Opančar agencija* javlja – Kadrovska politika mediokriteta

Pogubili su se, ne znaju gde udaraju. A koja su to nekad vremena bila! Nemam temu za pisanje, odem kupim “Informer”, tamo uvek ima dovoljno gluposti, treba samo da odabereš. Danas isti problem – cela država je Informer”. O čemu da pišem?

Da počnem sa jednim vicom, jer i onako sve postaje smešno. Ruski – dakle, ništa politički. O kadrovima je reč:

Po završetku drugog svetskog rata, rešili Rusi da poprave devizni bilans zemlje, pa u tu svrhu otvorili kupleraj – samo za inostrane goste. Međutim očekivanih rezultata nije bilo pa je partijski komitet odlučio da razmotri taj slučaj. Ređaju se govornici, pljušte ideje, ali zadovoljavajućeg rešenja nema. Nemajući kud, sekretar komiteta konačno dade reč jednom članu koji se uporno javljao iz zadnjih klupa, jer je zbog nekih greha bio malo politički skrajnut – ‘Ajde kaži šta hoćeš, reče mu sekretar. – Druže sekretare, ja mislim da su tu u pitanju kadrovi, reče ovaj. Sekretar mu hitro oduze reč uz oštro upozorenje – Nemaš ti pojma, kadrovi su sve proverene partijske radnice iz 1941. godine.

Nisam pisao o kolapsu sa strujom koji nas je nedavno strefio kad su mnoga sela, pa i neki gradovi, bili bez struje – da ne stajem na muku ni njima ni onima koji su za to krivi. Ne bih ni sada, da ne čuh od ovih drugih da je energetski sistem ponovo uspostavljen, te da više nema problema.  Dokle? Ne rekoše.

Pa da pođemo od onog što rekoše – da je energetski sistem ponovo uspostavljen! Sve zavisi o kom sistemu govorimo, jer i sistem bez sistema je sistem. A neki se u njemu najbolje i snalaze. Da je u pitanju neki drugi sistem, ne bismo na čelu ministarstva za energetiku i rudarstvo imali osobu koja tek posle ovog kolapsa priznade da u tom sistemu ima i subjektivnih grešaka, dakle i krivice, kod drugih naravno, ne i kod nje. Ni kod onih koji je na to mesto postaviše. A uporno je postavljaju da rukovodi poslovima u koje se ne razume – isto je bilo i sa izgradnjom, infrastrukturom, saobraćajem …

Naravno, govorim o onoj plavki Zorani Mihajlović. Ona je mene definitivno “osvojila” kad je bila ona frka oko izgradnje koridora kroz Grdeličku klisuru – čak je i pomeranje brda bila opcija, pa je tim povodom Zorana Mihajlović zaptretila izvođačima da će imenovati nadzorni organ koji će ih dovesti u red. Za one koji se iole razumeju u izvođenje investicionih radova je ta izgovorena glupost dovojna da kažu ono – Hvala, dosta!, jer ti se poslovi ne smeju ni započeti bez nadzornog organa koji je desna ruka investitoru sve do primopredaje izvedenih radova. Autor ovog teksta se u te poslove razume, pa zato i govori o tome – svojevremeno je radio na zaključenju ugovora o investicionoj izgradnji u dve od tada najvećih jugoslovenskih firmi – Energoprojektui i Intereksportu, objavio knjigu o ugovorima u privredi i učestvovao u svojstvu predavača iz tih oblasti na brojnim savetovanjima širom Jugoslavije. Ne  preporučujem se, a ako će to koristiti preporučujem Dr Miroslava Paunovića, danas advokata, takođe poreklom iz Energoprojekta. Prisustvovao sam odbrani njegove doktorske disertacije – Konsalting Inćenjering u oblasti investicionih radova. Iskupila se cela katedra  privrednog  prava Pravnog fakulteta u Beogradu i oni koji su u komisiji i oni koji su došli da slušaju. Profesor Đurović, predsednik komisije rekao je na kraju – Mi smo danas obavili jednu dužnu formalnost i naravno kolegu Paunoviča proglačavamo za Dr pravnih nauka. Istovremeno se i zahvaljujem kolegi Paunoviću, jer smo svi mi danas od njega mnogo naučili – Miću Paunovića znaju svi oni koji se ovim poslovima bave, sem ovih u vrhu, naravno. Uporedite to sa aktuelnim disertacijama Siniše Malog ili Nebojše Stefanovića, na primer.

Nažalost, ovde su u modi  druge Miće – Mićo, kaže Vučić kao da se oprašta od svog najmilijeg, znaš šta ti je činiti, a Mića skrušeno odgovara znam, odlazi u EPS i umesto da podnese ostavku, smenjuje četiri  ključna direktora. Vučić pojašnjava – računajte da Grčić više nije direktor EPS-a, a voda ga i dalje sa sobom, kao onog Babića koji je pre skoro dve godine podneo ostavku na mesto direktora Koridora Srbije posle one nesreće na rampi u Doljevcu, ne mogu da se oproste. Šta ima tu da se računa – ili si direktor ili nisi.   

Rekoh da sam svojevremeno radio u Energoprojektu – onom starom koji je tada bio sedma firma u svetu po obimu izvedenih investicionih radova. Bilo je u toj firmi sjajnih inženjera – i to u funkciji, a ne kao ovo sada, postaviš kafedžiju za direktora elektroprivrede Srbije i on sa te funkcije rukovodi imženjerima kojih u tom sistemu svakako ima. Iz tog Energoprojekta potiče i poznati arhitekta Dragoljub Bakić, onaj brka koji ni danas ne miruje. Mogli ste ga videti i nedavno na protestima na mostu Gazela. 

A kako to u našem sistemu ide – najpre Vučić postavi Anu Brnabić za ptredsednika Vlade, Ana izabere Zoranu Mihajlović za ministarku za energetiku i rudarstvo, Zorana Mihajlović izabere Milorada Grčića za direktora EPS-a, a on dalje u EPS-u postavlja rukovodioce i tako redom … U praksi je to još i jednnostavnije – sve prethodno pomenute, uključujući i Grčića postavlja Vučić, ali to ne menja na stvari – sve su to nijanse, što bi rekao pokojni Đole Balašević.

Nije to sistem koji je izmislila ova vlast, oduvek je toga bilo, ali treba reći da ovi današnji nepogrešivo uzimaju od onih prethodnih sve ono što im odgovara. Ja sam taj sistem svojevremeno nazvao – kadrovski sistem  mediokriteta, pa da to objasnim na konkretnom slučaju čiji sam glavni akter i bio. Radio sam tada u Intereksportu na random mestu pomoćnik Generalnog direktora za poslovnu koordinaciju ino mreže.  U organizaciji „Ekspres politike“ bio je organizovan okrugli sto sa temom – kadrovi u beogradskoj privredi. Okupila se elita beogradskih direktora – IMT-a, IMR-a, „Lole Ribara“, ne mogu svih da se setim, a u ime Skupštine grada pok. Živorad Višić, podpredsednik zadužen za privredu. Meni baš i nije tu bilo mesto, ali poslao me Gojko Tešanović, Generalni direktor. Bio je pred penzijom pa je izbegavao takve skupove, a ja sam več bio viđen da ga na tom mestu nasledim. Ja sam oduvek bio šašav, pa kad je na tom sastanku došao red da i ja nešto kažem, rekoh da se meni ne čini da je ovako reprezentativan skup baš pravi sastav da se o tim stvarima ozbiljno razgovara. A zašto, upitaše me oni u glas. Pa zato što ja mislim da ovde prisutne direktore niko ne sprečava da vode i bolju kadrovsku politiku. To se njima nije dopalo, a pok. Višić zatraži da ja to malo bolje objasnim i uđe u polemiku sa mnom, koja se sad, pa meni, nije dopala. U žaru te polemike, ja rekoh da se kod nas vodi kadrovska politika mediokriteta. Lupih i – jedva ostadoh živ. Naravno nije se to dopalo nikome sem prisutnih novinara, ali bilo je kasno. A pošto mislim da je moja teza i danas aktuelna, evo kako sam ja to tada objasnio. Prvo Komitet postavi direktora. Nije mnogo bitno da se razume u konkretan posao, naučiće, važno je da je moralno-politički podoban i što je još važnije – odan. Neka uzme za pomoćnika nekoga ko se razume u posao. Međutim, ni direktor nije lud. Mora i on da čuva svoja leđa. I on uzima za pomoćnika nekoga ko je njemu odan, a neka ovaj uzme za svog pomoćnika nekoga ko se razume u struku i tako to ide do dole. Rezultat je kadrovska piramida mediokriteta. Onako napaljen, baš sam taj izraz upotrebio. Kadrovi su nam odani, a struka je na dnu piramide. Pri tom, pokazalo se – što manje znaš, više si odan. Sve sam to, u žaru polemike, baš tako rekao. Sutradan je Politika Ekspres preko cele strane objavila tekst pod naslovom – Kadrovska politika mediokriteta, kaže Dragiša Čolić, pomoćnik Generalnog direktora Intereksporta.

Naravno, nije to moglo da prođe bez posledica. Mojima sam u firmi to još nekako i objasnio.    Onima u Komitetu, gde sam potom bio pozvan na kafu, nisam bio toliko uverljiv. Generalni direktor nisam postao. Poslali su me, valjda po kazni, za direktora Ineksove firme u Londonu – Idi jedan mandat tamo, pa kad se vratiš videćemo. Ko zna zašto je to ispalo dobro. Ubrzo su počeli oni poznati “događaji devedesetih”.

Da se vratim na ovo kod nas. Mislim da je to još gore. Bili smo svi članovi jedne partije pa su se od jednakih ipak birali oni bolji, tako da se nije moglo desiti da direktor elektroprivrede bude kafedžija.

*U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić