Opančar agencija javlja - Ko shvati razumeće

Zaštićena divljač – Uobičajeni razgovori između prijatelja  – imaš li nekog dobrog majstora za kola, električara, vodoinsnstalatera, doktora, advokata, frizera…su obogaćeni i onim najvažnijim – imaš li nekog dobrog sudiju? Imati svog sudiju je najnoviji – napredni, a srpski, statusni simbol u ovoj zemlji.

Povod za ovu tvrdnju je ishod suđenja Branku Lazareviću za odavanje poverljivih informacija narko klanu Darka Šarića, u vreme dok se nalazio na mestu šefa kabineta Ivice Dačića, tada ministra unutrašnjih poslova Srbije. Suđenje je trajalo godinama, između ostalog i zato što je Lazarević nezamenljiv kadar ove vlasti – pošto, eto, zbog pomenutih greha koje je počinio nije mogao i za vreme suđenja da ostane na radnom mestu šefa kabineta ministra policije, nije prebačen, na primer, u pritvor, već na novo radno mesto – otpravnika poslova srpske  ambasade u Atini. To je kadar!

Na strnu to, što Grčka nije jedna od onih “mau mau” zemalja koje Dačić u vidu zanimanja obrađuje radi povlaćenja saglasnosti o priznanju Kosova, već jedan od naših najvažnijih suseda iz regiona – ako ne verujete pitajte o tome predsednika Vučića, mi u toj zemlji nemamo ambasadora, već otpravnika poslova, a tu poziciju koja obično traje do imenovanja ambasadora, ne može da obavlja niko drugi do pomenuti Lazarević, koji direktno sa suspendovanog radnog mesta odlazi u Atinu i na tom mestu, u tom statusu, ostaju i on i ambasada, sve do okončanja suđenja koje se paralelno sa obavljanjem tih državničkih poslova protiv njega odvijalo u Beogradu, a na koje je on dolazio kad mu je obavljanje tih državničkih poslova dozvoljavalo.

Na stranu čak i to što su, prema pisanju Blica od 16.05.2016. godine, “U AMBASADI SRBIJE U ATINI KRALI NA GORIVU - Branko Lazarević i dva službenika oštetili budžet Grčke za dva miliona.”

Branko Lazarević je oslobođen optužbi za koje mu je suđeno, jer je sudija naložio da se iz dokaza koje je tužilaštvo ponudilo izdvoji transcript o presretnutim razgovorima između njega i pripadnika klana Darka Šarića i pored toga što je Vrhovni kasacioni sud posle prvog kruga presuda, u postupku po zahtevu zaštitu zakonitosti, prihvatio zahtev tužilaštva i naložio da se ti transkripti vrate u predmet kao validno dokazno sredstvo.

Istaživačka mreža za kriminal i korupciju – KRIK, je ovih dana objavila transkripte tih  presretnutih telefonskih razgovora i meni to deluje kao nedvosmisleni dokaz da je Lazarević počinio delo za koje mu je suđeno. Jesam pravnik, čak i advokat, nisam pratio detalje suđenja, ali iz informacija koje se iz medija mogle saznati, ja nisam shvatio iz kojih razloga je sudija Danko Laušević ponovo odbio da te dokaze prizna kao validno dokazno sredstvo, pa bih, kao građanin – zlu ne trebalo, voleo da to znam, jer sam eto bio u pogrešnom uverenju da je Vrhovni kasacioni sud najviši sudeći sud u našem sistemu pravosuđa.

Poštujem i princip slobodnog sudijskog uverenja, znam da se pravosnažno neokončani sporovi ne mogu komentarisati, ali sada - po pravosnažnosti ove sudske odluke, želeo bih da znam iz kojih su se, pravnih razloga, Viši sud u Beogradu, u prvom i Apelacioni sud u drugom stepenu, usprotivili stavu Visokog kasacionog suda, pogotovu ako se zna da je isti sudija doneo oslobađajuću presudu i u poznatom slučaju “koferče”, koji je takođe povezan sa Dačićem, kao jednim od glavnih aktera, da je učestvovao u pravno neokončanom suđenju Zvezdana Terzića, koji bez jasnog sudskog epiloga uživa svu slobodu ovog sveta.

U interesu je to i samih sudija, jer proizilazi da neki građani ove zemlje uživaju status “zaštićene divljači”, pa bi i sudije koje ne mogu ili ne žele da daju građanstvu takve informacije mogle takođe da budu svrstane u tu kategoriju, što bi moglo izazvati uznemirenje javnosti – sudije dobro znaju šta to znači.

I još bi jedna stvar za javnost mogla biti interesantna. Koliko je  poznato, potpredsednik Vlade i glavni koalicioni partner ove vlasti Ivica Dačić je, bilo lično, bilo preko svojih najbližih saradnika, bio povezivan sa oba ovde pomenuta slučaja – u slučaju Branka Lazarevića, sa Radulovićem, članom narko klana Darka Šarića, a u slučaju “Koferče” (sa 100.000 nečega), sa glavnim optuženim Vladanom Zagrađaninom, i u oba slučaja je  kuglica pala (predmeti se – zvanično, raspoređuju na sudije po redosledu prispeća) na istog sudiju i gle čuda – u oba slučaja se donose oslobađajuće presude. Ivica Dačić je srećan čovek i treba da igra rulet – od 64 polja, uvek pogađa ono pravo.

Kinez – Pokušao sam da razumem Predsednika Vučića koji se javnosti obraća na kineskom, ali i pored sveg truda, ništa nisam razumeo. Važi i ovde ono – ko shvati, razumeće!

Dragiša Čolić, 24.12.2012.