Opančar agencija javlja - Nestanak struje na Divčibarama i pameti u Vrnjačkoj banji

Maj 2018. – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je drugog dana zvanične posete Azerbejdžanu, počasni doktorat Azerbejdžanskog univerziteta za jezike u Bakuu i u toj ustanovi otvorio Centar za srpski jezik i kulturu. Tom prilikom Predsednik Srbije se zahvalio na ogromnoj časti učinjenoj Srbiji i njemu lično i rekao da će on i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev učiniti sve što je u njihovoj moći da približe dve zemlje, da uzajamno investiraju jedna u drugu, što će znaćiti bolji život za njihove građane (N1 prema vesti agencije Beta).

Po povratku iz Azerbejdžana Vučić je izjavio „da će u narednih desetak dana u Srbiju doputovati delegacija Azerbejdžana kako bi razmotrila mogućnosti za investicije” i napomenuo da Azerbejdžan ima velike investicije u Rusiji, da je u Crnu Goru uložilo više od pola milijarde, a u Turskoj čak 13 milijardi dolara (Blic online 21.05.2018).

Gospodine Predsedniče, bravo!

Avgust 2014. – „Najmanje 18 žrtava sukoba Azerbejdžana i Jermenije. Povremenih oružanih incidenata bilo je u protekle dve decenije, da bi prošle sedmice buknuo najžešći sukob otkako je 1994. godine završen građanski rat”. (agencije Fonet/Tanjug).

19. Jul 2020.  – Azerbejdžanski portal Haqquin.az. javlja da je u velikom napadu jermenskih snaga, koji je započeo 12. jula i trajao 4 dana, korišćeno oružje iz Srbije, te da će Baku tražiti o tome zvanično objašnjenje od Srbije (portal Direktno).

20. jul 2020. – Kako javlja radio Slobodna Evropa, Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana pozvalo je na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović i o tome zatražilo zvanično objašnjenje Srbije.

Zvanično objašnjenje u takvim situacijama treba da da Vlada, a ona se ne oglašava. Ministar trgovine Rasim Ljajić, izjavljuje za radio Slobodne Evrope da je moguće da je sporno oružje u Jermeniju izvezeno pre pet godina, ali ne preko državne firme Jugoimport – SDPR, već preko nekih privatnih izvoznika oružja. To obrazloženje očigledno ne zadovoljava azerbejdžansku stranu, jer oni znaju – to mogu da se uvere jednostavnim uvidom u srpski propis, da dozvolu za izvoz oružja – i za državne firme i za privatne izvoznike, u svakom konkretnom slučaju izdaje Vlada Srbije, na osnovu prethodnog mišljenja Ministarstva odbrane, Ministarstva policije, Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva trgovine, a ako u konkretnom slučaju neka od tih dozvola fali, Vlada može, imajući u vidu konkretne okolnosti slučaja, da izda dozvolu i bez toga, tako da to objašnjenje može da posluži samo za domaću upotrebu.  

Nije poznato da li je u konkretnom slučaju neka od pomenutih saglasnosti nadležnih ministarstava falila, ali fakat jeste da je takva dozvola Vlade morala biti data, a to što je data privatnoj  a ne državnoj firmi je apsolutno irelevantno.

A onda na scenu stupa ON da objasni slučaj – Zašto ON, to nije u nadležnosti predsednika države, već predsednika vlade, ali ON kao da veli – neka ja ću to bolje, verovatno i zato što je 2015. godine ON bio premijer, a ne Ana Brnabić, i objasnio je – dozvolu za izvoz spornog oružja izdala je “ona vlast” na čelu sa Borisom Tadićem. Maše nekim papirom, evo to je taj dokument, ima i pečat!

Oglašava se Boris Tadić, objašnjava da taj papir koji Vučić pokazuje nije papir kojim je izdata dozvola za izvoz spornog oružja, nudi čak i tv duel, objašnjava to potom i tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, ali Vučić se na to ne obazire. Umesto toga, dodatne argumente daje na improvizovanoj konferenciji za štampu: Javlja se glas, očigledno iz klase – Draga Goco/Poštovana Barbara: – “Što ste vi onda glavni krivac za problem oko Azerbejdžana …?” – Evo da vam ja kažem, odgovara Vučić – Čuo sam da je pre neki dan nestala struja na Divčibarama i da su iz tri sobe skočili i rekli – majku mu…onom đubretu Vučiću, tako da sam ja kriv i kad nestane struja, kriv sam i kad udari grad, što ne bih bio kriv i za dokument koji potpisuje Mirko Cvetković!

Ne bih da ovde ponavjam propis koji sam gore objasnio, jer siguran sam da i Vućić, “najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu”, to zna. Ovde ću dodati još samo to, da taman da je i tako, a nije, Vučić je na vlasti već osam godina i mogao je, da je hteo, taj dokument koji je potpisala prethodna Vlada da ukine i pre i posle posete Azerbejdžaniu – ali to nije učinio, valjda, zbog ogromnog poštovanja prema prethodnoj vlasti, tako da me, posle ovog objašnjenja, plaši sudbina spomenika podignutog u Tašmajdanskom parku predsedniku prijateljske zemlje Azerbejdžan – koja nije ptiznala Kosovo, koja je slala pomoć za vreme korona virusa … koja se u svemu odnosila prema Srbiji kao prijateljskoj zemlji. Sumnjam da će kao opravdan razlog prihvatiti to da je izvoznik spornog naoružanja bio jedan od glavnih finansijera SNS-a.

* * *

Nije poznato da li je došla struja na Divčibarama, ni kada će, ali posledice toga su se osetile čak u Vrnjačkoj Banji. U zaštićenoj zoni, na svega 6 metara od jednog od glavnih izvora mineralne vode Snežnik (zaštićena zona je 300 metara – kažu da tu ni budak ne sme da se pobode) niče višespratni stambeni objekat čiji je investitor brat od strica, poznatog funkcionera SNS-a, mog omiljenog lika Bimboja – meštanina Vrnjačke banje (po rođenju, sada je i on Beograđanin), nesmenjivog direktora Koridora Srbije, aktera spornog udesa na doljevačkoj naplatnoj rampi kojom prilikom je jedna nevina osoba izgubila život. A Snežnik je upravo zbog pojave fekalnih materija usled nedozvoljene stambene gradnje doskora bio zatvoren.

Dozvolu za gradnju izdale su lokalne vlasti Vrnjačke banje. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i veze – kome kao direktor Koridora Srbije pripada i Zoran Babić, osporava izdate dozvole, postupak je u toku, a Babići i dalje grade.    

Za neupućene: Vrnjčka banja je po broju noćenja nosilac titule Kraljice turizma, čak i u vreme one šire Jugoslavije, jer tamo sezona traje preko cele godine. Sada stižu vesti o iseljavanju građana iz Vrnjačke banje, ali šta je to prema političkoj gromadi zvanoj Zoran Babić.

Nije poznato kakve veze ima nestanak pameti u Vrnjačkoj Banji sa nestankom struje u Divčibarama, o čemu je gore bilo reči. Samo za sada – iskreno se nadam! 

Dragiša Čolić, 10.08.2020.