Opančar „ agencija“: „Prekodrinci“

Termin koji odavno lebdi u vazduhu – nemoj, nije zgodno, nisu svi isti ... je naglo eksplodirao, zahvaljujući jednom čoveku karakterističnog prezimena, inicijala S.U., da mu i ja ovde ne navodim puno ime i prezime, koji je na protestu u Novom Sadu, pokušao nekome da dokaže svoju odanost, uleteo kolima u masu i nameračio da prođe, po cenu gaženja onih koji protestuju. 

“Primiš govedo kao rod rođeni u Srbiju da ga spasiš od ustaša, prođe dve decenije, a on će ti u Novom Sadu decu gaziti. E nećeš nesoju bedni”, kaže J.S na fejsbuku.

Istog su mišljenja bili i oni na protestu, izvukli ga iz kola, on pokušao da beži, pojurili ga … Plaši me da će takvih scena biti sve češće, jer predsednik “svih građana Srbije” dobrano radi na daljoj podeli ovog več ozbiljno podeljenog naroda – “onih koji su pravi Srbi na jednoj i ološa, domaćih izdajnika i stranih plaćenika, na drugoj strani”.

„Bili su prvo u jednoj maloj crkvi. To je njihov običaj. Ja nisam deo tog tima. I uvek sam mislio da je to preterivanje, ali su mi tu veoma bliski ljudi, deo toga. Oni su me opomenuli jedanput pre pet godina i rekli da sa ‘žutim ološem’ ne može u koaliciju kada su mediji prenosili kako ćemo da idemo sa demokratskom strankom u koaliciju, nekom od tih demokratskih stranaka, sad ih ima 50, nije ni važno. I oni su došli kod mene i rekli mi nikad ti nismo tražili ništa, ne trebaju ministarska mesta, mi se ne bavimo biznisom.

Reč je o časnim ljudima, koji nisu bogati, nisu bilo šta. Oni su tu kao čuvari vatre. Samo pozitivno mogu da govorim o njim, a samo su malo ekstremni za moj ukus“, kaže predsednnik Srbije u jednom od nedavnih svakodnevnih obraćanja naciji.

„To su uglavnom muškarci, samo mali broj žena. Oni su se čak i na krv tamo zaklinjali, nikada sa žutim ološem i ovakvima i onakvima. Malo su tvrđi ljudi. Da, moj brat je deo tog tima, ja nisam. Još je neko iz moje porodice deo tog tima, a ostali nisu. Ali on je samo jedan od sada već više od 17.000 ljudi“, nastavlja dalje Predsednik.

Pokojnom patrijarhu Pavlu se, pripisuju reči – Svo zlo u Srbiji je nastalo kad je Šešelj prešao Drinu. Da li je to omiljeni patrijarh rekao ili nije ne znam, ali znam da je zlo u Srbiji nastalo i ozbiljno preti da dalje eskalira. Predsednik je prvi koji bi tom zlu trebao da stane na put a ne da ga dalje promoviše.

Znamo da je Šešelj sa svojim sledbenicima bio barjaktar ratova u Krajini koji su rezultirali pogromom – proterivanjem  200.000 Srba, nagledali smo se užasnih slika izbegličkih kolona – kako ko, neki na traktoru, neki na zaprežnim kolima, neki i pešice, zločinačkog bombardovanja tih kolona … i gde će ti ljudi – u Srbiju. Primili smo ih, kako smo mogli, koliko je ko mogao. Tvrdim da u tom momentu nije bilo onih koji nisu saosećali sa tim ljudima.

Ali, kako ispravno komentariše jedna čitateljka povodom gore citirane fejsbuk objave, u svakoj ljudskoj skupini ima i dobrih i loših  ljudi, pa nije u redu da se svi ti prognanici svrstavaju na negativnu stranu. Ne činim ni ja to ovde, ali je činjenica da su se mnogi od njih snašli tako što su hleba – i mnogo preko toga, potražili kod svojih istomišljenika, rodonačelnika zla koje ih je i proteralo sa svojih ognjišta, a koji su sticajem okolnosti ponovo na vlasti i svojom politikom izazivaju novu pošast.

Nikada me niko neće ubediti da je Marko Atlagić, jedan od glavnih eksponenata tih o kojima govorim, koji je tako došao u Srbiju, dokazano odan onima koji su i uzročnici zla koje vas je snašlo, kome su kao odanom, ovi njegovi sve dali i on sada hoće iz Srbije da proteruje Dragana Bjelogrlića, Svetlanu Bojković. Gorana Markovića … pozitivna ličnost. Ili Nebojše Bakareca, prebega u vladajući tabor, čiji je deda bio visoki ustaški doglavnik – postoje i fotografije o tome, nemoguće je da vi ništa  od toga ne znate, koji će sada sa skupštinske govornice određivati ko je pravodobni Srbin, a ko hrvatski plaćenik. Ne čuh ni jedan aber  protiv njih, a nisu jedini, pa imam pravo da smatram da je ćutanje znak odobravanja. Znate onu – i u dobru i u zlu, pa ne možete gospodo delti samo dobro, a ne i zlo – ni ovi pomenuti, ni njihovi istomišljenici, bivši prognanici, koji su nažalost mnogo glasniji od onih drugih, kojih naravno mora da ima.

Nije ovde  u pitanju nekakva ideološka borba. U pitanju je borba dobra i zla i nije potrebna tu neka pamet da se razluči šta je jedno, a šta drugo. Najogoljenija istina u toj dilemi je nažalost, verovatno i najčešće, u tome što su mnogi spremni da brane stečeno – a priznaćete da je tu bilo svega i svačega,  pa čak i krvlju, kako nam reče Predsednik u gore citiranoj izjavi.

Mnogo “lajkova” ima i gore citirana objava na fejsbuku, što nije dobro. Ima i mnogo komentara, sve sam ih pročitao, ali od njih nema neke vajde. To vam je isto kao da čitate komentare sa fudbalske utakmice Zvezda – Partizan, odmah se vidi ko je na kojoj strani. Interesantno je, to posebno nije dobro, da  je mnogo onih koji osuđuju čin one budale koja je izazvala incident na protestu u Novom Sadu, a ne nađoh ni jedan “njegovih” koji ga osuđuju. Najviše što se sa te strane može naći je da su oni svi Srbi i da imaju pravo da žive u svojoj zemlji Srbiji kao i svi ostali Srbi.

Gospodo, plaši me da nije tako. Kad bi to tako bilo onda bi Irci, kojih u Americi ima više nego u Irskoj, mogli da dođu u Veliku Britaniju i da se suprotstave Englezima, velikim prijateljima Amerike, ili da to isto urade Srbi iz Čikaga – najvećeg “srpskog grada” posle Beograda, ili još bliže oni iz Beča, i dođu ovde i odaberu stranu. Ovaj autor je sticajem okolnosti živeo i radio u Engleskoj u vreme isteka 99 godina važećeg ugovora o iznajmljivanju Hong Konga između Kine i Engleske. Među Englezima, mahom žiteljima Hong Konga, je zavladala panika – dolaze Kinezi, i svi su oni, a imali su i Britansko državljanstvo i britanske pasoše, poželeli “da se vrate kući”, ali se Engleska tome oštro usprotivila – Ne možemo dozvoliti da se toliki broj ljudi odjednom vrati ovde i bitno uiiče na našu politiku, mentalitet i običaje, bilo je objašnjenje. I oduprli su se tome. Useljavanje Engleza iz Hong Konga prolazilo je kroz težu procedure nego nas ostalih.

Gospodo Srbi koje je muka naterala da dođete ovde, odaberite stranu – nažalost voljom ovih na vlasti, takvo vreme dolazi. To je nužnost koja podjednako važi i za one koji su se ovde rodili i za one koji su ovde došli – preko Drine ili drugih odredišta.

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić