Opančar „ agencija“: Ništa nam nije, al' leka nam nema

"Kao predsednik tražim od tužilaštva u Novom Sadu, Vlade Srbije da odgovorni za ovo što se dogodilo budu procesuirani i strogo kažnjeni. Kada sam pomenuo Vladu, tražim i političku i krivičnu odgovornost",  reče predsednik Srbije Aleksandar Vučić neposredno posle novosadske tragedije – a šta bi drugo i mogao da kaže u tom momemtu, da bi malo zatim nagovestio i kako će to utvrđivanje političke i krivične odgovornosti u praksi biti utvrđivano: „Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo, zašto – ne znam, neko će valjda da pruži odgovore“ i da su posebno krivi oni što su projekotvali i izvodili rekonstrukciju.

U redu je da predsednik države poziva na političku i krivićnu odgovornost ali nije u redu da on već u prvom momentu zna (?!), pa to i saopštava, da rekonstrukcije nadstrešnice u okviru „potpune, potpune rekonstrukcije“ (Miloš Vučević, sadašnji premijer, a u vreme rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, visoki funkcioner upravne vlasti u Novom Sadu i najviši politički funkcioner vladajuće Srpske Napredne Stranke SNS), nije bilo, te da su posebno krivi oni koji su projektovali i oni koji su izvodili radove na rekonstrukciji.

Vučić je pravnik – najbolji u istoriji Pravnog fakulteta, kako reče onaj šarlatan Sima Avramović, bivši dekan tog fakulteta, što Vučić nije demantovao, te ako je to prihvatio, onda bi morao i znati da je to isto kao kad bi sudija na početku suđenja saopštio strankama da on zna ko je kriv, a ko nije.  

Naravno, nije to Vučić rekao zato što je ispao glup – on je veoma inteligentan čovek, a za ovo što nam radi potrebno je mnogo inteligencije (problem je međutim u tome što je taj njegov dar otišao u pogrenom smeru), i svesno je rekao to što je rekao, a imajući u vidu njegov bespogovorni autoritet na sve državne institucije u zemlji on je time jasno saopštio Tužilaštvu i šta će i kako će da utvrđuje uzroke ove stravične nesreće koja nas je strefila.

I, tako se i desilo. Tužilaštvo danima, kako kažu, saslušava neka lica, a da niko ne zna ni koga to saslušavaju, ni na koje okolnosti, a da nikome od njih nije određen ni pritvor – da ne utiče na druge svedoke, skriva ili modifikuje ključne dokaze, što su ključni razlozi za određivanje pritvora, te najvažnije i najstandarnije mere u fazi istrage.

Na drugoj strani pljušte dokazi – i od direktnih učesnika na ovom poslu, da su i na nadstrešnici izvođeni radovi, da su ti radovi sa stručne strane bili krajnje problematični, da se izvođači radova na te primedbe nisu obazirali ... a nema vesti da je Tužilaštvo do danas u masi pozvanih na saslušanje i njih zvalo. 

Tužilaštvo očito radi na bazi svojih prioriteta. Oni masovno privode i određuju pritvor – da ne bi uticali na svedoke, učesnicima perotesta koji zapravo traže da se utvrdi odgovornost krivaca. Pa na šta ti ljudi mogu da utiču i ometaju postupak – za razliku od onih koje ispituju za razloge pada nadstrešnice i odgovornost krivaca kojima se pritvor ne određuje i time im se daje prilika da menjaju i prilagođavaju dokaze do mile volje.

Upitan zašto je to tako, jedan od najviših funkcionera u ovoj zemlji, Ivica Dačić – po kazivnju svojih kolega sa Filozofskog fakulteta, jedan od najboljih studenata tog fakučlteta, dakle u skladu sa tim za pretpostaviti i pametan, ali istovremeno i najveći politički tranvestit u ovoj zemlji, objašnjava – Pa moraju prethodno veštaci da vide ko je kriv! Bolje da je ćutao – da je glup nije, a da je zlonameran jeste. Kako onima što protestuju veštaci ne treba da utvrđuju krivicu pa im se pritvor odmah određuje, a onima za rušenje nadstrešnice veštaci moraju prethodno da utvrde krivicu da bi im se odredio pritvor.

Za inteligenciju ostalih visokih funkcionera vlasti – Miloša Vučevića i Ane Brnabić, na primer, nisam siguran. Miloš Vučević je aktuelni advokat i morao bi znati da javno mnjenje – pravni termin, i „svetina“ koja njima neće suditi nisu isti pojmovi. A što se tiše Ane Brnabić, u pitanju je jedna od najvećih uvreda koju nam je onaj koji je nju ovde doveo i dao joj da radi ovo što godinama radi, naneo. Ta žena ne zna ono što zna, a zna ono što ne zna, pa tako povodom ove nesreće reče da ima ljudi koji se raduju ovakvim nesrećama, a nisu tako reagovali kad im je ubijen premijer – niko je nije obavestio o operaciji Sablja i koliko je ljudi tada bilo uhapšeno, ni ko ga je zapravo ubio.

A sve ovo postaje kristalno jasno ako se pogleda kako je izgledala sednica Glavnog odbora SNS-a, zakazana povodom ove trageije. Najmanje je to ličilo na preispitivanje politike koja je do ovoga dovela, a najviše na mobilizaciju za odbranu vladajuće politike i stvarnih krivaca za tu nesreću. U skladu sa tim su i oni koji su toga radi „žrtvovani“. Goran Vesić, ministar građevinarstva, koji plačnim glasom podnosi ostavku, a istovremeno saopštava da ništa nije kriv – ni on, ni ljudi sa kojima je radio! A žrtva koju podnosi je velika – Željko Mitrović mu nudi da izabere bilo koje rukovodeće mesto na Pinku, pominje se da bi mogao biti imenovan i za ambasadora u Sloveniji, a ista sudbina bi mogla da strefi i ministra građevinarstva u vreme izvođenja radova na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu – ne pojavljuje se na službenim dužnostima.

Pa naravno da ova dvojica nisu glavni krivci. Uzroci ove nesreće su ugrađeni u sistem. A odbrana postojećeg sistema je za vlast i najvažnija stvar. Ko u to sumnja neka odgleda snimke sa pomenute sednice Glavnog odbora Srpske napredne stranke. 

Nažalost, ništa bolje ne stoje stvari ni na strani opozicije. Oni se vešito svađaju i razilaze oko nečega. Sada je potopuno jasno da prethodni Beogradski izbori ne bi bili izgubljeni da su svi izašli na izbore, a ne da se dele na one koji zu i one  koji su protiv – radi nekih suptilnijih vidova otpora koji će jednog lepog dana dati rezultate. Povodom ove nesreće su se navodno ujedinili, alu su se onda podelili oko toga ko može a ko ne može da govori na zakazanom protestu, tako da kad se i to uzme u obzir stoji ono – Ništa nam nije, al' leka nam nema. 

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić