Opančar agencija* javlja – „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo ...“

...je čuvena mantra iz kultnog Kusturičinog filma „Sjećaš li se Doli Bel“ iz 1981. godine, koju izgovara tada mlađani Slavko Štimac, a izvesni Tomislav Lovreković, koji se potpisuje kao autor filma „Meta porodica“ je oborio sve postojeće rekorde u napredovanju – od kako nam je ove napredne vlasti.

Tomo Lovreković je svojim konspirativnim radom otkrio novu pripremu atentata na predsednika i njegovu porodicu – ne bih znao da vam kažem koju po redu, zabrojao sam se negde oko broja 99. I ne samo otkrio, već i film o tome snimio. Kažu da je već i prikazan u bioskopu Pink. Uh jbt! Šteta! Volim trilere, posebno one sa konspirativnim sadržajem – a ovde su čak i dokazi konspirativni (da se ne bi otkrivali metodi delovanja opozicije koja je namerila da jednim potezom skonča ne samo Vučića i državu, već i njegovu porodicu), ali u taj bioskop već duže vremena ne idem – nakotilo se tamo svakojako zverinje, od pacova do lavova.

Istini za volju nije ni bilo potrebe da to Tomino ostvarenje i gledam, jer sam relevantne informacije o tome pronašao u provladinom listu Alo:

“Pogledajte 20 minuta ISTINE o napadima na porodicu predsednika Vučića

Autor filma, bivši učesnik pokreta Otpor, novinar i građanski aktivista Tomislav Lovreković otkriva ko i kako pokušava da sruši Vučića i Srbiju.

U autorskom filmu bivšeg učesnika pokreta Otpor, novinara i građanskog aktiviste Tomislava Lovrekovića saznajte istinu o napadima na porodicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o zaveri koja za cilj ima da sruši našu zemlju rušeći jednog čoveka!

Lovreković u filmu otkriva ko stoji iza konstantnih napada dela opozicije i medija koji se nalaze pod njihovom uređivačkom kontrolom, na predsednikovog brata Andreja, sina Danila, oca Anđelka, pa čak i ćerku Milicu i mlađeg sina Vukana.

Autor objašnjava i kako se dogodilo da deo države učestvuje u rušenju države i kako je postalo legitimno da porodica Vučić svakog dana, 24 sata bude meta.

Lovreković konstatuje da su protivnici Vučića i Srbije, svesni činjenice da ne mogu politički da ga poraze, našli njegovu “slabu tačku”, a to je, kao i svakom normalnom i pristojnom čoveku u Srbiji – porodica.

Ko su zaverenici? Lakše je odgovoriti na pitanje: A ko nisu? Neki ministri, oni koji se preko dana kunu u Vučića, a preko noći mu rade o glavi, pojedine strane diplomate, otuđeni delovi MUP-a, tajkuni kojima država više nije igračka u rukama, kriminalni klanovi sa ogromnim ambicijama, susedne države i kvazidržave. Sve to, međutim, ne bi moglo bez medija, navodno nezavisnih i navodno istraživačkih – objašnjava autor u filmu.

Kako izgleda sistem u sistemu, hiljade i hiljade sati prisluškivanih razgovora predsednika Srbije i članova njegove porodice i naposletku, plan da san o državnom udaru pretvore u javu, pogledajte u autorskom filmu “Meta porodica” bivšeg učesnika pokreta Otpor na početku teksta.”

* * *

Drugim rečima, sve ono što opozicija iznosi – ne puca, nego iznosi, uključujući tu i afere koje sama vlast otkriva u svojim sopstvenim redovima (prisluškivani telefohski razgovori, otuđeni delovi MUP-a, saradnja sa kriminalnim klanovima), pojedine strane diplomate, države i kvazidržave, sve je to naša opozicija uspela da okupi i snažno udara po Vučiću, njegovoj porodici, a samim tim – podrazumeva se po Tominom filmu “Meta porodica”, i na Vučićevu državu!

Mašala! Da nam Toma to ne otkri, ne bismo ni saznali koja je snaga ta naša opozicija. A mi uvrteli u glavu da nam Vučić & Co, rade ovo što nam rade, jer nam opozicija nije nizašta.

Bilo kako bilo, fasciniran navedenim uradkom Tomislava Lovrekovića, pokušao sam da saznam ko je ta individua. Prvo što mi je palo u oči, beše tvrdnja u citiranom prikazu filma “Meta porodica” o Tomislavu Lovrekoviću “ kao bivšem učesniku pokreta Otpor”. Vidim fotografije relativmo mlađeg čoveka, rekao bih tridesetih godina, potom pronađem i da je rođen krajem 1988. godine – dakle danas tek navršenih 33, a učesnik pokreta  Otpor  koji je  delovao za vreme Miloševića – dakle u periodu 1991. – 2000. godina, kada je TL imao 3 – 11 godina!  U sunce ti! što bi rekla ona dva glumca – zozona u kladioničarskim tv reklamama (zarekao sam se da ću ih pominjem sve dok se te idiotarije na maknu sa televizije), pa ovome ni Boško Buha iz Čopićevih romana iz Drugog svetskog rata nije ravan.

Potom naiđem i na podatke o njegovoj burnoj političkoj prošlosti – najpre kao ljutog opozicionara. Bio je, kažu, član LDP-a, sve dok nije “klepio” (šta god to značilo) neki kompjuter pa su ga odatle izbacili. Bio je i član Lige vojvođanskih Mađara (LVM) – ne nađoh da li su ga i odatle izbacili, li ih je sam napustio, mada mi ime – Tomo Lovreković, pre kazuje da je njegovo poreklo ili poreklo njegovih iz severozapadnih krajeva naše bivše otadžbine – tamo odakle su i naši poznati narodni poslanici Marko Atlagić i Nebojša Bakarec, te da je to jedna ista fela. 

Bio je i član udruženja građana Pokret.  Iz tog perioda, 2015. godina, posebno je karakterističan njegov stav prema seksualnom statusu Aleksandra Vučića – u jednom gostovanju u emisiji  Press presek, na  tv Kanal-u 9, na pitanje voditeljke o slobodi govora, raskopčao je košulju i pokazao majicu na kojoj je pisalo – Vučiću pederu!        

Kad je o seksu reč, posebno je bio okupiran Marinikom Tepić. Navodno, ona je njega spopadala, ali on se nije dao, a kad više nije  mogao da se brani, snimio je – i javno prikazao, video spot pod naslovom Marinika shvati neću ti dati. Marinika ga tužila – ne zato što neće da joj da, već zato što je seksualno uznemirava i on odleežao 30 dana u zatvoru. Pošto u sudskoj praksi nije zabeležen slučaj da je neko osuđen zato što nekome nnije hteo da da, ostaje sumnja ko je koga tu seksualno spopadao.  

Bilo kako bilo, izgleda da je taj kratkotrajni boravak u zatvorskoj vaspitno-obraazovnoj ustanovi, sudbonosno delovao na dalju političku, istraživačku, a evo i umetničku karijeru Tomislava Lovrekovića, pa su ga tako naprednog zapazili i oni koji su za to nadležni. Ubrzo je postao direktor Centra za medijski monitoring. Iz tog perioda – perioda “medijskog analitičara”, 2018. godine,  usledila je njegova studija o načinu izveštavanja medija u Srbiji po kojoj u Srbiji nema cenzure medija, te da je što se toga tiče sve u najboljem redu.

Interesanntna je i jedna od njegovih najnovijih objava na strani njegovog fejsbuk profila – uslikan formular pristupnice SSP-u, stranci čiji je lider Dragan Đilas, a njegova opsesija Marinika Tepić, podpredsednik, što bi valjda trebalo da znači da je on ustvari član te stranke, te da je i film Meta porodica ustvari produkcija Dragana Đilasa, snimljen u želji da se diskredituje vlast. A to verovatno zbog toga što su posle žestokih kritika iz zemlje i inostranstva – da je u zemlji u kojoj se politički atentati dešavaju, pominju  se i Ćuruvija i Oliver Ivanović, objavljivanje tog filma ustvari crtanje mete na čelu političkim protivnicima, koji se označavaju kao zaverenici protiv Aleksandra Vučića, njegove porodice i “njegove” države. Naravno, usledio je demanti SSP-a u kome se kaže da se  članom SSP-a ne postaje popunjavanjem formula pristupnice, već odlukom o prijemu, upravo zbog toga da se takvi kao što je Tomislav Lovreković, koji nikada nije bio niti će ikad biti član te stranke, ne bi uvukli u stranku. Izgleda da je Tomislav Lovreković, za vreme boravka u gore pomenutoj zatvorsko obrazovnoj  ustanovi stekao i određena znanja o konspirativnom radu, o čemu je dokaz i film Meta Porodica. Ta obuka je očigledno bila manjkaava, jer kako objasniti da TL, član SSP-a, rastura javno obraćanje Marinike Tepić, podpredsednice svoje stranke, tako što je gađa živom kokoškom, a ta manjakavost ide ide na dušu ne samo njemu, već i instruktorima i producentima ovih dešavanja.

* * *

Dragi čitaoci nije lako dati zaključak o tako kompleksnoj ličnosti, kakav je Tomislav Lovreković, pa ću vam umesto toga ispričati, jedan stari, ali prigodan vic.

Dogodilo se u jednoj psihijatrijskoj bolnici da kao rezultat nemara bolničkih čuvara, na ulicu  izađe  243 paacijenta. Zbog straha šta bi se sve moglo desiti, problem je zahtevao hitno rešenje. Direktor je pozvao doktora koji je poznavao odbegle pacijente, da smisli način kako da ih vrati u bolnicu. Doktor je zamolio neke od bolničkog osoblja da stanu iza njega u kolonu i da ga prate. Izašli su na ulicu ispuštajući zvuk lokomotive. I bolesnici su počeli da se priključuju voziću, pa su tako ušli i u bolnicu. Međutim pojavio se problem – kad su ih prebrojali, umesto 243, bilo ih je 612!

*U mom selu ima jedan opančar.       

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić