Opančar agencija javlja - O labudima i ostalom zverinju

O labudima i ostalom zverinju – Bio sam u dilemi da li da pišem libretto za balet Labudova pesma, jer vlast je ozbiljno uzdrmana aferama koje je opozicija pokrenula, a na koje nema razuman odgovor – afera Krušik, Jovanjica, Megatrend i urušvanje kompletnog obrazovnog sistema, ili za novo čitanje Labudovog jezera. Naravno da bih rađe pisao o onom prvom, ali me plaši da to vreme još nije došlo, naročito ako se imaju u vidu poslednji, pomalo trapavi potezi opozicije – dešavanja u Demokratskoj stranci i Obradovićev performans ispred Skupštine, no to su teme koje zaslužuju  poseban prostor, tako da ću ovde ipak o onom drugom – libretto za novo čitanje Labudovog jezera, ali tu moram da budem oprezan – šta ako se naljuti Petar Iljič Čajkovski, pa me tuži za plagijat. Ne bih da kroz to prolazim kao onaj Mali. Zovem Dragana Markovića Palmu da pitam koliko godina ima Čajkovski i da li je još živ, kontam ako je bio mali u vreme Šopena i Betovena, možda mu je pored Cece, svirao i Čajkovski, ali on neće da mi se javi – kaže mi njegova sekretarica da je ljut, jer sam pisao neke tekstove pod naslovom dok Palma njiše grane, pa se on u tome prepoznao i poručuje mi da će on još dugo da njiše grane. Ne bih da ga dalje ljutim, bolje je biti mudar nego pametan – 7% - gore dole, Čajkovskog, neće to niko primetiti, pa da krenem od podele uloga.

Kraljicu labudova bi igrala Ana Brnabić kao Aleksandar Brnabić, dok bi ulogu princa, njenog sina, poverio mladoj naprednoj zvezdi Vladimiru Orliću, trenutno na funkciji zamenika onog čuvenog Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke, koji me vazda razveseli kad god u Skupštini počne nešto da objašnjava, ali mi u poslednje vreme odaje utisak da je nešto umoran – da li od silnih honoratnih predavanja koje drži po školama svih nivoa, od osnovnih do viših, o svim temama, po principu – ako nešto ne znaš, kaži nešto slično, ili je deprimiran zbog snažnog naleta njegovog zamenika, gore pomenutog Vladimira Orlića, kome ne smeta što dolazi iz pozadine Aleksandra Martinovića i “svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje” (opet Kusturoica iz filma Sjećaš li se Doli Bel, koji je po svemu sudeći i bio ptreteča Srpske napredne stranke).

No da se vratim na Orlića. Njega u poslednje vreme onaj najnapredniji baš forsira, ni Đuka moler mu nije ravan. Njih dvojica su, kao reprezenti naprednjaka učestvovali i u onom nedavnom performansu o unapređenju izbornih uslova, koji je u nekoliko sesija održavan na Fakultetu političkih nauka. Video sam ga i u ulozi domaćina prilikom nedavne posete Evropske napredne partije koju je predvodio gospodin Veber, ali sam se za  njega definitivno odlučio kad sam ga pre neki dan čuo prilikom obraćanja novinarima u Skupštini Srbije kada je održao bukvicu Javnom tužilaštvu koje, kao što je opšte poznato ne radi svoj posao i upitao ih šta čekaju sa pokretanjem postupka protiv "paklene četvorke", Dragana Đilasa, Marka Bastaća, Vuka Jeremića i Miroslava Aleksića, iako su protiv njih podnete mnoge prijave za različita krivična dela, verifikovana na najvišem mestu, ali reakcije tužilaštva nema! U svemu tome posebno me je fascinirao njegov stav kada se, odlučno izgovorivši navedeno, demonstrativno okreće i sa rukama – da izvinete, na dupetu, napušta i novinare i hol u kome je ovaj performans odigran.

Ulogu prinčevog druga bih poverio Đuki moleru. Tu nisam imao nikakvu dilemu, jer njih dvojica – Vladimir i on, već zajedno nastupaju u mnogim zajedničkim ptredstavama.

Učitelja bi mogao da igra onaj gore ražalovani Aleksandar Martinović, koji i onako izigrava učitelja po mnogim školama u Srbiji, htedoh reći u kraljevini.

Ulogu čarobnjaka bih poverio Muharemu Zukorliću, vlasniku neakreditovanog univerziteta u Novom Pazaru, koji nekim čudnim čarobnim umećem postade predsednik skupštinskog odbora zsa nauku i obrazovanje, s tim što bih u scenariju – da se Čajkovski, koga bi igrao Palma, ne seti, obrnuo stvari, tako što bi taj zli čarobnjak pretvorio gore pomenute labude u kraljevske zvaničnike, a ne obrnuto. Za svaki slučaj promenio bi mu i ime u – kardinal Rišelje.

 Koja bi to kraljevina bila kad na dvoru ne bi bilo zabavljaača koje tamo pogrdno zovu – dvorske lude. Tu zaahtevnu ulogu poverio bih u tim stvarima najiskusnijem – Marijanu Rističeviću, a kad smo već kod dvora trebala bi tu da bude i neka dvorska dama, s tim što se tu odlučno ograđujem od skaradnog zapadnog naziva - kurtizana. Dakle, ulogu dvorske dame i ovde bih poverio onoj najiskusnijoj – Maji Gojković, koja je – što se zna, promenila sedam političkih partija.

Vulina bih za sada ostavio na poljoprivrednim radovima uzgoja organske hrane za kraljevinu, s tim što bi mu na premijeri uručio i povelju sa nekim labudovim odličjem – pogađate kojim.

Saga o prodaji Megatrenda - deo treči – Sve ono što ste pročitali u prvom nastavku o prodaji Megatrenda, a što je potom u drugom nastavku bilo dovedeno u pitanje – otkrićem da je u pitanju fatomska prodaja fantomskom nemačkom konzorcijujumu koji postoji samo na internetu, demanovano je u trećoj epizodi priznanjem onog najvažnijeg – vlasnika Megatrenda, Miće Jovanovića, da je raskinuo ugovor o prodaji Univerziteta. U intervjuu koji je tim povodom dao – a na pitanje reportera kako se njemu – predavaču poslovnog prava, na tom poslovnom univerzitetu, moglo desiti da posle “devetnaest meseci pregovora” on i njegov pravni tim budu obmanuti, Mića Jovanović je dao uverljivo objašnjenje – bili smo omađijani slatkorečivošću i elokvencijom nesuđenog kupca, gospodina Đorđevića, što za sve one koji su imali prilike da vide lik gospodina Đorđevića deluje apsolutno opravdano.

Dragiša Čolić, 8.12.20119.