Opančar „agencija“: O čemu da pišem, kad je već sve napisano!
Dovoljno je pogledati sinoćni dnevnik na N1. U aktuelnu temu – o e-mailu koji je za vikend stigao na adresu dnevnog lista Dnas, u kome se novinarima, urednicima i kolumnistima tog lista preti terorističkim napadom nalik onom koji je pre par godina izvršen na redakciju pariskog lista Šarli Ebdo, kojom prilikom je ubijeno 13 ljudi, uključuje se narodni poslanik Nebojša Bakarec, udarna pesnica SNS-a, isti onaj koji je ne tako davno izjavljivao – „Pre bih se ubio nego prešao u SNS, Vučić je psiho“, koji po principu „držte lopova“, teatralno (da je živeo u vreme Hitlera, Gebels ne bi imao nikakve šanse), optužuje opoziciju i nevladine medije da vode hibridni rat protiv Srbije i ptredsednika Vučića. Eto, do juče smo bili „izdajnici, plaćenici i mzitelji“ Srbije, danas smo već eskalirali u neprijateljske ratnike, a sa neprijateljima zna se kako se postupa. Da li je to bila osnova za gore pomenuti sajber napad protiv lista Danas? A ako je tako zna se i u čijoj režiji je taj napad izveden, sve drugo bi bilo nelogično, jer u istoriji nije zabeleležen slučaj da neki strani faktor izvodi sajber napad protiv domaćeg glasila nezadovoljan pisanjem tog medija o njihovim domaćim prilikama i neprilikama.
I sad, ako ste pomislili da je to nešto najstrašnije što je u Skupštini moglo da se desi – da jedan poslanik tako bezočno optužuje opoziciju, a time i svoje kolege iz opozicionih klupa kao njene zvanične zastupnike, prevarili ste se – Predsednik Skupštine nije dozvolio repliku na te skaradne optužbe, jer to nije na dnevnom redu. Kad dođe na dnevni red, biće i replika – čitaj nikad, jer i o dnevnom redu se prethodno glasa, a skupštinska većina koju čini vlast sa svojim saradnicima to neće dozvoliti. Pa kako je onda Nebojša Bakarec, neometan od Predsednika mogao da iznese takve optužbe prema opoziciji, ako to nije bilo na dnevnom redu!?
Ništa ne menja na stvari to što su, kako je objavljeno, policija i tužilaštvo odmah preduzeli mere da pronađu i procesuiraju izvršioce tog dela. A ako ih pod pritiskom domaće i strane javnosti i pronađu, jedno je sigurno – to nikako neće biti neko iz njihovih redova ili njihovih saradnika – otvorenih ili skrivenih. Navataće neke nesrećnike koji treba da odgovaraju za neke druge slučajeve, sklopiće dil sa njima, ublažiće im zaprećene kaune za ta druga dela i oni će javno priznati da iz patriotskih razloga nisu mogli da gledaju šta ta nečasna opozicija čini protiv svoje otadžbine, što će istovremeno biti i olakšavajuća okolnost. Ne mora tako da bude, ali – dešavalo se.
U tom pravcu gravitira i drugi aktuelni slučaj – suđenje klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića. Taj isti Bakarec je nedavno već optužio opoziciju za saradnju sa tim klanom, jer bože moj, otkud Kriku, Birnu i drugim opozicionim glasilima tolike informacije o saradnji klana sa vlastima ako oni nisu u međusobno bliskoj vezi.
Na jučerašnjem suđenju toj grupi pošlo se i korak dalje. Jedan od najozloglašenijih izvršilaca nedela koje je ta grupa činila – onaj koji je mleo ljude u mašini za meso, a kome je zbog svega toga pretila i najteža kazna, je sa tužilaštvom sklopio sporazum o priznanju krivice u zamenu za maksimalnu kaznu od 18 godina zatvora. I, na jučerašnjem pretresu je taj optuženik otpočeo sa davanjem svog iskaza koji će svakako pomoći sudu da sagleda učinjena krivična dela i oodmeri odgovarajuće kazne, ali taj optuženik-saradnik, iznese i jednu do sada nepoznatu stvar – taj klan je planirao i atentat na predsednika Vučića! Iz toga se ne može izvući bolji zaključak do da su ova vlast i Aleksandar Vučić lično bili ljuti protivnici tog klana, a ne njegovi saradnici, a ko je drugi do opozicija mogao da planira atentat na Vučića.
I sad ćete razumeti moju dilemu iz naslova – šta jedan građanin može o tome još da kaže. Bolji od mene su sve o našim aktuelnostima već rekli. Ja ne umem bolje.
A imam već duže vremena o svemu ovome i jednu dilemu. Među poslanicima skupštinske većine, Vladinim i drugim poslenicim, ima i učenih ljudi, priznatih intelektualaca. Kako je moguće da oni sve to mirno gledaju i učestvuju u tome, umesto da uzmu kapu, usprave se i dostojanstveno kažu – Poštovana gospodo dozvolite da se odjavim, ne mogu više da gledam sve to. Kako će oni kad ovo nevreme prođe moći da izađu pred one druge i čime će da objasne svoje učešće u svemu ovome.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić