Opančar „ agencija“: Glupost godine – Deca su vlasništvo države

Vladimir Đukanović, istaknuti funkcioner i poslanik Srpske napredne stranke (SNS), usput i advokat – „državni  pravobranitelj“ poklonika ove vlasti, je gostujući na njihovoj omiljenoj dečijoj televiziji (Hepi) lansirao tezu da je dete „vlasništvo države do svog punoletstva„ Ne branim – složio se Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik ove televizije – u stilu seljaka koji kad ga ponude pićem kaže  „ne branim“, jer ako je ova meni omiljena država vlasnik a ja glodur ove televizije, onda sam i ja vlasništvo države.

Taj svoj stav je Vladimir Đukanović je detaljnije obrazložio u listiu Politika, koja je posle duge i slavne stogodišnje tradicije takođe skliznula u državno vlasništvo, pa shodno tome štampa i ovakve državne baljezgarije: 

„Ukoliko sam ja, ne daj Bože, loš roditelj, kao i moja supruga, pa maltretiramo decu, stavljamo ih u loše uslove za život, država je ta koja ima pravo da nam oduzme roditeljsko pravo nad decom i da se postara za njihov dalji život.“

Isto to država može – ako proceni da ste vi loš građanin, pa napravite neku inkrimisanu glupost, da vas liši slobode i postara se „za vaš dalji život“. Da li to onda znači da je država vlasnik i svih njenih građana?

Čini se da ova izvitoperena logika Vladimira Đukanovića možda i nije plod njegove trenutne indisponiranosti već deo napredne doktrine ove duboke države koja je sve prisvojila pa bi i građane.  

Njegov mentor, Aleksandar Vučić, shvata dubinu ove javno izgvorene gluposti, pa kaže – Pogrešio je, on je momak koji je borac i ima svoje ideale, ali Đuka zvani bizon, se ne da se i čuva svoje ideale:

“Baš me briga! Stav koji zastupam, promeniti neću. Mislim da je apsolutno ispravan, jer svakako su sam Gospod koji nam je život podario, država naših predaka i na kraju roditelji koji su nas doneli na svet – istinski naši vlasnici„

Po svemu sudeći, ovaj momak se oteo i neće da sluša svoje roditelje – hoće li država na ovom primeru demonstrirati svoje pravo vlasništva i „postarati se za njegov dalji život“.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić, 30.12.2024.