Opančar „agencija“ – Pitam za tetku - Da li će Republika Srpska anektirati Srbiju?

Zašto da ne. Ako je sudeći po potezima ovih koji su na vlasti stvari se ktreću u tom pravcu, jer ako su svi Srbi jednaki – što je njihov vladajući narativ, a ambicija da dođe do ujedinjenja sa Republikom Srpskom – što faktički kopredsednik Srbije, Mile od Laktaša i ne krije, a „ne može im niko ništa, jači su od sudbine“, u čemu je razlika da lii će prestonica te velike Srbije biti u Beogradu ili u Banja Luci.   

Tamo bi ovima na vlasti bilo i lepše – svoj na svome. Vrhovni guru Šešelj bi posle obavljene misije u Srbiji mogao – što bi ovaj naš nesuđeni kralj Aleksandar rekao, da se vrati u svoju postojebinu, i odatle otvotreno – ne više iz senke, komanduje svojim ćacima, a Vučić bi mogao svakog vikenda, bez ikakvih graničnih  formalnosti, da skoči  do Čipuljića kod svojih predaka.

Mogu sa sobom da povedu i svoje prve uzdanice – Anu Brnabić od ... – nezna se ni od kojih je ni odakle je, onog ha-harizmatičmnog Miloša Vučevića ... mogu tamo da im se vrate i oni iz Trsta, može i Toma Mona ... oni ionako ne priznaju bosansko pravosuđe pa mogu tamo do mile volje da se nadgornjavaju sa onima iz Bosne, mogu sa sobom da povedu i svoje – onu gospođu što je juče u Novom Sadu stala na čelo naprednih roditelja koji se protive studentskim protestima i kreću na Beograd da tamo razjasne te stvari, naravno i onog studenta iz Doboja koji je na čelu naprednog studentskog pokreta u Srbiji, koga prozvaše „prva dama Srbije“ jer ga oduševljeni Vučić voda po svim naprednim skupovima, na kojima se ovaj oseća kao pravi prvosrbin pa kaže: „Hvala mojoj zemlji, hvala ljudima, hvala ljudima koji vode moju zemlju na podršci mladim ljudima i ulaganju u obrazovanje.“ I sad se ja pitam – on iz Bosne, ja iz Srbije, da li je ovo još uvek moja zemlja.

Bilo bi tu još mnogo naprednih koje bismo rado u paketu ispratili, ali ne mari. Sve su to bašibozluk, bagra i brabonjci, što jednom prilikom reče Koča Popović. Uostalom, i sam Vučić jednom prilikom za njih treče – pa gde biste vi bili da vam nije mene ns izbornom plakatu, a što ispade jedna od retkih istina koje ovaj čovek reče.

Nama će ovde ostati naše srpske dike – Toma Nikolić, Ivica Dačić, Velja ilić, Boris Tadić, Voja Koštunica .... i njihovi, koji su nas dovde i doveli.

* * *

Nekad sam u onoj zemlji koja se zvala Jugoslavija imao divne prijatelje iz Bosne. U svojoj knjizi O OPANČARIMA I OPANCIMA sam čak i opisao jednu scenu koju sam doživeo u Bosni. – Idem sa prodicom na more, ptreko Bosne, svi smo tada vozili „stojadine“, a oni nisu voleli bare na putu, čim se nakvasi razvodna kapa oni stanu, a ja kao automehaničar nemam pojma ni o čemu. I tako stojimo mi pored jedne bare, a u susret nam ide veća grupa navijača – huligani, što bi danas odmah pomislili – Željo, Željo ... pošli na utakmicu sa svim navijačkim obeležjima i nama bi neprijatno, ko zna šta će tek sad da nas strefi.

Gde si prijatelju, obraća mi se jedan sa čela kolone ... Šta je, stao stojadin, neće dalje. Stao, kažem ja pomirljivo. Onaj sa čela kolone, komanduje da stanu. Izguraše stojadina na suvo, onaj prethodnik skide sa sebe jaknu, priđe kolima, kaže digni haubu, imaš li rezervnu razvodnu kapu – Nemam, kažem ja..., Jebote koji ste vi Srbi dileje, voziš stojadina a nemaš rezervnu razvodnu kapu, sad ću morati  ovu da sušim.... I osušio je, kresnu motor, radi ... Zahvaljujem se i pitam koliko sam dužan – odbija, bar da ga častim – i to odbija, pia me, Za koga navijaš, kažem za Zvezdu, nemate pojma kaže on i odlazi. Gde su nestale te scene. Tog dana sam navijao za Želju.

Danas, čitam tekst iz Korena – O mržnji prema prekodrinskim Srbima “Pored mržnje okolnih naroda o kojoj istorijska nauka još uvek nije rekla poslednju reč, danas prema „prekodrinskim” Srbima postoji i svojevrsna kultuloroška mržnja od strane „građanista” i titoista iz Srbije. Šta stvara i održava ovaj fenomen?“

I tako, u opširnom tekstu, sve akademski i naučno, anonimni autor, potpisan redakcijskim imenom Standard, nam sve reče – od Tita do Vučića i Dodika, a da ni jednog momenta ne pomenu ni hiljade autobusa sa prekodrincima koji nam za vreme svakih izbora vazda pomažu da nam Vučić i dalje ostane na vlasti, ni Dodika – Našeg „prvog potpredsednika“ koji ne propušta ni jednu državnu manifestaciju u Srbiji, koji usred Srbije zna i da zaarlauče – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, ni onog naprednog prekodrinca koji onomad na kontramitingu u Sremskoj Mitrovici reče reporterkinji koja ga zapita kako je tu došao reče da će ih sve pobiti kad dođu u Banja Luku, ni onog naptrednog studenta iz Doboja koji se ne slaže sa studentskim pokretom koji u „njegovoj zemlji Srbiji“ sprovode ti studenti koji neće da uče, pa traže da institucije rade svoj posao.

Eto, Standard nam je sve objasnio.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić