Opančar „agencija“: Nešto kao analiza

Bez pretenzija da se pretstavljam kao analitičar, jer i bez mene ih je previše, a ne bih da frfljam koješta kao neki. Sećam se, uoči onih tamo izbora, kad je Vuk Jeremić, lider nekada moćne Narodne stranke, po odlasku Miroslava Aleksića i njegove ekipe, odlučio da na izbore izađe samostalno, pa kad ga je reporter upitao da li će takav kakav je ostao preći cenzus, on samouvereno rekao da je sa njima čak i Đorđe Vukadinović, a na pitanje u čemu bi to mogao biti značaj, rekao – on je politički analitičar i ne bi bio sa nama da to nije izanalizirao. Izbori prođoše, a ni njega ni Đorđa ne videh ni u onim ni u ovim izborima. Ili kao moj kolega Rodoljub Šabić, dežurni analitičar tv N1, za koga ne važi ona sintagma (pretendujem da sam ja njen autor) – ko shvati razumeće, već obrnuto – ko razume, shvatiće.

Elem, što bi pokojni Đura Jakšić rekao – Vašar je bio, a na vašaru ... svašta. Moralni pobednik izbora je Savo Manojlović, koji sam sa svojim pokretom Kreni – Promeni osvoji preko 17% glasova, što je odprilike rezultat koji je do sada osvajala udružena opozicija zajedno. A saplitali su ga svi – ne samo oni iz vlasti, već i oni iz opozicije, tzv. bojkotaši (i ne samo oni), a ti su udarci, kako reče Danilo Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd, bili i najbolniji.

A kad je o tome reč, ostaje pitanje zašto je Savo Manjlović izašao na izbore sam, a ne makar i samo sa onima koji su izašli it koalicije Stop nasilju i pod nazivom Biramo Beograd izašli na izbore. Biće da je Savo Manojlović odstanjen iz koalicije Stop nasilju, čiji je nezvanični lider bio moćni Dragan Đilas, još na početku izborne kampanje kad se prvi usprotivio bojkotu izbora i time zamerio Đilasu i njegovoj ekipi.

Ovom autoru je poznat još jedan slučaj koji bi mogao ukazivati na takvu tvrdnju. Posle nenadanog uspeha Udruženja građana (tako oni sebe pretstavljaju) Mi, glas iz naroda, na izborima od 17. decembra, upitao sam svoju drugaricu iz tog udruženja – Zašto sami?, a ona mi je rekla – Niko nas nije hteo, morali smo tako. Biće da je i to odbijanje vezano za Dragana Đilasa koga bije glas da o svemu odlučuje – čoveka, moram to i ovde da ponovim, kome sam verovao sve do onog njegovog samostalnog susreta sa Vučićem, nakon onih ptrethodnih izbora, a on nikad, ni opoziciji, ni javnosti ne objasni u čemu je tajna tog njihovog susreta. A objašnjenje tipa – obećao mi je da će izbori u Beogradu biti ponovljeni tokom te godine, je neozbiljno – to je mogao da ga pita i javno.  

A zaključak koji bi se iz ovoga što do sada rekoh mogao izvući je jednostavan – samo da ovi ovde pomenuti – Kreni Promeni, Ne davimo Beograd i Mi glas iz naroda zbroje osvojene glasove, pa se tome doda i ona premisa – Ujedinjeni, koje je ovaj narod željan, eto ti pobede na izborima.

I time dođosmo do glavnih krivaca, zašto do toga nije došlo već na ovim izborima. To su pre svih Đilas i njegovi preostali pratioci – Zelenović i Ponoš, a potom i Miloš Jovanovič lider novog DSS-a, koji treba da objasne da li je bilo bolje – i u čemu, bojkovati izbore i čekati na novu šansu najmanje još četiri godine ili izaći na izbore, te da li to smatraju greškom, a ako u nekoj ozbiljnoj javnoj raspravi – a ne onako drsko i neozbiljno kao pre neki dan Đilas na tv N1, koji na tri pitanja koja su mu bila postavljena odgovori kratko sa tri Ne!, to bude okarakterisano kao greška, da li su spremni da snose i odgovornost, dakako i da se koriguju, jer od toga bi trebala da zavisi i njihova dalja politička karijera, naravno ako i dalje budu želeli da se smatraju opozicijom.

Toliko o opoziciji, a što se tiče one druge strane, tu beše svega i svačega, potrajalo bi kad bi to ovde ponavljao i definitivno ne treba imati nikakvih iluzija da će ova vlast pristati na bilo kakve kompromise: „Izborni inženjering“ će se i dalje razvijati i dobijati nove forme, ne zato što je ovo što oni čine legalno ili legitimno, već zato što ti ljudi ne prezaju ni od čega – Ustava i zakona ponajmanje, i što sve to rade i drsko i otvoreno, pa samim tim i bilo kakva očekivanja u smislu nekakve nove šanse bivaju iluzorna.

I tako dolazimo do baze – glasača koji vazda podržavaju ovu vlast, i tu treba odmah raščistiti jednu stvar. Pogrešno se za to najviše optužuju penzioneri. Naravno da i među njima ima takvih, ali ne više nego u ostalim starosnim grupacijama  Tome doprinose i mantre – samo da ne bude gore, samo da ne bude rata i slično, koje se svesno lansiraju, a ta grupacija je posebno na to osetljiva. Mnogo opasniji su kapo-i po javnim preduzećima i ustanovama i firmama bliskim režimu. To su ljudi koji su pozauzimali te položaje ne na bazi kvalifikacija, stručnosti i realnih sposobnosti za poslove „koji im pišu u opisu radnog mesta“, već na bazi odanosti režimu i spremnosti da prate takvu politiku. Tu spadaju čak i retki izuzeci koji zadovoljavaju formalne uslove iz straha da u slučaju neposlušnosti na njihovo mesto ne dođe neko drugi. Prevedeno na konkretnu situaciju, nisu u putujućim autobusima prepunim glasača najveća opasnost oni ucenjeni, već oni koji ih ucenjuju i sprovode na izvršenje, a ti ljudi budući da su pozauzimali te pozicije će čuvati svoje radno mesto i vršiti te uloge do poslednje kapi znoja.

Takve ljude treba označavati i javno se od njih distancirati – bez obzira što i oni čuvaju svoje radno mesto i od toga žive (mantra koja se najčešće ističe), jer zbog njih i onoga što čine posledice, čak i teže, trpi mnogo veći broj ljudi. Ako u njima ima iole svesti i savesti, oni bi na to trebali da budu osetljivi, jer iza njih idu njihova deca koja će tu bruku dugo trpeti.

A najveća opasnost ove sulude politike su posledice koje tek slede – mladi, koji za pet ili manje hiljada dinara, beže kroz prozore i sporedne izlaze sa kutijama falsifikovanih izbornih materijala. Deca koja su se već opredelila za prevare, deca koja su spremna da redovno školovanje zamene falsifikovanim diplomama sa kojima će se i pozapošljavati, postati kapo-i, za razliku od onih koji po završetku školovanja napuštaju ovu zemlju, mnogi od njih bez povratka. Oni će sutra biti i nosioci vlasti u ovoj zemlji.  

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić