Opančar agencija* javlja – Ima se, može se!

Na poslednjoj sednici Skupštinskog odbora za Kosovo razmatran je godišnji finansijski izveštaj Kancelarije za Kosovo. Konstatovano je da je godišnnji budžet te kancelarije realizovan (utrošeno) sa 7.802.942.000,00 dinara, odnosno 65% od ukupno planiranih 12.004.526.153,00 dinara (oko 100 miliona eura). Rečeno je da je je u tekućoj godini povodom Kosova održano uktpno 9 sastanaka – 2 na visokom nivou, 4 na ekspertskom i 3 na tehničkom nivou.

Dakle, ako se uzme da su održani sastanci osnovni produkt te kancelarija, jer je ona zbog njihove pripreme i održavanja i osnovana, proizilazi da je po jednom sastanku – kao mernoj jedinici ostvarenog produkta, utrošeno 1.333.836.239,22 dinara (naravno, tu spadaju i zavisni troškovi – zarade zaposlenih, materijalni i drugi troškovi).

Nije se raspravljeno o ostvarenom budžetskom suficitu (neutrošena sredstva u odnosu na budžetom Srbije planirana) koji iznosi 4.201.584.153,00 dinara, jer, rečeno je, budžetska godina još traje, tek je decembar mesec započeo.

Uh sunce ti, što bi rekla ona dva zozona glumca iz tv reklama (i dalje ću ih pominjati sve dok se to emituje), koja firma! Biće para i za bonuse i za višak i razne druge potrepštine – eno u Kraljevu peva Zorica Brunclik, jer Nova godina je na pragu.  

Dobro, rekoh da treba imati u vidu i to da su u tim ciframa sadržane i zarade zaposlenih, te materijalni i drugi troškovi. Malo je verovatno, ali pretpostavimo da u toj kancelariji ima 100 zaposlenih. Prema poslednjim objavljenim statističkim podacima za septembar, prosečna bruto zarada po zaposlenom u javnom sektoru iznosila je 100.456,00 dinara, što bi za 100 zaposlenih iznosilo 10.045.600.00 dinara. Ako se ta cifra odbije od onih utrošenih 7.802.942.000,00 i dalje ostaje da je za proteklih 11 meseci na matterijalne i druge troškove (uključujući i troškove službenih putovanja) utrošeno 7.792.896.400,00 dinara, odnosno 865.877.377,77 dinara, po jednom sastanku, što se čini malo mnogo.

Osilili su se. I nikakve primedbe ne bi tu pomogle i da ih je i bilo. Setite se kako prolaze članovi Fiskalnog saveta kad se usude da na Skupštin stave neku primedbu na predlog budžeta – što im je inače i dužnost. Dočeka ih onaj goropadni Veroljub Arsić, predsednik skupštinskog odbora za finansije, koga je neko proglasio stručnjakom za finansije – a on  sam poverovao u to, sa pitanjem – Ko ste vi da kritikujete ono što je vlast predložila! A oni, sve profesori univerziteta, ćute. Umesto da bar neko od njih uzme kapu, uspravi se i kaže – Gospodo poslanici, dozvolite da se ja odjavim. Eto vam Veroljuba pa se vi akajte sa njim. Zbog takvih koji sve trpe nam ovako i ide. Jedan dostojanstven gest sa njihove strane bi možda neka pitanja i otvorio ili bar  naveo na razmišljanja.

A para imamo – i za uvoz struje, i za Kosovo i za Republiku  Srpsku i za nacionalne fudbalske stadione, utrkuju se u takvim izjavama i Ministar finansija i Predsednik države. A živimo na planiranom budžetskom deficitu i zadužujemo se. Za devet godina ove vlasti spoljni dug je dupliran i dostigao je cifru od preko 30 milijardi dolara! To će generacije ovih mlađih da vraćaju, a oni koji se zadužuju ih ne pitaju – ni da li da se i dalje zadužuju, ni kako će ovi to da vraćaju.        

Nisam stručnjak ni za finansije ni za knjigovodstvo, ali sam još u školi naučio osnovne računske radnje, pa dozvoljavam da  me neki stručnjak i demantuje, a ja ću biti zadovoljan i ako  sam samo pokrenuo jednu značajnu temu, jer naši zvaničnnici nemaju običaj da poreskim obvezniciima prikazuju i te detalje, a neko je davno rekao da đavo leži baš u detaljima. Meni lično ta  tema leži na srcu još od vremena kada je anketni odbor od 14 članova, formiran 2013. godine od strane Skupštine Srbije, na čijem je čelu bio general Momir Stojanović, tada poslanik SNS-a, u čiju stručnost, a ni sposobnost, ne treba sumnjati (bivši direktor vono-bezbednosne agencije), utvrdio ogromne zloupotrebe u trošenju sredstava koje ova zemlja izdvaja za Kosovo, a govorimo o cifrri od 500 miliona evra godišnje, ili ako vam se više sviđa, oko 1.400.000,00 eura dnevno, odnosno dnevno preko 160.000.000,00 dinara. Očekivalo se nakon toga da će Skupština ozbiljno razmotriti taj izveštaj – i u pogledu visine  izdvajanja, a naročito zloupotreba u njihovom trošenju, međutim – ovoj vlasti  se sve to dopalo (iako su se nalazi Anketnog odbora najvećim selom odnosili na praksu onih iz prethodnnih vlasti), izveštaj Anketnnog odbora nikada nije ozbiljno razmotren, a Momir Stojanović je napustio i SNS i sve funkcije koje je do tada obavljao.       

Elem, pošto je Skupštinski odbor za Kosovo smandrljao razmatranje budžeta za tekuću godinu prešlo se na vanrednu, nenajavljnu, ali po svemu viđenom važniju temu – sankcije SAD uvedene protiv 24 firme iz zapadnih zemalja i 16 pojedinaca među kojima su i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, inače potpredsednik Srpske liste koju srpska vlast direktno podržava na svim dosadašnjim izborima na Kosovu, koji još od ubistva Olivera Ivanovića boravi u Srbiji i opravdano ili neopravdano – sve jedno, ne zalazi na Kosovo, jer je prottiv njrga tim povodom raspisana mđunarodna poternica.

Ono što je pritom rečeno za Radoičića ganulo bi i one koji su pomenute sankcije uveli samo da su to prethodno čuli – “Sve je  to učinjeno kako bi se on trajno proterao iz političkog života Srba sa Kosova, što je prema krajnjem cilju upereno protiv predsednika Vučiića”. “Oni u Milanu Radoičiću vide srpsko jedinstvo (sunce ti … što bi rekla ona dva gore pomenuta zozona glumca u tv reklamama – prim DC) i kao što smo imali prilike da vidimo u pretposlednjem napadu specijalaca na sever  Kosova i Metohije, što je predsednik Vučić i rekao – iza svakog drveta su videli Milana Radoičića” … da bi sve to zakucala izvesna Danijeela Vučinić koja je rekla – “Da se oni koji dole najviše vrede i koji mogu najviše glasova da skupe i ono što Milan Radoičić može da skupi na jednoj kafi u Kosovskoj Mitrovici Đilas sa pola Srbije ne može ni na najvećem mogućem mitingu “… Aman ljudi, jebo vas Đilas, ostavite već jednom tog čoveka na miru. Kakve veze on ima i sa vama i sa razmatranjem budžeta Kancelarije za Kosovo i sa američkim sankcijama i sa Milanom Radoičićem i sa vašom srećom na Kosovu, jer tamo vam je očigledno kod tolikog izobilja koje vam poreski oobveznici Srbije šalju lepo pa nedate da vam niko tu sreću kvari.

Kosovo je deo Srbije koji je dvostruko okupiran – i od Šiptara i od ovih naših nacionalnih patriota. Nema razlike da li te gaze jedni ili drugi, ali gaženje od svog više boli. Posebno ako ti pritom vređa i inteligenciju.

*U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić