Opančar „ agencija“: Manipulacije

„Manipulacija (lat. manus – ruka, rukovoditi, upravljati nekim/nečim) podrazumeva veštinu da se druge osobe (objekti manipulacije) navedu na postupke koji služe nekoj posebnoj svrsi ili nekoj koristi manipulatora (onoga koji manipuliše)“ (Vikipedia i drugi izvori).

Definicija kao pisana za nas. To je ustvari svesni oblik laži, čiju smo praktičnu primenu mogli da vidimo samo u jednom jedinom – prethodnom danu, i to od naših najviših državnih funkcionera – Predsednice Skupštine, Predsednika Vlade i Predsednika države. Sve su to, za pretpostaviti je, pametni – da nisu ne bi bili na tako visokim državnim funkcijama, a ne glupi ljudi, jer da su glupi to bi u konkretnom slučaju moglo za njih da predstavlja i olakšavajuću okolnost. Nažalost ne, u pitanju je svesni oblik krivice – culpa, što bi pravnici rekli, i to onaj njen teži oblik – culpa lata. Razumeće, dvojica od njih su pravnici, jedan je advokat, a drugi najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, što reče onaj šarlatan Sima Avramović, tada na mestu dekana tog fakulteta. Ona treća nije pravnik – bilo bi ih premnogo, ona je završila neke visoke škole po svetu, ali je nema u njihovim evidencijama, valjda zbog narečene visine, ali ne mari – nije ona ovde ni prva ni poslednja, navikli smo. Pa da počnemo od nje.

Opozicija je podnela Skupštini dva zahteva – jedan da se izglasa nepoverenje predsedniku Vlade, Milošu Vučeviću i drugi, da se Ana Brnabić razreši sa funkcije predsednice Skupštine. Ona se sa tim ne slaže a za to ima i krunski argument – Nemate 126 poslanika (skupštinska većina), znači ne možete ni kvorum da obezbedite, a hoćete da o tome raspravljamo. Kako mislite da to izvedete, pita se predsednica Skupštine. 

Da je iole pametna, Ana Brnabić to nikada ne bi javno izgovorila, jer je time izrekla i princip po kome naša Skupština funkcioniše. Sve odluke, počev od dnevnog reda do svih drugih se donose izglasavanjem skupštinske većine, a poslanici skupštinske većine uvek (do sada za ovih 12 godina nije zabeležen ni jedan jedini izuzetak) glasaju za predlog koji formira vlast koja ima skupštinsku većinu. Tako posmatrano, Skupština je i nepotrebna, jer bi i bez nje sve te odluke – brže i jednostavnije, mogli da donose oni iz vlasti. A sledsetveno tome, suvišna je i opozicija, jer ona po tom modelu upravljanja ne može da utiče na donošenje bilo koje odluke.

A skupština to jednostavno nije – od kako je nastala do današnjih dana. To je mesto, gde poslanici kao predstavnici naroda raspravljaju i odlučuju po svojoj pameti i savesti, pa nije neuobičajeno da poslanici jedne skupštinske opcije ne prihvate predlog svoje već podrže predlog druge skupštinske opcije. I sve dok je tako, skupštima kao institucija će postojati, a ako to prestane da bude ona će se sama od sebe ugasiti jer neće imati nikakvu svrhu. A ogromna manipulacija, o kojoj je ovde reć, je upravo u tome – Naša presednica skupštine to juče u javnoj polemici sa opozicijom izreče, a time ovom narodu posla i poruku da je to normalno i da tako treba i da ostane. Dakle, neće dozvoliti ni da se raspravlja o njenoj smeni – to je samo jedna, vidljiva posledica, takve prakse.

Za razliku od nje, Miloš Vućević, predsednik Vlade je „zbunjen“. O ne zna kako opozicija može da traži na uvud kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu kad se ta dokumentacija nalazi u tužilaštvu, a zna da je tužilaštvo pod direktnom kontrolom vlasti. Opširnije o tome šta tužilaštvo u tom ptredmetu radi, a šta ne radi a trebalo bi da radi u tekstu Šta je tu u pitanju – mozak ili karakter? (opancar.com).

A ako ovaj narod to ne razume, objasniće mu se u Vladinom glasilu Informer, kako u štampanoj verziji, tako odskoro i u tv verziji istog glasila uz simultani komentar njenog vlasnika i glavnog urednika Dragana J. Vučićevića – onog što ga je jedna razbesnela građanka zbog njegovih uradaka na sred Terazija šutnula nogom u dupe. Ako ni to ne bude dovoljno tu je i RTS, televizija u vlasništvu svih građana Srbije „čije je pravo da znaju sve“. A ako sve to ne bude dovoljno tu je i kvir ekipa (nešto kao VAR u fudbalu) koja je u stalnom zasedanju na tv Pink, u sastavu – već pomenuti Dragan  J. Vučićević, iz Informera, Saša Milovanović vlasnik Srpskog telegrafa, Nebojša Krstić, „marketingški stručnjak“, ojačana najsvežijim pojačanjem P. Azdejkovićem, tako da je ova kvir (celokupna homoseksualna, biseksualna, transrodna i interseksualnua zajednica kao i heteroseksualne osobe koje sebe vide ili žive svoj život van heteropatrijarhalnih normi) družina, kompletirana.

Konačno, ako ni to nije dovoljno, tu je i Presednik koji nema problem koji ima Predsednik Vlade – on može da dođe do dokumentacije o rekonstrukciji žečezničke stanice u Novom sadu iako je ona u tužilaštvu, pa tako izađe sinoć na jednu od svojih vantrednih svakodnevnih obtraćanja građanima sa sve narečenom dokumentacijom – Evo tu je ono što tažite!

Predsedniče, pravniče, kad neko traži na javni uvid određenu dokumentaciju, onda to ne znači javno prikazivanja blanko (bez ikakve naznake o sadržaju) registratora u kojima se sta nalazi, već uvid u tekst dokumenta i njegovu sadržinu, pri čemu kod tumačenjatih dokumenata svaka zapeta utiče na njihovo pravno tumačenje – sećate se učili smo to i na fakultetu, a tako se radi i u praksi.

Uz to, zbog svoje predsedničke reputacije, ne dozvolite da vas saradnici koji su vam te dokaze pripremili brukaju. Mogli su da vam tamo postave i neke registratore u kojima ima nečega, a ne da se danas sprdaju na društvenim mrežama i pokazuju snimke gde se kroz okrugli otvor na svakom od prikazanih registratora vidi da su oni prazni.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić