Opančar „agencija“: Lubav na seljački način – „Birmo Vučića“ na lokalnim izborima u Srbiji ...

Beograd, Bulevar Milutina Milankovića, slika koja se ponavlja pred svake izbore – nepregledna kolona autobusa parkiranih na potezu od Sava centra do Tošinog bunara, dakako i van dozvoljenih parking mesta, a niko ih ne zaustsvlja, nit naplaćuje, nit lepi kazne na šofer šajbni – naprotiv, policija ih štiti, pomaže da se parkiraju ...

Da nije zaratilo, pa je masovna mobilizacija u toku?! Stižu vesti – u slici i reči, tako je i u Novom Sadu, Nišu, Kraljevu, Čaćku, Smederevu, Jagodini, Surdulici, Maloj Krsni ... i svim velikim i malim krsnama u zemlji – u 145 opština, koliko ih ukupno u zemlji ima.

Stvar se uskoro razjašnjava, na sreću, nije rat u pitanju – kampanja za lokalne izbore je u toku. Iz autobusa izlaze neki ljudi, mora da su važni kod tolike pažnje, prilaze im novinnari, pitaju – Ko ste, odakle ste? Odgovor je vazda isti – Idemo da glasmo za Vučića! Za šta ga birate? On je već predsednik Republike, „Presednik svih građana Srbije“ kako voli da kaže.  Na ta i slična potpitanja ne odgovaraju, pa se za trenutak zbunjuju, toliko su ih naučili, prilazi četovođa (ili četnik – kako se kome sviđa) i pomaže – Nado, ‘Ajde!

Ne otvaram ja ovde praiskonsko pitanje o partizanima i ćetnicima, bilo bi to kao kad bih otvarao temu o Zvezdi i Partizanu, ali se pitam ko je te ljude toliko zaludeo, ucenio ili šta god drugo, kad poznate devize – Ne daj Bože da se Srbi slože, a ovi postigoše jednoglasje – Idemo da glasamo za Vučića! Do juče su građani ove zemlje listom glasali za Tita, bili komunisti, socijalisti (četnika nije bilo), Njihov politički naslednik je SPS, koji baštini i njihovu bogatu pokretnu i nepokretnu imovinu, a oni danas najpouzdaniji partneri četničke vlasti koju zasnova njihov politički guru, Vojislav Šešelj – četnički vojvoda, potom Tomislav Nikolić – četnički vojvoda, a nastavi njihov najbolji đak Aleksandar Vučić, koji ne stiže da postane vojvoda.

Ja ne znam odgovor na to pitanje. Pitajte o tome one gore pobrojane, i komuniste, i socijaliste i bivše Titove omladince koji su mu svakog 25-og maja nosili štafetu za rođendan i kleli se na večnu vernost, bivše pionire koji su ga sa crvenim maramama čekali po povtratka sa njegovih brojnih putovanja. Kud svi oni nestadoše i pređoše u četnike. A ako mene i dalje pitate, ja bih vas uputio na najvećeg političkog travestita u ovoj zemlji Ivicu Dačića. Pitajte ga  u čemu je razlika između kurve i kurveštije, a ko se pravi da ne zna, recite mu – ove druge su veštije.   

Neću ovde o mogućnostima zaposlenja i dostupnosti radnim mestima, o obavezi sakupljanja propisanog broja kapilarnih glasova i o sudbini radnog mesta, ako se propisana obaveza ne ispuni, o RTS-u – „javnom glasilu svih građana Srbije, čije je pravo da znaju sve“, a oni o tome ne izveštavaju i ostalim brojnim medijskim zloupotrebama – sve su to opšte poznate stvari. Pa ni o tome, čemu narativ – Idemo da glasamo za Vučića, a lokalni izbori su u toku – nosilac je svih tih lokalnih lista, a predsednik je kako kaže „svih građana Srbije“! Da nije odlučio da se i foormalno proglasi za apsolutnog vladara ove zemlje, što on faktički već i jeste. To proizilazi i iz mnogobrojmih bilborda i plakata izleopenih na sve strane sa sve njegovom slikom na kojima jasno i glasno piše – Beograd sutra, nosilac izborne liste Aleksandar Vučić. Drugačije se ne bi moglo zaključiti.

U pitanju je tzv. izborni inženjering. Inženjering – pojam koji bi morao da mi bude blizak. Godinama sam se lomatao po svetu, učestvovao u zaključenju ugovora – Construction engineering, Consulting engineering, pisao o tome, držao predavanja o primeni u praksi, ali na izborni inženjering ne naiđoh. Listam rečnike – Oxford Advanced Learner's Dictionay of Current English, ima. Electoral Engineering - Vouting Rules and Political Behavior (Pravila glasanja i političkog ponašanja). Ali nije to ovo – ovde se pod pojmom izborni inženjering podrazumeva da je za vreme izbora sve dozvoljeno i da si unapred svi amnestiran od svih krađa, prekrađa i ostalih nepodobština, pod jednim jedinim uslovom – da to činiš u korist režima na vlasti.

I taj se inženjering stalno razvija i obogaćuje novim sadržajima. Eto, na primer, za vreme prethodnih izbora hit  su bili fantomski birači – rodoljubi iz svih krajeva zemlje i inostranstva, posebno iz Republike Srpske, koji su organizovano kolonama autobusa dovoženi ovde da glasaju i pomognu braći Beograđanima da izaberu pravu vlast, a ne onu koju su oni umislili da jeste.

Ali, pošto je to činjeno otvoreno, drsko i bezobrazno, svi su ih provalili, ne samo ovde u zemlji, već i u inostranstvu, pa su teoretičari izbornog inženjeringa morali da pronađu nešto novo, i – pronašli su! Dok su oni iz opozicije muku mučili da overe svoje izborne liste – notari i opštinski overači su bili masovno angažovani na over pravodobnih lista, a pod pravodobnim listama smatrane su i liste brojnih novih političkih pokreta koji su se u poslednjem momentu registrovali sa egzotičnim, domišljatim imenim – ako na primer opoziciona lista čiji je nosilac Sava Manojlović nastupa pod naazivom Kreni – Promeni, ovi domišljati će se registrovati pod imenom Kreni – Promeni napred! Time će, računajući na zabunu birača, odvući dobar broj glasova onih koji su hteli da glasaju za Savu Manojlovića i ne samo to. U prilici su i da obore nečiju opozicionu listu tako što će u zadnjem momentu prijaviti sa bronim nedostacima – bilo da su u pitanju oni koji su se već potpisali na nekoj drugoj listi, bilo da je u pitanju lista sa manjim ili većim brojem žena od dozvoljenog, što naravno utiče i na validnost one prethodne liste i takva lista onda ne može da prođe kod izborne komisije kojoj se sve liste dostavljaju na konačnu proveru. Sava Manojlović tvrdi da se njihovoj izbornoj listi na Vračaru upravo to desilo, te da je njihova lista u centrolnoj beogradskoj opštini Vraačar iz tih razloga i oborena.

I gle čuda, vlast je navodno htela to da toleriše, jer je Sava Manojlović zapretio da će se povući iz izbornog procesa, ali je to zasmetalo jednom grašaninu – i to opozicionom, advokatu nevladine organizacije CRTA, Vladimiru Tupanjcu, čija građanska savest nije mogla da istrpi tu protivzakonitost, pa je on u svoje ime podneo tužbu Upravnom sudu, koji je Savinu listu  poništio, a Vladimir Tupanjac sad likuje – „Zakoni važe za sve, a ne samo za protivnike“, ponosno izjavljuje on. Za kolegu Tupanjca samo jedno pitanje – Zar vi kod tolikih nezakonitosti koje nas okružuju pronađoste baš ovu, koja vam je najviše zasmetala. Očekujem da nastavite sa tom praksom – bilo bi tu klijentele na pretek. 

Sava Manojlović kaže da je to nameštaljka Dragana Đilasa. Ovaj se buni i kaže da advokata Tupanjca u životu nije video, pa kad je shvatio da to i nije baš neki dokaz, jer mogao je bilo kome od svojih da kaže da nađe nekog “časnog“ advokata koji će protiv Save i njegove liste podneti tužbu, pa poteže i sledeći adut – Sava Manojlović je saradnik službe, koja mu je naložila da ruši njega, Đilasa! U jebote, što mu to ne reče ranije, mora da si to saznao tek sinoć predveče, jer da je to znao i ranije, ne verujem da bi sa njim do juče sarađivao u koaliciji Srbija protiv nasilja.

A kad smo već kod Đilasa i njegove stranke SSP, setih se još jednog pitanja. Novosadski odbor te stranke je odlučio da i pored suprotnog stava onih u centrali – da bojkotuju izbore, izađe na izbore, što bi se imalo kvalifikovati kao čista partijska neposlušnost i postupiti onako kao što je Šapčanin Zelenović postupio sa svojim beogradskim odborom – ako idete na izbore isključujemo vas iz stranke. Vi, ne. Vi kažete svom novosadskom odboru – Mi poštujemo demokratiju i nećemo vas ometati u vašoj odluci. A zašto takav stav niste zauzeli i prema ostalim strankama koje su se odlučile za izlazak na izbore? Zašto ste protiv njih poveli najrigorozniju kampanju, žešću nego protiv onih na vlasti! Ja nekako, sa ovom pameću, kontam da treba biti stroži prema neposlušnostima u svojoj kuči, a ne prema onim pridruženim. A gospodinu Ponošu, tećem musketaru iz bojkotaškog bratstva, prenesite da menja svoju mudroliju – Kasno je za radost, rano je za tugu u – Vreme je za tugu.

I na kraju jedna poruka. Gospodine Đilas, preko dvadeset godina sam u svojim tekstovima promovisao vas – još od vremena vaših ratova u DS-u sa Tadićem i Jeremićem, kasnije i protiv klana Šuca – Goca – Kena, više niste grlo na koje ću se ubuduće kladiti.   

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić