Opančar agencija* javlja – To je nešto politički

Kad na selu neko napravi neko sranje – ukrade kokošku, na primer, pa zaglavi u zatvor, njegovi, kad ih pitate – zašto?, obično kažu – nešto politički. Tako i gradonačelnik Beograda, Alekdsandar Šapić, koji je u sred Beograda, na Bežanijskoj kosi, izgradio kućerinu od preko 400 kvadrata, protivno svim urbanističkim i građevinskim uslovima, dakle i bez odgovarajuće građevinske dozvole, a potom je tu zgradu i legalizovao – samo mesec dana po prelasku u SNS, mimo propisanog postupka i bez potrebnih dokaza koji se traže za ostale građane ove j..... zemlje, što je važećim propisima definisano i kao krivično delo, kad ga  pitaju – kako?, on kaže da neće da odgovara na politička pitanja – „Nemam nameru da se pravdam na optužbe koje su od početka politički instruisane“, reče – kod toliko evidentnih dokaza, Aleksandar Šapić i „ostade živ“, odnosno čitav, a takav će i ostatti u našoj današnjoj političkoj i pravosudnoj situaciji. 

Valja reći da je Šapić opisanu nekretninu izgradio na teritoriji opštine Novi Beograd, čiji je predsednik u to vreme bio, a prema važećim propisima upravo su inspekcijski organi te opštine bili dužni da sprečavaju nelegalnu gradnju na svojoj teritoriji, iz čega bi se moglo iznaći i krivično delo trgovine uticajem, ako jednog dana tužilaštvo i sudovi počnu i da primenjuju donete propise, a ne samo da ih prezentiraju Evropskoj uniji kao dokaz o napretku u oblasti pravosuđa.

Ako se sve ovo ima u vidu, onda ne čudi ni odgovor Šapića prilikom inauguracije na mesto gradonačelnika Beograda, kad povodom pitanja opozicije – da li će biti porušeni bespravno podignuti objekti na savskom priobalju, zoni zabranjenoj za izgradnju jer se sa tog područja Beograd cnabdeva vodom, kaže – Možemo da pokušamo i da odemo tamo zajedno, ali videćete kako ćemo da prođeemo! I zaista možete li da zamislite situaciju da Šapić ode na Savsko priobalje i zahteva rušenje tih objekata, a njihovi vlasnici ga zapitaju – Predsedniče, jeste li porušili i svoju kuću, zajedno smo to gradili u vreme kad ste vi bili predsednik ove opštine!

A valja reći i to da je Šapić, što bi fudbaleri rekli, za vreme prethodnog prelaznog roka – izborne kampanje, zaključio dobar ugovor – mesto podpredsednika SNS, poziciju gradonačelnika Beohgrada, legalizaciju gore opisane nekretnine i očigledno – aboliciju od krivičnog gonjenja, a uz to i pravo na javno iskazivanje budalaština, jer kako drugačije tumačiti njegovu odbranu „Nemam nameru da se pravdam na optužbe koje su od početka politički instruisane“, do najobičnijom budalaštinom, ako se zna da je sve što opozicija zamera vlasti – u svetu pa i kod nas, političke, a ne kulturnno zabavne ili obrazovne prirode.

Rekoh da je to praksa i u svetu, pa da to i ilustrujem na jednom primeru iz vremena kad sam radio u Engleskoj:

“Najdžel Loson je bio Ministar finansija u Vladi Margaret Tačer – Chancellor, kako to oni zovu. Drugi čovek u Vladi. Radio je svoj posao jako dobro, pa je te godine, negde krajem osamdesetih, bio čak i kandidat za crvenu vrpcu koju su u znak priznanja dobijali najuspešniji ministri finansija u tadašnjoj Evropskoj zajednici. Svi oni imaju neke kuće u kantri sajdu (nešto kao Toma u Bajčetini), pa tamo obično idu za vikend. I pomenuti ministar je imao tamo svoju porodičnu kuću – malo poveću, pa je jedan njen deo i izdavao – još od vremena dok nije bio ministar. A pošto je bio radoholik, uvek je nosio nešto od papira sa sobom, da čita za vikend. To nije ostalo nezapaženo nadležnim službama, pa su tražili da se na imanju Losonovih – u radnoj sobi Gospodina Losona, u cilju obezbeđenja, izvedu nekakvi dodatni radovi. On se naravno nije bunio – up to you!, radite što vam je volja. Sve je to regulisano određenim pravilima – i kako to treba da izgleda i koliko treba da košta. Kad je sve bilo gotovo, opozicija se pozabavila kalkulacijom troškova i zaključila da su radovi bili skuplji za čitavih 2-3 hiljade funti od cene po kojoj je to moglo da se uradi. Mr. Loson se branio da on niti je tražio da se ti radovi izvode, niti šta treba da se radi, niti je birao izvođača, niti se pogađao o ceni – sve su to radile druge Vladine službe. Nije se odbranio. Parlament, u kome je, naravno, većinu imala njegova Konzervativna stranka, ga je smenio s obrazloženjem da ako Ministar finansija nije našao za shodno da kontroliše te troškove, kako će da kontroliše državne troškove” (citat iz knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA, Dragiša Čolić, Beograd, 2012.)

To pomalo čudi, jer Alekdsandar Šapić je učen čovek – doktor nauka, sveže promovisan na poznatom Fakultetu za industrijski menadžment Univerziteta Union – Nikola Tesla u Mladenovcu, koji se nalazi na lokaciji još poznatijeg  rasadnika na putu za Aranđelovac – iz Mladenovca desno – u javnosti poznat pod nazivom – Fakultet na livadi iza jedne pumpe. Više o tome vidi u tekstu „Nova.rs na fakultetu gde je Šapić doktorirao: Spuštene roletne, nigde studenata“ od 1.feb.2022.

Tema doktorata je bila „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača.“ Autor ovog teksta je najveći deo svoje radne karijere proveo u spoljnoj trgovini – u praksi, uključujući i poslove autora, predavača, konsultanta ... i ne može čudu da se načudi da o interesima potrošača na ovoj složenoj temi piše, pa na tome i doktorira – što podrazumeva i istraživanja na velikom broju uzoraka, čovek sa iskustvom vaterppoliste koji se tim poslovima, koliko je poznato, u životu nije bavio, pa izražava ozbiljnu sumnju o svim okolnostima tog doktorandskog rada, koji bi po prirodi stvari trebao da u toj oblasti da i nešto novo.

Elem, da se vratim na početak. Da li je Aleksandar Šapić sa svim epitetima koji su ovde izneti, a moglo bi se još o tome, seljak. Ne, seljaci su ljudi koji žive na selu za razliku od građana koji žive u gradu. I jedni i drugi mogu da se ponašaju na seljačlki način. O tome je ovde reč.

*U mom selu ima jedan opančar.      

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić