Opančar agencija javlja - Vanredno stanje

Korona je stigla, uvedeno je vanredno stanje –  Neću ovde o tome da li je u postojećoj situaciji trebala (smela) da se donese odluka o vanrednom stanju ili odluka o vanrednoj situaciji, što su dve sasvim odvojene kategorije – i ko ih donosi, i kako ih donosi, i po merama koje se primenjuju i po sankcijama koje se izriču (vidi o tome tekst Rodoljuba Šabića objavljen na Peščaniku pod naslovom Stanje ili situacija, pitanje je sad, od 15.3.2020).

 Spadam u one koji pandemiju korone shvataju veoma ozbiljno, veliki sam protivnik neozbiljnog shvatanja ove pošasti – kako je u početku bilo, i prethodnu napomenu nikako ne treba shvatiti u smislu negiranja ili neprimenjivanja mera koje su uvedene. Suština je u tome da i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kojim je regulisana vanredna situacija, takođe raspolaže dovoljnim (i dovoljno strogim) aresenalom mera koje bi se u nastaloj situaciji mogle primeniti, jer je taj zakon za takve situacije i donet.

Napomenuo bih takođe da ova pošast nije politički obojena, te da bi, dok ona traje, trebalo zaboraviti na političke razmirice između vlasti i opozicije i to bi podjednako moralo da važi i za jedne i za druge – ako su u antičkoj Grčkoj prekidani ratovi za vreme olimpijskih igara, mogao bi i ovde taj rat da bude prekinut. To naravno ne znači da pojave te vrste ne bi trebalo kritikovati, bez obzira sa koje strane dolazile.

No, da se vratim na mere koje su uvedene i koje, kao što rekoh, valja poštovati, što ne znači da one “u hodu” ne bi mogle da budu i dopunjavane, odnosno poboljšavane.

Pojavila se vest da zaposleni u javnim službama ne moraju da dolaze na posao, a tretiraće se kao da su na poslu, dakle i platu će da primaju. I niko ne bi imao ništa protiv te širokogrudosti koja se ispoljava prema njima – koji su u sektoru potrošnje, kada bi isti ili bar sličan tretman imali i oni koji su zaposleni kod privatnih poslodavaca – a koji su u sektoru proizvodnje iz čijih se poreza i doprinosa i isplaćuju oni iz javnih službi, jer su problemi dolaska i odlaska na posao, kao  svi ostali problem vezani za ovu pandemiju jednaki i za jedne i za druge. Nije dovoljan razlog što su oni u nadležnosti privatnih poslodavaca a ne države. Država se hvali budžetskim rezervama, daje donacije i “Kurti i Murti”, pa mogla bi iz tih rezervi, dok ovo stanje traje, da i privatnim poslodavcima da neke olakšice u vidu smanjenja nekih od fiskalnih obaveza, na primer.

Slično je i sa penzionerima – penzioneri ne moraju da plaćaaju komunalne usluge u ostavljenom roku – saopšteno je iz prve, ostali da – a i oni će, kao i penzioneri, da stoje u redovima i da se izlažu zarazi, pa će potom kad dođu kući da je prenesu i na penzionere.

Ili, registracija vozila – kažu da će policija tolerisati istek važeće registracije, ali – da li će i osiguravajuća društva tolerisati istek obaveznog osiguranje za štetu pričinjene trećim licima, koje se kao što je poznato, vezuju za trajanje registracije.

Ne znam da li je tačno da lekari i zdravstveno osoblje po bolnicama nemaju zaštitne maske, a aktivisti – mahom regrutovani iz redova vladajućih stranaka radi pomoći penzionerima, budu opremljeni kao da su Kinu krenuli, ali znam da se maske isporučuju samo “državnim” apotekama, a privatni apotekari ih nemaju čak ni za ličnu upotrebu, što je apsolutno nedopustivo, pa bi bilo interesantno znati ko je to smislio i ko mu je u tome pomagao (nisam ovo poslednje prepisao od Predsednika, koji ovo pre neki dan reče – ja sam to davno pre njega napisao iz čega zaključujem da me i on čita).  

Zašto je potrebno da kafići i restorani (sem onih koji su u sklopu smeštajnih kapaciteta) rade i dalje? Šta znači brojčano licitiranje – 100, 50 ili neki drigi broj gostiju i sad imamo pojavu da deca ne idu u školu već sede u kafićima.

Kako mediji prenose, Nemci su, na primer, u tom pogledu, znatno rigorozniji.

“Slobodno vreme: Kafići, klubovi, diskoteke i pabovi moraju se zatvoriti. Isto tako pozorišta, opere, koncertne dvorane i muzeji. To se odnosi i na sajmove, izložbe, bioskope, zoološke vrtove, kockarnice, kladionice i bordele. Igrališta za decu će takođe biti zatvorena.”

Opravdano je od najviših državnih zvaničnika – Predsednika, Ministra unutrašnjih poslova i drugih osuđena vest koju je navodno plasirao Boško Obradovič,  jedan od opozicionih lidera , da se negde na Avali gradi šatorsko naselje za smeštaj obolelih od korone. Ta vest je glupa, ko god da je u pravu – Boško Obradović, ako to nije tačno, a vlast ako je tačno, jer ako se čak i ukaže potreba za nečim takvim, poljske bolnice se u ratnim uslovima – vanredno stanje je prvenstveno i namenjeno za ratne uslove, podižu jako brzo.

Na drugoj strani, niko iz vlasti da se oglasi povodom otvorenih pretnji “patriotskog” pokreta Levijatan, koji će kontrolisati čak i ono što se objavljuje na društvenim mrežama i – po svojoj proceni, odlučivati šta je patriotsko a šta nije, te u tom smislu, a u saradnji, kako kažu, sa policijom lišavati slobode one nepodobne. Hoću li ja, nakon ovog teksta, na primer, da strahujem da će me Levijatan posetiti i lišiti slobode?

Mnogo toga još tu treba da se doradi i, kako rekoh na početku, bilo bi uputno da vlast tome pokloni odgovarajuću pažnju.

I na kraju da vas posle ovog sumornog prikaza malo razveselim jednom objavom koju sam video na fejsbuku – žao mi je što nisam upamtio ime autora, rado bi ga naveo:

Žali se jedna majka Ministru prosvete – Moje dete jutros nije moglo da pohađa prvi čas nastave organizovane preko RTS-a. Imamo jedan televizor u kući, a baba zasela, neće da propusti emisiju – Jutro sa Sarapom.

Dragiša Čolić, 17.03.2020.