znate ni vi.

A koji su to vaši argumenti da će borbena opozicija, pa čak ako časno i izgubi, biti lišena prava da se i dalje bori za poboljšanje izbornih uslova, sem ako pod tim ne podrazumevate oprobane  metode one druge strane – borite se dalje sami, sa nama zajedno ne može.

I onaj drugi „argument“ – oni pravodobni (po vama), napustili pregovore o poboljšanju izbornih uslova na koje je ova vlast i pristala samo zahvaljujući primedbama  Odira i rezoluciji Saveta Evrope, a oni nepravodobni koji su odabrali borbu i hoće na izbore, nastavili pregovore i pored onog uslova – svi lokalni izbori istovremeno sa beogradskim postigli i onaj drugi koji toliko nipodaštavate da ga i ne pominjete – da na predstojećim izborima neće moći da glasaju oni koji su zadnjih godinu dana promenili prebivalište.

Šta mislite za koliko će ova dva uslova smanjiti broj fantomskih birača? Vi to ne respejkujete. Navodno, bili ste pred pobedom, pa su vas ovi drugi u tome omeli i sad ste ljuti, pa idete u bojkot. Uzdate se da će vam Evtropa i dalje u tome pomagati. Kad je Evropa bila za bojkot i da li će se sledeći put na tome ovoliko angažovati? Pred kojom pobedom ste bili – navedite  neki razlog. Nije  bilo dovoljno vremena za kampanju – koju kampanju? Ko tu može da se meri sa funkcionerskim kampanjama, resursima, izbornim obećanjima, i ostalim zloupotrebama vlasti. Kampanja opozicije treba da bude samo proglas stotinama hiljada ljudi koji su danima šetali ulicama pod parolom Stop nasilju – zajednička i snažna: Idemo na izbore! Izneverili ste te ljude. Treba li i sledećih, najmae četiri godine, da gledaju Šapića dok vi, sami i razjedinjeni, budete pregovarati o izbornim uslovima? Ko će od tih ljudi ubuduće izaći na protest?       

„Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazao je kako se i na ovaj pravoslavni način može boriti za bolje izborne uslove, od kojih on nikako nije odustao, samo što sad ima malo preča posla pripremajući birače na obećanu epsku pobedu nad naprednjačkim levijatanom te je morao da stavi putaču na dogovor ranije postignut sa Proglasom, Nadom i ostatkom sada već blaženopočivše koalicije "Srbija protiv nasilja", a koji je glasio da nema izbora dok se prvo ne reguliše minimum izbornih uslova.“

Da, tu tvrdnju - “Ne postoje ni teoretske šanse da se pobedi na izborima 2. juna pod ovakvim uslovima.“, navodi i Dragan Đilas u autorskom tekstu od 4. Maja, takođe na portalu Nova.rs „Moral u politici mora da postoji, Vučića nećete pobediti pokušajima da lažete više od njega”, da bi malo zatim, u istom tekstu, rekao da je taj stav udružena opozicija „donela na bazi istraživanja koja im je prezentovao NDI 20. Marta. “

Ali, u međuvremenu su se desile neke nove značajne okolnosti: 18. Aprila je vlast saopštila da pristaje da se i svi ostali lokalni izbori  održe kad i beogradski – 2. Juna. Tu je došlo do podele opozicije. Oni koji su za bojkot smatrali su da je „kasno za radost“ i napustili su pregovore. Oni drugi se nisu sa tim složili i nastavili su da pregovaraju o izbornim uslovima. Došlo je do razgovora unutar koalicije, nisu se sporazumeli, glasali su o tome i rezultat glasanja je bio 5:3 u korist onih koji su za izlazak na izbore. Ako si pristao na razgovore i na glasanje, podrazumeva se da pristaješ i na rezultate glasanja. Karakterističčan je slučaj DS-a koji je saopštio njihov lider Lutovac, da su oni u početku bili za bojkot, ali kada su videli rezultate glasanja pridružili su se većini, tako da je konačni rezultat glasanja bio je 6:3 – dalle, ubedljiva većina!

I vi sada – kad šažem vi, ne mislim na Ratka Femića, on je samo jedan od glasnogovormika onih koji su za bojkot već na sve vas, pravite  najveću grešku – bezobrazluk parekselans, sa ogromnim potencijalnim posledicama. Krećete u žestoku kampanju protiv većine koja hoće da izađe na izbore. Među našom opozicijom, gde nesuglasica ima na pretek, takva kampanja do sada nije viđena. Sve bi moglo da se razume – čak i prećutno odbijanje da se priiklonite većini, ali minirati svim sredstvima svoje djučerašnje partnere samo zato što hoće na izbore je bezobrazluk parekselans. Pa ne minirate vi njih, vi minirate  Srbiju u korist partije na vlasti. Tekst Ratka Femića o kome  je ovde reč je samo jedna od mnogobrojnih demonstracija te vrste – da toga nema ko bi se još njiime i bavio.

I pored svega toga deo opozicije koji hoće na izbore nastavlja pregovore o promeni izbornih uslova – samo vi kažete da njih više izborni uslovi ne interesuju, vi i to bojkotujete. Oni postižu još jedan kapitalni rezultat – da građani koji su promenili ptrebivalište neće moći da glasaju na novoj adresi, vi i to nipodaštavate i javno umanjujete značaj tog uspeha! Da li ste svesni koliko time zbunjujete i demorališrte glasače koji bi bez toga izačli na izbore. Sa takvim učinkom se ne mođe podičiti na parija na vlasti.

A to je krupna stvar, jer time se sprečava seoba birača iz jednog mesta u drugo i fantomski glasovi koji su bili glavni razlog poraza na izborima od 17. decembra.  Ako ne verujete ni u to, verujte sopstvenoj televiziji NovaS, koja to prenosi  u dnevniku od 9.5.2024. godine:

„U Skupštini Srbije postignut je dogovor parlamentarnih grupa o izmenama Zakona o lokalnim izborima kojim se predviđa da građani koji su  promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci ne mogu da glasaju na novoj adresi. Ograničenje treba da važi za one koji su promenili prebivalište u periodu od 3.jula 2023, do 3 juna 2024 godine, a konačni birački spisak zatvara se 17 maja, a Skupština Srbije navedene izmene trebala bi da izglasa sutra. Petstavnici opozicije koja izlazi na izbore ovaj dogovor vide kao važnu promenu koja će sptrečiti preseljenje birača.“

Vi ni sa tim ne možete da se pomitrite, pa na kraju saopštenja kažete – „Petstavnici opozicije koja izlazi na izbore ovaj dogovor vide kao važnu promenu koja će sprečiti preseljenje birača.“

Za ti narativom ne zaostaje ni tv N1 koja u današnjem skupštinskom izveštaju u prilogu o usvajanju tih izmena, citirajući Radomira Lazovića iz opozicionog dela koji izlazi na izbore, primečuje i to izvlači u podnaslov, da čak ni oni sami ne veruju da je to nekakav naročiti uspeh, a on čovek samo kurtoazno reče da je to jedna mala pobeda – idemo dalje. Pa to je isto kao kad biste citirali Nila Armstronga koji je prvi stupio na mesec i dao čuvenu izjavu – Ovo je mali čovek za čoveka a veliki za čovečanstvo, a vi prokomentarisali da ni on sam ne misli da je to nešto posebno. Drsko, bezobrazno, licemerno ... A vrhunac licemerstva izreče za skupštinskom govornicom Marinika Tepić, koju smo toliko puta hvalili zbog njenih opozicionih učinaka – ona upozorava da su izmene zakona o kojima se raspravlja jako opasne za opoziciju, jer će Vučić kad pobedi reći – Eto dao sam im i to, a oni su opet izgubili.

Ne, to ne može biti slučajno – to je nalog koji je „Evropljanima“ – i ja sam taj, čak i zvanično jer imam dvojno državljanstvo, kojima i dalje više odgovara Vučić, jer on jedini „ima muda“ da i formalizuje ovo sa Kosovom.    

A zašto sve ovo može da ima i nepopravive posledice za srpsku opoziciju. Kako god da prođemo na izborima mi koji hoćemo da izađemo na izbore, više nikada neće moći da dođe do njenog potpunog ujedinjenja. Isključivi krivac za to će biti SSP i njegov lider Dragan Đilas koji je morao ovaj raskol da spreći a ne da ga promoviše. Ovaj autor, nerado priznaje da je tog čoveka 25 godina podržavao u svojim tekstovima i nije hteo da sluša one koji su govorili da je on težak za saradnju i da sve mora da bude po njegovom. Ispostavilo se da je to bilo pogrešno. Mi se borimo protiv jednog Vučića, ne treba nam na njegovom mestu drugi Vučić.

Ratko Femić je očito ovaj tekst pisao na vaskrs, pa je valjda i sam vaskršnje raspoložen – šta god to značilo, vazda lupetao nekakve crkveno vaskršnje umotvorine koje su trebale da budu duhovite, a ispale su smešne. Opaljuje po Mikiju, „bossu na borbenu opoziciju“ koji juriša na Beograd, a kad ga  osvoji osvajanje rodnog Trstenika će biti mačiji kašalj. I sve tako podrugljivo i posprdno na račun „borbene opozicije“, koja naravno u borbi sa Golijatom nema nikakve šanse. Za razliku od njega Dragana Đilasa ne oslovljava sa Điki – što bi bio pandan onome Miki, pa dalje navodi:

„S obzirom na to da bi Beograd, kao glavni grad, bio zaista simbol pada, opozicija je baš naoštrena da na izborima preuzme prestonicu. Toliko veruju u to da, na primer, partija Mikija Aleksića projektuje da će uzeti čak 4 mandata. Za SPN u decembru glasalo je 325.000 Beograđana, a ovaj put od te brojke treba izuzeti 130.000 glasova koje već 10 godina dobija Dragan Đilas, zatim više od 60.000 glasova onih koje je na birališta izvuklo samo zajedništvo opozicije, ali ako je Isus uspeo da sa pet hlebova i dve ribe nahrani nekoliko ljudi, zašto ovo ne bi bilo dovoljno da sruši naprednjačkog Golijata u Beogradu.”   

Ima ona narodna koja govori o polupraznoj i polupunoj čaši. Sve zavisi sa koje stajne tačke se posmatra. Sigurno je da će  opoziciji nedostajati kako „Đilasovi glasovi“, tako i oni glasovi koje donosi zajedništvo – koje ovog puta izostaje voljom i pameću onog dela opozicije koja se opredeljuje za bojkot. Ali stvar se može i obrnuto posmatrati – da je opozicija izašla zajedno na izbore tih nedostajućih 190.000 glasova bi otišlo na njenu  stranu. A zajeno sa onim što je „borbena opozicija“ uspela u pregovorima o sprečavanju glasanja fantomskih glasača, to bi već bio obećavajući rezultat. Tako posmatrano, stvar se okreće na pitanje – ko je ovog puta kriv za raskid koalicije i izostanak zajedništva.

Dragi sugrađani, prijatelji – posebno oni koji podržavaju ili su kao ovaj autor  podržavali opoziciju koja se i ovog puta opredelila za bojkot, ne obazirimo se na ova opoziciona prepucavanja. Izađimo svi na glasanje i pokušajmo ono što nam jedino preostaje. Možda ćemo časno i da izgubimo, neće to zahvaljujući ovakvoj opoziciji biti ništa novo, nažalost navikli smo – nastavićemo borbu za  bolje izborne uslove, a možda ćemo i da pobedimo. U nadi je spas. Ko da gleda Šapića još četiri godine. A od Beograda sve počinje.

*Izvinjavam se čitaocima zbog dužine teksta – morao sa.

 U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić