Opančar „agencija“ – Prelazni rok je počeo (2)

U tekstu pod naslovom Prelazni rok je počeo (Koreni, 4. maj 2023.), pokušao sam da ukažem da objektivnog novinarstva, zapravo nema. A to sam ilustrovao na primerima medija koje inače redovno pratim – Tv N1 i NovaS, koji od Nove godine (novogodišnji intervju na NovaS – vidi tekst pod naslovom „Zar ste morali“ na opancar.com), do tada – 4. maja, već dva puta pozvaše na razgovor bivšu podpredsednicu Vlade, tada članicu SNS-a, Zoranu Mihajlovič, koja u najnovijem sazivu Vlade nije izabrana  na  tu funkciju, što joj je očigledno teško palo, pa sad menja svoju političku boju – preko pomenutih medija, verovatno po nalogu zapadnih mentora, njihovih osnivača.

U međuvremenu, Zorana Mihajlović je još dva puta gostovala u pomenutim medijima – 9. maja 2023, u emisiji – Iza vesti, kod Danice Vučinić, u udarnom terminu, 19.30 sati – o čemu je reč u ovom nastavku, a potom i u dnevniku u 19, tv N1, 13.5.2023, povodom poznatog ekscesa Patrijarha Porfirija u kojem je žene nazvao jadnicama zbog iznetih stavova o tzv. senzibilnom jeziku u Zakonu u jeziku, tako da se čini da je Zorana Mihajlović u tim medijima dobila status stalnog komentatora o tekućim dešavanjima u zemlji.

Smatrao sam da je proteklih dana, zbog tragedija u školi Vladislav Ribnikar i selima u okolini Mladenovca, bilo deplasirano da se o tome piše, ali se na neki način to pitanje otvori u poslednjem Utisku nedelje kod Olje Bećković – prilikom razgovora o lustraciji, kojom prilikom se Zorana Mihajlović pomenu kao negativan primer u grupi najpoznatijih – Siniše Malog, Mlađana Dinkić i dr. pa otuda i ovaj nastavak 2.

* * *

Elem, Danica Vučinić, postavi Zorani Mihajlović – i to je bila okosnica emisije, pitanje koje je, po njenoj pameti, najvažnije u ovom jadilu koje nas je snašlo – Kako bi Zorana Mihajlović na to reagovala da je još uvek u vladi Aleksandra Vučića. Pa onako kako je reagovala u proteklih deset godina dok je bila istaknuti deo te vlasti, ima li tu ikakve dileme. A šta će Zorana sada kad je odlučila da promeni svoju političku boju pošto više nije deo te vlasti reći, savršeno je irelevantno.

I normalno, Zorana Mihajlović lavira – nije  zgodno da opali po onima kod kojih je deset godina bila – ko bi joj verovao, a nije zgodno ni da se radikalno promeni, što joj ne bi bilo prvi put – ko bi joj i to verovao, a da se pritom ne zameri ni svojim novim sponzorima, ko god oni bili.

Nešto je ipak ispetljala – ni tamo, ni tamo, pa bi ispravnije bilo da joj je voditeljka postavila pitanje – da li bi to isto govorila i da je još uvek u onoj vlasti.

Zorana Mihajlović je bila istaknuti deo onog režima. Vodila je ministarstva energetike, građevinarstva, saobraćaja, što su klučni delovi privrede. Objektivna analiza, a ne naprednjački narativ, pokazali bi da su u tim oblastima napravljeni i najveći promašaji. A Zorana je te poslove obavljala u uverenju da ih radi dobro – verovatno zato što naprednjaci nisu ni znaki bolje, pa je možda to i razlog njene preterane samouvrenosti i izbegavanja da nađe prave savetnike, kojih u ovoj zemlji ima. Karakteristična za to je njena reakcija kad je došlo do urušavanja koridora u delu kroz Grdeličku klisuru. Zapretila je izvođačima da će im imenovati nadzornog organa koji će ih dovesti u red. Svaki poznavalac izvođenja investicioniih radova bi joj rekao da bez nadzornog organa tu ne sme ni ašov da se pobode. Znači da su oni u tako velike projekte išli bez nadzornih organa – koji će im takvi kad imaju Vučića koji je u pomenutom problemu bio spreman čak i brdo da pomera.

Nije se libila ni da se pridruži onima koji su napadali „one prethodne“ – čak ni one u kojima je ona deo te vlasti i bila.

I koji igru tu moji omiljeni mediji igraju. Jeli to lustracija o kojoj se priča. Ako jeste  ja onda glasam za Vučića – pokazao se sposobnim da više od deset godina odoleva i spoljnim i unutrašnjim „neprijateljima“. Ne bi ni njemu bilo teško da ponovo promeni političku boju. U fudbalu, kojim se on kao bivši navijač često divi to je normmalna pojava – danas igraš za Barselonu, sutra za Rel. Eto njegov glasnogovornik u skupštini Srbije, Nebojša Bakarec, kad su mu predočili da je svojevremeno bio veliki kritičar Vučića i autor knjige – Vučić politička fukara, a sad njegov veliki pobornik, on je ustao i u sred Skupštine napaljeno i žusto odbranio tu političku teoriju – dok sam bio u DSS-u, ja sam bio vojnik te partije i žestoko sam napadao Vućiča kao političkog protivnika. Sad sam kod Vučića i kao njegov dobar vojnik žestoko napadam njegove političke protivnike, uključujući i one iz DSS-a.

A povodom ovog predloga imam i jedno hipotetičko pitanje za moje, gore pomenute, omiljene medije. Ako bi se desilo da Vučića prođe desna ruka kojom se jedino potpisuje ili to potpiše levom ili shvati da se sve to što je pristao povodom Kosova, potpisao ili ne potpisao, jednako obavezuje – koja god da je od ovih opcija, i Evropa ga u znak zahvalnosti prihvati kao uspešnog lidera, hoćete li i njega lustrirati ovako kao Zoranu Mihajlović, ako takav nalog dobijete od svojih zapadnih mentora – osnivača. 

U mom selu ima jedan opančar.        

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Dragiša Čolić