Opančar agencija javlja - Avioni, kamioni i luft baloni

Ovaj bi se tekst mogao smatrati i drugim delom prethodnog teksta „Donator – u svoje ime, a za tuđ račun“, jer u suštini, problem je isti – arčenje državnih, iliti narodnih para, a pošto sam i ja deo predmetnog naroda, ovlašćen sam, dakle, da o tome i kažem koju.

Dok sam bio u poslu (spoljna trgovina), imao sam jedan izraz kad hoću u najkraćem da opišem nekog megalomana sa kim si se sastao – avioni, kamioni...u značenju – pusti, ne vredi više o tome. Nažalost, ovde je stvar mnogo ozbiljnija – pustio bih ja njega, ali neće on mene, odnosno moje pare.

Juče je, u okviru redovnih državnih konsultacija sa srpskim filijalama iz inostranstva, održan sastanak Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, sa Željkom Cvijanović, predsednicom Republike Srpske – konstitutivnim delom susedne nam države Bosne i Hercegovine i vazda ovlašćenim – Miletom Dodikom, našim zemljakom sa prebivalištem u beogradskom Dedinju, na privremenom radu u pomenutoj susednoj državi, na dužnosti jednog od članova njenog predsedništva.

Bilo je reči o aktuelnim investicijama Republike Srbije u Republiku Srpsku – izgradnju aerodroma u Trebinju, što prisutne pretstavnike Republike Srpske nije mnogo zanimalo, jer takve se investicije podrazumevaju i to je problem onoga ko daruje, a ne onoga ko dar prima. Njih je više interesovalo, razume se samo principijelno, pitanje – ako Kosovo može da zahteva izlazak iz Srbije, zašto Republika Srpska nema pravo da zahteva izlazak iz Bosne i Hercegovine, što bi da nije bilo nedavnih ratova na teritoriji Kosova – koji je okončan rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244 i teritoriji Bosne i Hercegovine – koji je okončan Dejtonskim sporazumom, bilo ne samo retoričko već i logično pitanje, međutim naš predsednik je čvrsto ponovio svoj stav – da je za njega Dejton svetinja, ali tu je već reč o politici, a ja se držim one sintagme da je politika kurva, pa ne bih više o tome, jer  se u te poslove slabo razumem.

Idemo na pomenutu izgradnju aerodroma u Trebinju, što bi bio posao u koji se pomalo  i razumem, a to malo znanja o tim poslovima nakupio sam svojevremeno radeći u Energoprojektu, kao pravnik, na ugovaranju tih poslova, u vreme kad je ta firma bila sedma u svetu po obimu izvođenja investicionih radova.

Elem, prisutna na pomenutom sastanku, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, poznati stručnjak za radove iz tih oblasti, a naročito izgradnju aerodroma, reče da bi avioni sa tog aerodroma mogli da polete već 2022. godine – preostalo je još samo da od nekoliko potencijalnih lokacija odaberemo onu najpovoljniju, ali najvažnije je da je odluka o izgradnji aerodroma doneta.

I tu ja, sa ono malo znanja o tome što gore pomenuh, već postadoh zbunjen. Nisu valjda u međuvrmenu u građevinarstvu i nauka i praksa i Zorana Mihajlović toliko napredovali da sve ono što prethodi konačnom odobrenju projekta – u građevinskom, a ne u plitičkom smislu, zna unapred i to napamet – feasibility report, feasibility study, idejni projekat, glavni projekat, silne dozvole nadležnih organa, eksproprijacija zemljišta – ugovori sa prethodnim vlasnicima, izvođački projekat, pa ugovori sa izvođačima radova – javni tenderi, nadzornim organom, a za sve to po mojoj skromnoj proceni je potrebno bar onoliko vremena koliko nadarena ministarka reče da je potrebno do poletanje aviona.

I ne samo to, Ministarka reče i da će izgradnja pomenutog aerodroma koštati oko 50 miliona eura, iako u ozbiljnom građevinarstvu nema ništa na „oko“, već na bazi kalkulacija o svakoj poziciji radova, a to i zbog toga što ako, na primer, odstupanja na terenu budu, na primer, do + – 10 % to ima jedan, a van toga drugi pravni tretman, da vas ne zamaram oko tih detalja.

I dalje, Ministarka zna da će taj aerodrom biti veoma rentabilan, ima već i relevantnu procenu o broju putnika, količinama tereta i sl. iako je na 30 kilometara odatle aerodrom u Ćilipima, a na oko 80 kilometara aerodrom u Podgorici ... ali jedino je važno da je odluka o izgradnji aerodroma doneta.

Da, ne pomenuh i to da nije poznato kako će na tu već donetu odluku reagovati federalni organi iz Sarajeva, iliti kako bi, na primer, naši organi reagovali, ako bi albanski premijer Edi Rama doneo odluku o izgradnji aerodroma u Preševu – iako su u blizini i prištinski i niški aerodrom, ali rekoh gore da je to politika i da je politika kurva, a ja se u te poslove ne razumem.

Dragiša Čolić, 28.08.2020.