Foto: 
autor nepoznat

Opančar agencija javlja - Najnovje vesti

Crna Gora – Pozdravljam ono što se desilo u Crnoj Gori, ali treba biti oprezan, da se to što je postignuto ne prospe. Dosta je toga rečeno o ideološkim, pa time i programskim razlikama opozicionih stranaka koje su udružene, tesnom ali dovoljnom većinom uspele da nadvladaju tridesetogodišnji režim Mila Đukanovića koji, siguran sam, i dalje vreba i čeka svoju priliku – ako među pobednicima nastanu trvenja, na primer oko sastava Vlade, eto njega sa bogatom ponudom nekome od njih i do transfera može doći. Ne zaboravite da je tako i SNS kod nas došao na vlast – Daćiću je dato više (čak u tom momentu više i od onoga što je Vučić uzeo za sebe) i tas na vagi je prešao na njihovu stranu.

Iskreno se nadam da to njima neće da se desi, a to uverenje zasnivam i na jednom naoko neprimetnom detalju – Lider Demokratskog fronta, Andrija Mandić, koga neki opravdano ili neopravdano – ne znam, nisam dublji poznavalac tamošnjih političkih prilika, porede sa Dodikom, nije tokom ovih izbora isticao u prvi plan ni Demokratski front ni sebe kao njegovog lidera, svestan činjenice da unutar opozicionog bloku “Za budućnost Crne Gore“ ima dosta onih koji nisu pobornici njegovih pomalo ekstremnih stavova, bez obzira što bi se oni – i Demokratski front i Andrija Mandić, mogli uzeti i kao inicijatori požara koji je zahvatio Crnu Goru i doveo do ovog nagoveštaja promena.

Nadam se da će tako ostati i tokom formiranja vlasti koje tek predstoji. Mudrost je tu potrebnija od pameti. Pristalica sam stava, da u svakoj populaciji ima i budala, pa da ne okolišim, evo jednog primera koji govori o svemu što pokušavam da kažem:

„O mila boko, Nevjesto Jadrana! Nema lepšeg dela Srbije od Boke Kotorske. Proćiće oblaci. Bićemo ponovo jedna država, a ovo Srpsko Primorje.“ -  Boško Obradović, lider Dveri.

A biće i onih, dobronamernih, kojima će se desiti promašaji. Na sam dan izbora, za vreme izborne ćutnje, beogradski studio tv N1, emituje intervju iz zagrebačkog studija sa Zlatkom Lagumdžijom, bivšim ministrom inostranih poslova Bosne i Hercegovine i Vesnom Pusić, bivšom ministarkom inostranih poslova Hrvatske u kome svi – i voditelj i učesnici, ne kriju da nisu za promenu režima u Crnoj Gori, samo zato što smatraju da su dešavanja u Crnoj gori rezultat srpskog političkog marketinga. Ja ne mislim da tu nije bilo i nekih opravdanih stavova, ali niti želim da preuveličavam zasluge Srbije za ovo što se desilo u Crnoj Gori, niti smatram da su opravdani stavovi – Ne volim Vučića, pa navijam za Đukanovića, bez obzira na sve epitete vlastodršca koji ga prate evo već 30 godina. Ako ti „Evropljani“ (i ja sam) zastupaju takve stavove, zašto onda satanizuju Lukašenka, koji je po vladarskom stažu za petama Đukannoviću, a u nekim stvarrima i pozitivniji od njega.

Ja niti znam koje su međusobne obaveze uređivačke politike unutar Junajted grupe i beogradskog i zagrebačkog studija, niti me to interesuje, ali držim da ova vrsta veštačkog jednoumlja, jednostavno nije moguća i zato pomenuti prilog „mog“ tv N1 želim da smatram samo promašajem. Trebali su da ostanu kod objektivnog, nenavijačkog izveštavanja svog specijalnog izveštača iz Podgorice, Vojislava Stevanovića.

 

 

Suđenje Draganu Đilasu – Draganu Đilasu, lideru stranke slobode i pravde, sudi se za neoprostiva nepočinstva – učestvovao je i organizovao (to još nije dokazano) na neprijavljenom skupu u odbranu svoje dece, koja su prethodnog dana bila uznemiravana tokom – valjda pijavljenog i od policije odobrenog performansa (tako se podrazumeva jer izvođači tog performansa nisu procesuirani), kojom prilikom je ispred kuće u kojoj žive njegova deca (ne, i on) puštana glasna muzika sa razglasa „u čast tog najvećeg tajkuna i zlotvora srpskog naroda i države Srbije“. Mi smo organizovana država i svako mora da odgovara za kršenje propisa – Vladimir Đukanović, član glavnog odbora SNS, koji se u to vreme otvoreno stavio u ulogu organizatora i učesnika većeg broja performansa – paljenje baklji uz muziku i pevanje sa krovova (tuđih) kuća, još nije došao na red, valjda zato što su ti performansi bili prijavljeni i odobreni od policije.

Moj prijatelj i kolega Bratislav Braca Marković, napisao je tim povodom odličan tekst pod naslovom – Moj drug Dragan Đilas, preporučujem da to pročitate, jer ja ne umem bolje od toga, pa ću ja, i kao pravnik, ovde o nečem drugom. Ako optuženi – u prekršajnom ili krivičnom postupku, sve jedno, tezu tužioca da Đilasova deca nisu bila uznemiravana, pobija snimkom njihove majke (ne njegovim jer on nije bio tu) o uznemirenosti dece, onda je nečuveno da taj dokaz potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović u svom udvaračkom pohodu na očuvanje svoje pozicije i u novoj vladi, javno prokomentariše kao nečuvenu upotrebu dece u političke svrhe i da se ona nada da takvih pojava više neće biti u našem društvu. Pa ne rukovodi Đilas postupkom protiv sebe. Zašto sudija koji vodi postupak nije isključio javnost, makar kad je bilo izvođenje tog dokaza. Ja sam mislio da se ona  razume samo u aerodrome, a ona evo zna i pravo.

Moram da kažem da sam se ja i kao čovek u godinama i kao advokat svakojakih gluposti, drskosti i bezobrazluka u životu naslušao, alo ovo što ova politička protuva reče, do sada ne čuh i pitam se do kojih visina može da ide ona sintagma „Politika je kurva“. Po njoj, uznemiravanje dece u političke svrhe je dozvoljeno, a njihova odbrana nije, jer je to zloupotreba dece u političke svrhe. 

 

Slučaj Zagorke Dolovac, državne tužiteljke, je obrnut. Ona se ne razume ni u posao koji obavlja, pa kad Marinika Tepić, zamenica predsednika stranke Slobode i pravde, pokušava da joj uruči ugovor o proneveri državnih (dakle, narodnih – naših, para) ona uporno odbija da to  primi sa obrazloženjem da ne želi da se bavi politikom. Ona se drži onog seljačkog – kad na selu neka lopina zaglavi zatvor pa njegove pitate – zašto?, oni kažu – nešto politički.

Ja nisam neki pobornik performansa – ono ispred Telekoma nije bio performans već javna konferencija za štampu, ali smatram da ako tužilaštvo uporno odbija da postupi po sada već opšte poznatoj krađi većeg obima – evo sad čusmo iz prve ruke i razlog, jer ne želi da se upušta u politiku, onda su svi načini uručenja krunskog dokaza o tome, dozvoljeni. Ja sam učio iste škole kao i Zagorka Dolovac i moram da kažem da sam zapanjen i ponašanjem tužilaštva i ponašanjem Zagorke Dolovac koja je na njegovom čelu. Znam i šta je princip subordinacije – da su niža tužilaštva dužna da postupaju po stavovima višeg tužilaštva i da je moj jedini komentar na to da se vlast tu  fenomenalno setila.

A da bi i vama to bilo jasno, pronađite negde na internetu facu Zagorke Dolovac. Mislim, da kad ova nepogoda prođe, njenu sliku treba objaviti na svim pravnim fakultetima u zemlji, kao svedočenje o nekim proteklim vremenima. S druge strane, svo divljenje pravosudnim organima ove vlasti koji su uspeli da takvu osobu pronađu i na tako važnu državnu funkciju postave.

Komentari

Komentari