Opančar agencija* javlja – Fa(k)mozno na “Famozno”

Pustio bih ja njega ali neće on mene … kaže ona narodna, a ovde je reč o Svetislavu Basari, srpskom piscu i kolumnisti. Mislio sam da sam sa pisanjem o njemu završio još negde u januaru, kad je ostvario onaj transfer decenije iz dotadašnjeg više neobećavajućeg lista Danas u znatno profitabilniji i sada obećavajući list Kurir (vidi tekst Basara u endorfinu – opancar.com), ali ne ide – uhvatio me, pa ne pušta.

Još tada sam posumnjao da će on u Kuriru biti čovek za specijalne zadatke i čini se da sam bio u pravu, jer eto, on u svojoj zadnjoj kolumni pod pretencioznim nazivom Famozno (Kurir – Sumnje i nade 2), famozno objašnjava zašto misli “da  su veće šanse da se Vučić demokratizuje i liberalizuje nego da to učini neka neočekivana sila iz Krugova Dvojke i Euromahale”.

E sad, ako ja razumem srpski, stvari stoje ovako – Vučić nije ni demokrata, ni liberal, ali bi on – po Basari, želeo da se demokratizuje i liberalizuje. Ne kaže ko mu je to rekao – da li Vučić lično, glavni urednik Kurira ili je to njegova sopstvena imaginacija, o kojoj piše, što bi pravnici rekli, u svoje lično ime i za svoj račun, a ne u ime i za račun nekog drugog. Pošto, jelte, nemamo razloga da sumnjamo u integritet i profesionalnost provladinih tabloida, uzećemo da je u pitanju ova poslednja solucija – dakle Basara i njegova pamet, lično.

Basara navodi i razloge zašto više veruje u demokratizaciju i liberalizaciju Vučića nego u one iz “Krugova Dvojke i Euromahale” i te razloge vidi u Vučićevom poređenju sa onima iz bivšeg režima – Koštunicom i Tadićem, koji su dakle takođe bili i nedemokrate i neliberali, što je veoma blisko vladajućem narativu da je ovo sada “mnogo, mnogo, mnogo bolje” nego u vreme onih prethodnih, te da je “sloboda medija u Republici Srbiji 2020. godine neuporediva sa slobodom medija 2011. i 2012. godine, da je to nebo i zemlja …”  (Ana Brnabić u Orašcu, na proslavi obeležavanja Prvog srpskog ustanka – više u tekstu: O Ani, gondola i drugim budalaštinama (2) – opancar.com.). I ne pomenu, poređenja radi, samo Koštunicu i Tadića, već i mnoge druge liberale i ine – Čedu Jovanovića, Vesnu Pešić, čak i Vuka Draškovića …

Ne bih sa Basarom da polemišem u odbranu Koštunice, Tadića ili Vuka Draškovića, jer bi malo lepog u njihovu odbranu mogao da kažem – u tome se verovatno jedino Basara i ja slažemo, ali je interesantno da nigde ne pomenu i Đilasa (nije ovo traktat o Đilasu), koji je inače nezaobilazan lik u svim kako pisanim tako i usmenim narativima ove vlasti, čak i kao piroman požara na deponiji u Vinči. Valjda zato što je on ipak malo obazriviji od pomenutih, jer zna da Đilas u ono vreme i nije bio neka vlast na mestu gradonačelnika Beograda, pa bi neko mogao da mu primeti da bi to bilo isto kao kad bi sad pominjali Vesića kao glavnog u ovoj vlasti.

Đilasa pominje samo u jednoj od prethodnih kolumni pod naslovom Đilasov metod, doduše ne Draganov, nego Milovanov, pa kaže – “Metod o kome ćemo danas razglabatu jeste Ðilasov, ali ne Draganov, nego Milovanov, mada ni Dragan nije s raskida da ga primeni, samo mu ne ide od ruke. Ukratko, pre mnogo godina (decenije su u stvari u pitanju) čitao sam neku Ðilasovu (Milovanovu, ne Draganovu) knjigu u kojoj autor opisuje kako je između dva rata nahuškao studente na demonstracije protiv nenarodnog režima i kako je - kad je žandarmerija stala da pendreči studentariju - zbrisao i umlaćivanje posmatrao sakriven u nekom kapidžiku.”

Ne kaže u tom “razglabanju” ni kakve veze ni Vučić Aleksandar, ni Đilas Dragan imaju sa Dilas Milovanom, valjda zato što pretpostavlja da prosečan čitalac Kurira, taman kao i polaznik Vučićeve partijske škole – Kebara i sl. kad kažeš Đilasov metod, odmah znaju da je u pitanju Milovanov, a ne Draganov metod, mada zna “da ni Dragan nije s raskida da taj metod primeni, samo mu ne ide od ruke”, ali ne kaže zašto.

Drugim rešima qrčili se vi ili ne, isto vam se vata, jer ćete se i sami, ako jednog dana  “strmopizdite” Vućića sa vlasti i sami da se strmopizdite, kao što su se strmopizdili oni pre vas i zato bolje sačekajte da se Vučič samodemokratizuje i samoliberalizuje, jer  on eto to samo što nije. To Svetislav B, zna, samo neće da kaže ko mu je to rekao. 

         *U mom selu ima jedan opančar.                             

            Što on pravi dobre opanke !

            Obuješ ih, popenješ se na soliter

            i skočiš sa desetog sprata –

           ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić