Opančar „ agencija“: Ko shvati, razumeće – Saga o Rio Tintu

"On je običan idiot! Ne bi znao ni da pokaže na mapi gde se nalazi Papua Nova Gvineja, a ja znam čak i kako se zove njihov glavni grad ..." Bravo Predsedniče, to će oduševiti moju tetka Diku. Ako je čula, reći će – bre zete, pričaš da si sto puta bio u Africi, a sigurna si da ni ti ne znaš kako se ziove glavni grad te zemlje. I u pravu je, bio sam u onoj Gvineji što joj je glavni grad Konakri, ali u toj o kojoj pričaju predsednik države Vučić i narodni poslanik Miroslav Aleksić nisam. A i da jesam koja vajda? Eto danas, rešavam ukrštene reči i piše – glavni grad Obale Slonovače. To znam, bio sam tamo i počinjem da pišem Abidžan – ne ide. Kliknem na internet, piše nešto drugo, ne znam ni ime da mu ponovim. Te afričke zemlje imaju običaj da čim neko dođe na vlast on promeni ne samo ime grada, već i države. A ne bi bio rad ni da me čuje predsednik, pa da me zbog onog klika na internetu proglasi idiotom. Reći će da zloupotrebljavam internet u političke svrhe.

A sad malo o litijumu. Pomenuti Miroslav Aleksić iščačkao negde da je Rio Tinto u Papua Novoj Gvineji dao velike pare da dovede na vlast predsednika koji će im dozvoliti da u toj zemlji vrše rudarsku eksploataciju gvožđa pa povezao to sa neviđenom kampanjom koju vlast vrši da se Rio Tintu dozvoli dozvoli rudarenje litijuma po Srbiji i izrazio sumnju da bi to možda bio slučaj i kod nas. A onda ga Predsednik nazove idiotom, uz to i izrazi ozbiljnu sumnju u škole koje je ovaj završio, a sve to potkrepi i argumentom – on zna čak i kako se zove glavni grad Papua Nove Gvineje, a Miroslav to ne zna.

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine je bila kreativnija. Sazvala je konferenciju za štampu i ponovo – po ko zna koji put, obavestili naciju da su Rio Tinto u zemlju doveli oni bivši i da su im oni garantovali eksploataciono pravo pa su sad ovi sadašnji suočeni sa samo dve mogućnosti – ili da otkažu ugovor sa Rio Tintom i plate im ogromnu štetu zbog toga ili da nastave sa izvršenjem toga što je dogovoreno.

A ovi iz opozicije nikako da se sete i postave najjednostavnije ppitanje – dajte da vidimo ko je šta potpisao, šta piše u tim ugovorima i kolika bi to potencijalna šteta bila da bi ona nadmašila štetu nastalu ugrožavanjem biljnog i životinjskog sveta u zemlji. Naravno, to tumačenje i te procene ne bi vršili ni Vučić, ni Brnabić, ni Miroslav Aleksić, ni paritetne komisije slićne onima koje utvrđuju rezultate izbora, već stručni eksperti. Ima ih i kod nas, a ako je potrebno mogli bi da budu angažovani i strani eksperti.

Niko da se toga seti, pa čak ni oni bivši, koji nam eto toliku štetu i probleme doneše. Čak ni oni koji se takvim narativom direktno prozivaju – Tadić je postao direktor nekakve kineske svemirske agencije, pa se u sklaadu sa tim svemirski i ponaša, a Koštunica je valjda, po običaju, o tome i neobavešten.

Potežu se argumenti tipa – ima da se primeni najčistija tehnologija koja ne ugrožava ni biljnu ni životinjsku sredinu, a koliko je poznato takva tehnologija u iskopavanju litijuma do danas nije pronađena. Ili, ima da izgradimo fabriku baterija, a ne da dozvolimo da samo iznose litijum kao sirovinu. Pa nemaš ti tu šta da dozvoljavaš ili ne dozvoljavaš – dozvoljeno je ono što piše u ugovoru, a ugovore ne iznosite na svetlo dana. Ovaj autor to ne govori kao laik, već kao specijalista za te vrste ugovora koji se kao zaposleni na tim poslovima u nekada moćnom Energoprojektu – sedma firma u svetu po obimu investicionih poslova, nahodao po Africi i nagledao i rudnika i rudara koji u njima rade. Nećemo valjda da poverujemo na reč da Rio Tinto dolazi ovde samo da za nas vrši iskopavanje litijuma i onda ga prepusti nama da mi dalje  raspolažemo sa njim. Ja u to ne verujem, jer to nije kompanija koja po svetu pruža drugima rudarske usluge. Pitanje je dakle, čije je to što se iskopa. Dajte da vidimo šta piše u tome što je potpisano. To treba da bude poenta najavljene skupštinske rasprave o litijumu.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić