Opančar agencija* javlja – Vuk Drašković, specijalac

Počinje da me smara ovo pisanje – kako li je tek vama. U pravu su oni koji kažu – u ovoj zemlji ko ne poludi, nije normalan. Ako još uvek ne verujete, pročitajte tekst Aleksandre Opalić – Kako je šizofrenija savladala Srbiju (Koreni, 6. oktobar, 2022). Svesrdno ga preporučujem. 

No, da se vratim na gore narečenog specijalca. Htedoh da napišem – Vuk Drašković, čovek za specijalne zadatke, ali neka ostane onako – specijalac, adekvatnije je. Specijalci su po pravilu i dobro plaćeni. Ne mora direktno, može i posredno – na primer preko supruge, spisateljice (tako se pretstavlja na internetu – nisam ništa od nje čitao, pa nisam ni znao) eksperta za energente, koja je godinama član upravnog odbora Naftne industrije Srbije - NIS), za platu od cca 7.000 eura mesečno. Blago nama, dok nam brigu o energentima vode  Danica Drašković, spisateljica i Milorad Grčić, pečenjar (bivši direktor Elektroprivrede Srbije - EPS), nema nama zime za energente – sem eventualno tokom zime.

Opet se udaljavam od onog specijalca, Vuka Draškovića, koji je povodom 5. oktobra, jednog od najčasnijih datuma u novijoj istoriji Srbije, kada je narod tog datuma 2000. godine, izašao na ulice i zbacio sa vlasti kradljivce izbora – Miloševića i kompaniju, u intervjuu na tv N1, izjavio

„Nema 6. oktobra pošto ga nije ni moglo biti, jer je 5. oktobar organizovan od strane KGB-a, Udbe, JSO i zemunskog klana, mafijaša i ubica koji su sa liderima DOS-a, pre svega sa Zoranom Đinđićem, dogovorili da se ukloni šiljak te piramide - Slobodan Milošević, a da cela piramida ostane netaknuta i da oni dobiju neograničenu moć u Srbiji i to je trajalo sve do Đinđićevog ubistva, izjavio je kniževnik i lider SPO Vuk Drašković.“

I svašta je još u tom intervjuu ovaj „kniževnik i lider SPO” lupetao – književnik sa darom i neskrivenom željom falsifikatora naše tekuće i bliže istorijske prošlosti – lidera SPO, partije za koju retko ko veruje da još uvek postoji, sem za specijalne zadatke i apanaže koje se s tim u vezi dobijaju.

 

* * *

Da se vratim na sam početak – da smara me ovo pisanje i već sam bio doneo odluku da „o'ladim“ sa tim, kad eto ti opet njega – Vuk Drašković, najkontroverznja ličnost ove naše sadašnjosti, manipulator bez premca koji tu svoju odliku koristi i u pisanju i u politici.   

I to mi se ne dešava prvi put zaslugom tog istog čoveka. O tome sam još u uvodu moje prve knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd 2012 napisao), napisao:

„Mislio sam da bi tu mogao da bude kraj – treba nešto ostaviti i za profesionalne pisce, ali sam sasvim slučajno, negde 2007. godine, čuo na televiziji neke misli mog omiljenog lika Vuka Draškovića, kojima nisam mogao da odolim, pa sam morao još nešto da kažem. Taj deo sam nazvao O REVOLUCIONARIMA I JOŠ PONEČEM.“

Elem, ovo sada je drugi put – ni ovog puta nisam mogao da odolim. Što bi rekli – pustio bih ja njega, ali neće on mene, pa da o tome kažem još koju.

 

* * *

 

„5. oktobar organizovan od strane KGB-a, Udbe, JSO i zemunskog klana, mafijaša i ubica koji su sa liderima DOS-a, pre svega sa Zoranom Đinđićem,…” Ovde fali još samo ono – “I na kraju Džej”! 

KGB – koja bi logika bila da pad Miloševića organizuje “ruska BIA”, ako se zna da su posle tih događaja najbliži Miloševićevi – supruga Mirjana i sin Marko, svoje utočište našli baš u Rusiji!

UDBA – Uprava državne bezbednosti Federativne Narodne Republike Jugoslavije, koje, kao ni Udbe, odavno nema.

Ali, s tim u vezi, postoji jedna interesantna stvar. Ja sam za Vuka Draškovića prvi put čuo negde sredinom sedamdesetih godina prošlog veka – 1975-76 godine. Radio sam tada u Energoprojektu i prilikom jednog službenog puta u Lusaku, Zambija, požali mi se direktor našeg tamošnjeg preduzeća SIDKO da dopisnik Politike Vuk Drašković, kome su izdali stan Preduzeća u ulici Rectory court br. 4, neće da plaća ugovorenu zakupninu. Predložim da mi zakaže sastanak sa njim, a on mi kaže – neće taj da razgovara ni sa kim, kaže šta mi možete, tužite me kod suda udruženog rada. Nedugo zatim, javi mi se direktor SIDKO-a – iselio se ovaj novinar, vratio se u zemlju. Pitam ga kako je uspeo – ništa posebno, kaže, spakovao sam one neplaćene račune i poslao u Beograd, na adresu Politike. Platili su sve, čak su primetili da je on od njih po osnovu stanarine naplaćivao više nego što je stanarina stvarno bila.

Živeo sam u tim vremenima i moram da  kažem da je bilo malo verovatno da jedan u to vreme nepoznati novinar sindikalnog lista Rad, bude  upućen za dopisnika Politike iz inostranstva, pa mi se čini da je Vuk Drašković već tada bio kadar Udbe, te valjda otuda i potiče ova njegova današnja asocijacija na tu “firmi”. A što bi pokojni Zoran Radmilović rekao – Jednom član biblioteke, uvek član, nije  daleko od pameti da je VD i u narečenom intervjuu na tv N1, bio na jednom od specijalnih zadataka naše današnje “udbe”.

JSO, zemunski klan u dogovoru sa Đinđićem  – još veća glupost. JSO je bio elitna državna organizacija osnovana za specijalne državne zadatke, a Đinđić najistaknutiji opozicionar toj državi. Za ubistvo Đinđića pravosnažno je osuđen Zvezdan Jovanović i 11 saradnika, pod komandom Milorada Ulemeka Legije – sve pripadnici JSO, a VD govori da  je Đinđić sa njima organizovao 5. oktobarske događaje.  

Isto je i sa Zemunskim klanom. Sa njima je sarađivao JSO, a ne Zoran Đinđić. Šešelj je tamo redovno išao na partiju šaha i tamo bio na izvoru infornacija pod šifrom “Reko mi laufer”, a neposredno pre ubistva Zorana Đinđića, dobrovoljno je otišao u Hag. Drašković bi te stvari morao da zna iz prve ruke, kao bivši kum Vojislava Šešelja.

 

* * *

Teško je ovde nabrojati sve kontroverze Vuka Draškovića. Priznajem da sam bio prilično okupiran ovom opskurnom ličnošću, pa sam dosta tekstova o njemu i napisao (opančar.com pretraživač pod Dršković). Bio je i opozicionar – događaji od 9. marta 1991. godine. Držao je u to vreme zapaljive govore, pa su ga nazivali i Kralj balkona. Sve dok nije shvatio da od tog posla nema ništa, pa se okrenuo na drugu stranu.

Sredinom devedesetih godina prošlog veka sa svojim SPO-om preuzeo je vođenje Beograda tako što je smenio Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog gradonačelnika Beograda. Opustošili su Beograd gore od Turaka.

Bio je, opet sa svojim SPO-om, u svim vladajućim garniturama sve do bombardovanja, a posle “5, oktobra”, koji je, po njemu, organizovao Đinđić u saradnji sa “KGB, Udbom, JSO i zemunskim klanom” i vladajućih garnitura formiranih posle ubistva Zorana Đinđića.

Ako je tačno da su “5. oktobar” organizovali KGB, Udba, JSO i zemunski klan u saradnji sa Đinđićem – liderom DOS-a, zašto je posle bombardovanja, a neposredno pre “5. oktobra”, kad je ostao bez angažmana u ondašnjim vladajućim garniturama, skočio na binu – baš tako, za vreme jednog od mitinga DOS-a, objavio svoj prelazak u opoziciju i objavio da će on dalje da ih vodi. Nisu mu naravno to dali, ali su ga primili u opoziciju – I onako ih je među 18 tadašnjih članova DOS-a bilo svih fela – to je bila i osnovna slabost DOS-a zbog čega, naročito posle ubistva Đinđića, nije došlo  do “6 oktobra”.

Drašković je ušao u DOS, ali je sve vreme rovario protiv Đinđića, u želji da ga smeni i on postane lider te organizacije. Iz tog vremena potiče i njegova čuvena izreka – potoci se ulivaju u reku, a ne obrnuto, a reka je razume se bio on. Ako je tačno ovo što danas lupeta o tome ko je organizovao “5 oktobar”, zašto je tada iz sve snage pokušavao da stane na čelo tog pokreta. Možda baš zato da spreči ono što se 5. oktobra 2000 godine i desilo. Nisu mu to dozvolili, za lidera je “ni kriv ni dužan”  izabran Vojislav Koštunica, a Đinđić je odstupio samo da ne bi došlo do cepanja pokreta pre nameravanog događaja danas zvanog “5 oktobar”.

Tako se desilo da Koštunica pobedi Miloševića, pa je on postao Predsednik, Đinđić je postao premijer, a Drašković? – u pravu su oni koji tvrde da  je on bio na suprotnoj strani.

A na kraju i jedna ozbiljna opaska tv N1 – televiziji koju redovno pratim. Gde nađoste da o “5. oktobru” pravite intervju sa Vukom Draškovićem!? Nema tu mnogo razlike između onoga što “Informer” napravi sa onim serijskim silovatelljem i ovoga što vi napraviste.

 

*U mom selu ima jedan opančar.      

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić, 9.10.2022.

Komentari

Komentari