Opančar agencija javlja - Sto godina, devedeset groša*

*“Sto godina, devedeset groša“ je stara narodna izreka kojom se želi reći da neko vazda radi istu stvar na isti način, bez očekivanih rezultata. 

* * *

Najpre sam naišao na izvanredan tekst Slobodana Antonića “O kompradorskim grabljivcima” (portal Koreni – list Srba u rasejanju, 5.11.2020), i prva impresija mi je bila – To je to! Podeliću ovaj tekst i jedno vreme  neću ništa objavljivaati na mom fb profilu da ga što više mojih prijatelja  (1.127 do sada) vidi – autor hirurški precizno, uz navođenje citata i ukazivanje na njihove izvore, opisuje likove sa naše političke scene od kojih su neki doskora bili i veliki borci za demokratiju, a sada su iskoristili „transfer sezonu“ i – kao i mnogi pre njih, prešli na drugu stranu, da se tamo bave „primenjenom demokratijom“.

Slobodan Antonić je čovek zavidne biografije i zavidne reputacije – redovni profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, angažovani društveni radnik, osnivač nevladine organizacije Transparentnost Srbija – „nestranačke i neprofitne organizacije usmerene na borbu protiv korupcije u Srbiji”, kolumnista, „political scientist” (politički naučnik) ...

A odustao sam od toga kad sam na kraju teksta naišao i na ovo:

“Jer , da li ste videli – niko iz građanističke Srbije nije napisao ništa protiv Čomićkinog renegatstva. - Svi su, kao po komandi, jurnuli da rastržu Dmitrovića (proglašen je „osvedočenim antisemitom“, jer se, o užasa, svojevremeno  usudio da kritikuje Filipa Davida), dok je za Čomićku odmah naređeno – ćutanje (ovde  ili  ovde), a počele su već da stižu i  pohvale.“

Gospodine Antoniću, niste u pravu. U građanskoj Srbiji ima još mnogo ljudi koji pišu u tome, ali ih vi sa akademskih visina na kojima ste ne primećujete. Ni vi, ni lideri političkih stranaka, na primer, kojima je važan jedino međusranački rejting sa koga će startovati kad jednog dana dođe do pada ove vlasti. A to je velika šteta. Ti ljudi koje pominjem nemaju drugi način da se iskažu sem na društvenim mrežama. A fenomen društvenih mreža je u tom smislu od izvanrednog značaja. Njegovi kapaciteti su ogromni. Neću Vas da podsećam – sigurno ste to pratili, koju su ulogu imali „žuti prsluci“ u Francuskoj u pokretanju talasa društvenih promena. Svaka čast Vama, Siniši Kovačeviću, Nikoli Koju, akademiku Dušanu Teodoroviću ... na iskrenom angažovanju, ali vaše angažovanje na samo takav način ostaje u okvirima elitnog akademizma koji ne pokreće mase, a one su na društvenim mrežama i to više na fejsbuku nego na twiteru, jer tviter je medij za javne ličnosti koje imaju šta da saopšte drugima, a fejsbuk ima više i bolje mogućnosti da najširem društvenom auditorijumu saoopšti ko su uistinu Gordana Čomić, Aleksandar Martinović, Nebojša Bakarec ... ono što je predmet Vašeg teksta i ti ljudi to svakodnevno rade.

Gospodine Antoniću, ja sam jedan običan građanin – dozvolite da se i ja predstavim, ponosan na svoju bogatu i uspešnu radnu karijeru u privrednoj oblasti – nikad na „državnim jaslama“, sada i advokat – kažu i tu uspešan, „na kraju puta“, jer čak ni to u ovoj lepoti koja nas okružuje ne želi više da bude, koji ne zna šta znači „građanistička Srbija”, kao što ne želi da zna ni šta su “prvosrbijanci” I “drugosrbijanci”, pa bih Vas zamolio da u daljoj konverzaciji ostanemo na opšte poznatom terminu – građanska Srbija, jer one o kojima ja govorim te akademske finese ne interesuju.

Vidite, Gospodine Antoniću, kad sam pročitao Vaš tekst o kome je ovde reč, potražio sam Vas na fejsbuku u želji da Vam pošaljem „zahtev“ da me prihvatite za prijatelja, ali tamo Vas nisam našao iz čega zaključih da se i na Vas odnosi ono što gore rekoh i koja korist od toga što – za Vašu informaciju, ja već deset godina pišem o tome, što sam do sada o tome objavio četiri knjige, koje besplatno delim prijateljima i što sam na portalima Koreni i Konkretno, na primer, za manje od dve godine objavio oko dvesta tekstova – čuli ste za te portale, oni svakako ne bi objavili toliko toga da u tome nema i nečeg korisnog. A nisam ja jedini koji i na fejsbuku sve to objavljuje, ali ne vredi da Vam ih pominjem, jer Vi svakakako niste čuli za Zizu Mitić iz Kruševca, za Anu Pejović, za Milorada Ćosića, Bracu Markovića i mnoge druge koji su svojim pisanjem – i svojim brojnim prijateljima i pratiocima u stanju da budu inicijatori nečeg svrsishodnog, kada bi imao ko da ih prihvati.

Vi verovatno niste čuli ni za Olgu Tomović koja vodi portal Konkretno – Zdrav razum i javna kritika, koji je prema poslednjim objavljenim podacima imao pteko 9.000 članova. Priznaćete da je to ogroman potencijal za ovo o čemu govorim.

Vidim da i Vi ponkad pišete u Korenima, ali da li znate i za Nikolu Janića, našeg čoveka – delotvornog patriotu za razliku od brojnih verbalnih patri(j)ota, entuzijatu, osnivača i vlasnika Korena, koji već pedesetak godina živi u Švedskoj i odatle vodi Korene. A Koreni su danas na listi američkog sajta Alexa.com koji meri popularnost portala u svetu najbolje rangirani srpski portal te vrste, kako od ovih u zemlji tako i od onih u inostranstvu. Sa tog portala brojni drugi portali naših ljudi u dijaspori preuzimaju tekstove. Čoveka stigle godine, pa hoće za života da zbrine to svoje čedo – besplatno, uz samo jedan uslov: novi vlasnik ne sme da mu promeni fizionomiju – Ne javlja se niko! Da li je to naša opšta boljka, gospodine Antoniću.

Ti portali iz dana u dan objavljuju tekstove o junacima Vašeg teksta o kome ovde govorimo, a Vi kažete „da niko iz građanističke Srbije nije napisao ništa protiv Čomićkinog renegatstva”. Šta je u pitanju neinformisanost ili neka nova gradacija u okviru građanskog bloka – „građanistička Srbija“, koja ne komunicira sa građanskom Srbijom. Ako je u pitanju ono prvo – lako je, ukucajte na bilo kom od pomenutih portala imena likova pomenutih u Vašem tekstu, pa ćete se uveriti u suprotno. A ako je u pitanju ono drugo – Ništa nam nije, al' leka nam nema!

Na kraju teksta, kažete i ovo:

„Nema nama sreće ni s ovakvom vlašću, ni s ovakvom opozicijom. Poredak je truo do korena, do elite. I sve dok tu elitu srpsko društvo ne uspe da pročisti, prebivaćemo i dalje tek u lošoj beskonačnosti…”

Slažem se – ako ovako ostane, da! Gospodine Antoniću, da li bi ovo o čemu ovde govorim pomoglo? Ako se slažete, podržite svojim autoritetom tu ideju u vašim radovima i tekstovima političke prirode.

Srdačno Vas pozdravljam,

Dragiša Čolić, 6.11.2020